Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jan.2015, 14:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Bauk Sirize" i brze pruge Srbije

Odluka nove grčke vlade da obustavi privatizaciju luke Pirej ne bi trebalo da utiče na planirani projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, ocenili su danas ekonomisti.

Prethodna vlada u Grčkoj planirala je prodaju 67 odsto udela u luci Pirej, za šta je bila zainteresovana kineska kompanija COSCO koja već ima 35-godišnju koncesiju za proširenje dva najveća kontejnerska terminala u toj grčkoj luci.

Krajem prošle godine su vlade Kine, Srbije, Mađarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i Makedonije potpisale sporazum o modernizaciji železničkog saobraćaja, sa nemerom da se prvo izgradi brza pruga od Beograda do Budimpešte, a potom od Beograda ka Makedoniji i dalje ka Grčkoj.

Kina se uključila u taj projekat jer joj je interes da robu dopremljenu do Pireja transportuje železnicom do evropskih zemalja.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović kazao je za agenciju Beta da ne očekuje da će se odustati od investiranja u prugu Beograd-Budimpešta, već da će taj projekat ići svojim tokom.

"Ne verujem da će doći do nekog otklona kao što se to desilo sa Južnim tokom, jer su Kinezi koncesionari te luke, tako da će oni to dobro da iskoriste. Šta će se desiti po isteku koncesije to ćemo da vidimo, ali trenutno to ne ugrožava ono što su dogovorile kineska i srpska vlada", rekao je Đogović.

Prema njegovom mišljenju, čak i da posle koncesije luka ode "potpuno u ruke" Grka, Kinezi će i dalje prevoziti svoju robu preko luke Pirej ka drugim zemljama Evrope jer im je to "povoljna maršuta".

Đogović je ocenio da bi najbolje rešenje za Srbiju bilo da se projekat modernizacije pruge sprovede putem koncesije, a da Kinezi u potpunosti investiraju u izgradnju i održavanje te infrastrukture, jer je većim delom, taj "put svile" upravo njima interes.

Pruga Beograd-Budimpešta, po Đogovićevoj oceni, ima smisla za Srbiju tek kada bi se potpuno povezala sa lukom Pirej.

"Tada bi to postalo važno železničko čvorište, ne samo za transport kineske robe, nego i roba iz centralne Evrope i Balkana.

Naša železnica bi postala konkurentnija, imala bi veći obim prometa robe, broj putnika bi se povećao, privreda bi se poboljšala u tom pogledu, dok sama pruga od Beograda do Budimpešte u robnom transportu ne znači puno, niti u pogledu prevoza putnika", kazao je Đogović.

"'Uvozimo' prugu, a nismo dobro videli ni da li nam se to isplati "

Ekonomista Milan Kovačević ocenio je da pruga Beograd-Budimpešta nema direktne veze s lukom Pirej, jer brza pruga, prema njegovoj oceni, ne služi za teretni saobraćaj.

"Niko pametan ne bi brzinom preko 200 kilometara gurao teret. Za teret je neophodna dobra organizacija i pouzdana isporuka, a ne brzina samog voza", rekao je on.

Kovačević je naveo da bi za Kinu bilo značajno da napravi jednu takvu brzu prugu u Evropi, na pravcu njihovih tokova robe, ali da se postavlja pitanje koliko je to isplativo za Srbiju.

"Bojim se da to nije isplativo, stalno se priča o nekim prijateljskim vezama, o nekom prestižu, povezuje se sa lukom u Grčkoj, a nema nikakve logike da voz iz pirejske luke ide 'klaj-klaj' do Đevđelije pa odatle do naše granice još sporije, pa kroz Srbiju još sporije... stvarno nije ubedljivo", ocenio je on.

Kako je istakao, brze pruge služe za prestiž neke zemlje, pokazatelj da je zemlja tehnološki napredna, a neophodne su i za masovni putnički saobraćaj.

