Izvor: Politika, 09.Dec.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besparica koči gradnju novih gasovoda
Ideja o gradnji gasovoda Niš–Dimitrovgrad postoji 20 godina i taj projekat nije zaživeo jer nije ekonomski isplativ
Posle teške odluke Rusije da ne gradi „Južni tok”, Srbija mora da obezbedi alternativni pravac snabdevanja gasom. Problem je što naša zemlja nema para da sama finansira izgradnju ni gasovoda Niš–Dimitrovgrad koji se „uliva” u bugarski gasovod, koji ruskim gasom, koji stiže preko Rumunije, snabdeva Makedoniju i Grčku, ni priključenje na gasovod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji će graditi Rusija i Turska, a koji će ići do tursko-grčke granice, kaže za „Politiku” Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.
– Vladi, u ovakvim okolnostima, ne preostaje ništa drugo nego da intenzivira razgovore ili s EU da pomognu gradnju gasovoda Niš–Dimitrovgrad, kao što su to radili Bugari, ili da se ponovo postigne dogovor s „Gaspromom” da oni finansiraju gradnju gasovoda od Turske ka nama. Samo je pitanje koja bi bila ekonomska računica Rusije da to učini, pošto je neizvesno koliko će se gasa uopšte tuda transportovati da bi mi od tranzitne takse Rusima mogli tu investiciju da platimo, kaže Vuletić.
On podseća da je još pre 20 godina učestvovao u timu koji je ocenjivao opravdanost gradnje gasovoda Niš–Dimitrovgrad. I tada se postavljalo pitanje ekonomske isplativosti ovog projekta. Tim pre što se i tada i sada zna da je potencijal ovog gasovoda oko 1,8 milijardi kubika gasa, a da potrebe za gasom ne prelaze 80 miliona kubika, jer bi se tim gasovodom snabdevali Dimitrovgrad, Pirot i Bela Palanka. On bi bio poluprazan, a gradnja je skupa.
Upitan koliko bi nam para trebalo da izgradimo ovaj gasovod, Vuletić kaže da je to oko 70 miliona dolara i podseća da je ovaj gasovod trebalo da se finansira iz dela kredita EBRD za „Srbijagas” od 150 miliona evra odobrenog 2010. godine, koji nije u potpunosti iskorišćen.
Prema ranijim informacijama, uslov da EBRD da novac je da reformisanje „Srbijagasa” počne pre nego što novac bude preusmeren. Srbija i Bugarska su u martu 2010. godine potpisale sporazum o izgradnji dvosmernog gasovoda za povezivanje gasovodnih mreža. U izgradnju tog interkonektivnog gasovoda dugog 180 kilometara trebalo je da bude uloženo između 100 i 120 miliona evra, a Bugarska je obezbedila oko 60 miliona evra za gradnju svoje deonice iz donacija EU, mi nismo, međutim, dobili ništa.
– Svako ko ulaže u ovakve projekte hoće da ima korist. Pitanje je kakav bi interes imali potencijalni investitori od ulaganja u gradnju Niš–Dimitrovgrad, ako se zna da potrošnja gasa u Srbiji opada i da je devedesetih godina potrošnja kada je industrija radila punim kapacitetom trošila oko tri milijarde kubika gasa, a toplane su pri tom grejale na mazut. Danas, kada toplane mahom troše gas, potrošnja je pala na 2,3 milijarde godišnje, kaže Vuletić.
Pitanje je, dodaje, kome je isplativo da u takvim okolnostima Srbiji gradi gasovod.
– Treba biti realan po pitanju ovog projekta koga su se odjednom svi sada setili, a niko ne govori zašto on u pretekle dve decenije nije zaživeo, ako je tako isplativ, pita naš sagovornik.
Ista je stvar i s turskim gasovodom koji sada Rusija nudi kao alternativu „Južnom toku”.
Rusi će sagraditi, kako je i prvi čovek „Gasproma” Aleksej Miler pre dva dana pojasnio, gasovod do tursko-grčke granice. Svi oni kojima gas treba moraće da investiraju u gasovod do finalnog odredišta.
I dok s druge strane zvanična Bugarska, koja je praktično i dovela do ovakve odluke Rusije, juče poručuje da „nije promenila stav o izgradnji gasovoda ’Južni tok’, potpredsednik vlade Zorana Mihajlović kaže da se na izgradnji gasovoda Niš–Dimitrovgrad radi ubrzano, te da on predstavlja mogućnost da se Srbija kasnije priključi gasovodu TAP-u, odnosno na Grčku i kasnije možda i na gasovod koji grade Rusija i Turska.
Ona je podsetila da Evropska unija finansira deo sa bugarske strane, ali da s naše strane mora da se nađe način kako će se to finansirati. Priključivanjem na TAP gasovod dobijao bi se gas iz Azerbejdžana.
Bugarska je juče izrazila i dodatno nadu da će na današnjoj energetskoj konferenciji u Briselu, kojoj treba da prisustvuju sve zemlje EU koje su bile za gradnju „Južnog toka”, Rusija otkloniti tehničke prepreke za izgradnju „Južnog toka”.
Iz Rusije su, kako se saznaje, rekli po ovom pitanju šta su imali. Nema „Južnog toka”.
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 09.12.2014.
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
