Izvor: RTS, 14.Maj.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika za petama Evropi
Privreda Nemačke vratila se na nivo pre svetske ekonomske krize. Jak rast beleži i Francuska, dok Portugal i Grčku čeka još mnogo muka. Privreda evrozone u ovoj godini ostvarila šest puta veći rast od privrede Sjedinjenih Američkih Država.
U prva tri meseca ove godine, nemačka privreda imala je rast od jedan i po odsto, čime se vratila na nivo pre svetske ekonomske krize. Dobar rezultat najveće evropske privrede temelji se na porastu domaće potrošnje, izvoza i investicija, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << premašujući prognoze ekonomista.
Najveće raspoloženje je među velikim proizvođačima, čija se proizvodnja iznova zahuktava, jer su se doskora ogromne zalihe istopile.
Jak rast beleži i Francuska, čiji je bruto društveni proizvod povećan za jedan odsto.
Na godišnjem nivou, ekonomija evrozone uvećala se za 2,5 odsto, što je stopa za koju se smatra da treba da bude linija dugoročnog proseka.
Analitičari ukazuju da je evrozona, u ovom času, značajno nadmašila sve druge velike razvijene privrede. Kao poređenje, Eurostat navodi učinak privrede SAD koja je porasla za 0,4 odsto u prva tri meseca.
Pri ovako velikom rastu u zoni evra, uprkos vraćanju Portugala u recesiju i velikom dužničkom opterećenju Grčke, ništa neće sprečiti Evropsku centralnu banku da do jula ponovo poveća kamatnu stopu na 1,5 odsto, sa sadašnjih 1,25 odsto, a da to učini još jednom do kraja godine, smatraju analitičari.
Nemačka i Francuska su ubrzale privredni rast evrozone, ali i produbile jaz između jakih i slabih ekonomija u monetarnom savezu. Za najslabije, prezadužene članice zone evra solidan rast je, međutim, još daleki san.
Portugalska ekonomija je u prvom kvartalu oslabila 0,7 odsto, vrativši se u recesiju. Vlada te zemlje je priznala da će, nakon što je zatražila međunarodnu pomoć za spasavanje, njena ekonomija biti u slabljenju i ove i iduće godine.
Grčka je, pak, ostvarila kvartalni rast - od 0,8 odsto, prvi put od pred kraj 2009. godine, mada je to uglavnom rezultat oporavka posle dubokog slabljenja od 2,8 odsto u poslednjem tromesečju 2010. godine.
Tu zemlju, nažalost, ne očekuju bolja vremena, s obzirom na to da Evropska unija i Međunarodni monetarni fond zahtevaju dalje pooštravanje mera štednje u zamenu za pomoć za spasavanje.