"Ako ćemo mi uložiti više stotina miliona evra u tu prugu, postavlja se pitanje imamo li dovoljno putnika, koji će biti spremni da plate kartu čija će cena biti slična avionskoj karti", dodao je Kovačević.

On je ocenio da Kinezi imaju "viška novca", i da im je isplativije da umesto držanja novca u obveznicama američke banke, što donosi sve manju kamatu, "novac daju Srbiji koja će ga vratiti s kamatom, a Kinezi će tako povećati svoj bruto domaći proizvod".

"A mi šta radimo? 'Uvozimo' prugu, a nismo dobro videli ni da li nam se to isplati", rekao je Kovačević, i dodao da je neophodno pre realizacije projekta uraditi studiju opravdanosti.

On je napomenuo da Srbija više koristi barsku, nego neku grčku luku, i da je šteta što Srbija ne razvija rečnu luku, jer veliki rečni brodovi mogu dolaziti sve do Beograda, pa bi bilo pametno da Srbija u međudržavnim pregovorima forsira crnomorski i dunavski pristup Beogradu.

Nova Vlada Grčke je saopštila da namerava "zaustavljanje" nekoliko procesa privatizacije, među kojima i Luke Pirej, a Kovačević je ocenio da to treba uzeti sa rezervom jer tek ostaje da se vidi hoće li to moći i da se ostvari.

Odluka o luci Pirej i grčka mitologija iz kineskog ugla

Novi grčki premijer Aleksis Cipras je u sličnoj poziciji kao mitološki lik Faeton koji je, prema grčkoj mitologiji, vozeći sunčeve kočije izgubio kontrolu i zamalo uništio planetu, pišu danas kineski mediji, reagujući na odluku grčke vlade o zaustavljanju privatizacije luke Pirej.

Agencija Frans pres prenela je pisanje kineskih medija, koji su prizvali i grčku mitologiju u komentaru na jučerašnju odluku nove vlade u Atini da obustavi privatizaciju najveće grčke luke Pirej, za koju je kineska grupacija COSCO već dostavila ponudu za preuzimanje.

"To je podsećanje na priču iz grčke mitologije", piše jedan analitičar u kineskom državnom listu "Pejper" (The Paper), i podseća da u tom mitu, koji poručuje da oni koji nisu sposobni za vlast ne treba da teže pozicijama koje su iznad njihovih sposobnosti, Zevs munjom ubija Faetona kako bi spasio čovečanstvo.

Ciprasova vlada "nacionalnog spasenja" saopštila je juče da obustavlja plan prethodne vlade o prodaji većinskog udela države u lukama Pirej i Solun, kao i da će stopirati privatizaciju vodeće energetske i naftne kompanije.

Kineska grupacija COSCO je među ponuđačima za preuzimanje Pireja, jedne od najprometnijih evropskih luka, a ovakva izjava grčke vlade uznemirila je mnoge u kineskoj vladi.

Kineska kompanija COSCO već ima 35-godišnju koncesiju za proširenje dva najveća kontejnerska terminala u luci Pirej, koju su kineski predsednik Sji Đinping i premijer Li Kećeng posetili prošle godine.

"Izuzetno smo zabrinuti zbog izjave grčke vlade. Naše ministarstvo trgovine će pomno pratiti mere nove vlade u Grčkoj, nastaviće da komunicira sa njom i zatražiće od vlade u Atini da zaštiti zakonska prava i interese kineskih kompanija u Grčkoj, uključujući COSCO-a", izjavio je portparol kineskog ministarstva trgovine, Šen Danjeng.

Grčka se tako našla među nekolicinom država koje su u poslednjih nekoliko nedelja blokirale projekte kineskih kompanija. Novoizabrana vlada u Šri Lanki saopštila je prošlog meseca da će razmotriti lučki projekat kineske kompanije Čajna komjunikejšn konstrakšn, vredan 1,4 milijarde dolara, dok su vlasti Meksika u novembru otkazale gradnju brze železnice, koju je trebalo da gradi jedan kinesko-meksički konzorcijum.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...