Izvor: Blic, 28.Jun.2015, 21:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BAGATELA Stan u Solunu 10.000 evra

Za jedan stan u Beogradu vredan 70.000 evra moguće je kupiti i tri stana na moru u Grčkoj od po 40 kvadrata.

Danas se u Solunu stan može kupiti i po ceni od svega 10.000 evra. U oglasima se mogu naći stanovi rezličitih cena u zavisnosti od kvaliteta. U centru Soluna stanovi u dobrom stanju mogu da se kupe za 600 evra po kvadratu. Nekretnine u suterenu ili prizemlju, prodaju se i za 200 evra po metru kvadratnom.

- Vi možete da kupite jako jeftin stan od 60 kvadrata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 20.000 evra, ali u njihovo renoviranje treba uložiti još nekih 15.000 evra - kaže za „Blic“ Ana Pavlica Mayorov iz agencije „Roman“.

Troškovi koji prate kupovinu stana

Primer:

Stan 40 m2

Cena: 30.000 evra

Porez za prenos imovine:

900 evra

(3% vrednosti nekretnine izgrađene do 2006.

Za novije 23 odsto)

Notar: 900 evra

(3 do 4% katastarske

vrednosti nepokretnosti)

Uknjižba: 180 evra (0,6 odsto vrednosti nekretnine)

Prevodilac: 100 evra

Advokat: 500 evra

Agencija: 1.200 evra

(4% do 35.000 evra, 3% preko 35.000 evra)

Priključak za vodu i struju:

250 evra

Godišnji porez na imovinu: 120 evra (3 do 4 evra po kvadratu)

Ukupno: 4.030 evra

Pojedinci čak prodaju svoju imovinu da bi kupili stan u Solunu ili turističkom mestu na Halkidikiju. Od izdavanja samo jednog apartmana tokom turističke sezone može da se zaradi i do 4.000 evra. Ako je to pak stan u Solunu, on se mesečno može izdavati za oko 200 evra.

Stanove i kuće na grčkoj obali kupuju i ljudi koje ne razmišljaju o rentiranju, već samo o mestu gde će sa svojom familijom letovati. Porodica Stanković iz Beograda je stan od 50 kvadrata u Asprovalti kupila. Kada se saberu svi troškovi to ih je koštalo 45.000 evra.

- Sve smo završavali preko agencije, advokata i notara. Mi smo iz Srbije osim novca, izvod iz matične knjige potvrdu o stalnom zaposlenju i isečke za tri poslednje plate - pričaju u ovoj familiji.

Troškovi koji prate kupovinu stana iznose još oko 13 odsto vrednosti nekretnine koja je izgrađena do 2006. godine, a za period posle toga 33 odsto.

Na Halkidikiju kupac kao vlasnik može da se uknjiži za 10 dana, dok u Solunu taj proces može da potraje i dva meseca.

U Grčkoj će 5. jula biti održan referendum na kome će Grci odlučiti da li će da prihvate uslove koje im nude kreditori. Ukoliko Grci glasaju protiv predloga, Grčka će najverovatnije izaći iz evrozone. Premijer Grčke Aleksis Cipras rekao je da je referendum važan za „buduće generacije, za istoriju Grčke, za suverenitet i dostojanstvo naroda“.

- Predlozi MMF-a, EU i Evropske centralne banke očigledno krše evropska pravila i osnovna prava na rad, jednakost i dostojanstvo i pokazuju da cilj nekih od partnera i institucija nije održivi dogovor već poniženje celog jednog naroda - rekao je on.

Hitna sednica vlade održana je nakon što je vlada odbila predlog međunarodnih kreditora za petomesečno produženje programa kreditne pomoći, u iznosu od 12 milijardi evra, u zamenu za sprovođenje niza reformi od strane Grčke.

Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, kaže da ostanak Grčke u evrozoni više geopolitičko, nego ekonomsko pitanje.

- Mislim da će evropski lideri zbog geopolitike da se potrude da nađu rešenje da Grčka ostane deo EU, što znači da će u ovom trenutku najverovatnije da ostane u evrozoni - kaže naš sagovornik.

On objašnjava i da je Evropa svesna da deli deo odgovornosti.

- Prauzrok ove priče je činjenica da kada je Grčka ulazila u evrozonu, ona je ušla sa nižom konkurentnošću nego što je imala, na primer Nemačka, ali pošto je postojala zajednička valuta, Grčka je mogla da se zadužuje sa niskim kreditnim rizikom koji je imala i ta Nemačka - kaže Savić.

On objašnjava da je, ako stvari ostanu kakve su trenutno, jedna od opcija da se reformama reše problemi na jugu Evrope, u Španiji, Grčkoj, Portugalu.

- Druga vartijanta je da se u okviru EU naprave dve grupe zemalja Evro 1 i Evro 2, pri čemu bi u prvoj grupi bile jake i konkurentne zemlje - kaže Savić.

Treća i varijanta, prema njegovim rečima, jeste da se Grčka vrati na drahmu. G. Avalić/I. Hadžiomerović

Nastavak na Blic...