Izvor: Politika, 16.Jul.2015, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Američki pritisak na Brisel

Za razliku od Evropske komisije, MMF smatra da otplata grčkog duga nije održiva. – Nemačka će možda pristati samo na produženje roka otplate dugova

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Samo dan pošto je Međunarodni monetarni fond izašao sa procenom da je Grčkoj uz novi paket finansijske pomoći potreban i veći otpis dugova kako bi dugoročno izašla iz dužničke krize, američki ministar finansija Džejkob Lu stiže u Evropu na razgovore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa ključnim ljudima evropskih finansija – predsednikom Evropske centralne banke Marijom Dragijem i nemačkim i francuskim ministrima finansija Volfgangom Šojbleom i Mišelom Sapinom.

Budući da je američki predsednik Barak Obama insistirao da Grčka ostane u evrozoni, ovaj hitni dolazak Lua u Frankfurt, Berlin i Pariz mogao bi da se tumači i kao pokušaj Vašingtona da ne samo osigura ostanak Atine u zoni evra već i njen izvesniji finansijski spas kroz dodatno „šišanje” dugova. Na to bi mogla da ukaže i Luova prekjučerašnja izjava u kojoj je pozdravio sporazum između Grčke i kreditora, dodajući da će obećanja o grčkim reformama „zahtevati komplikovane korake svih strana i da predstoji da se odradi značajan posao”.

Uzimajući u obzir činjenicu da je MMF, čije je sedište u Vašingtonu, samo nekoliko sati posle dogovora Atine i kreditora, svim stranama poslao poverljivu analizu o neophodnosti dodatnog otpisa dugova Grcima, pojedini analitičari postavljaju pitanje da li je to zapravo američki pritisak na EU, a pre svega Nemačku, da učini ono što ne želi, a što bi osiguralo izvesniju finansijsku budućnost Grčke.

I pre dolaska Lua u Nemačku usledio je juče odgovor Šojbleovog ministarstva koje je saopštilo da „vrednost grčkih dugova ne može biti smanjena”, iako sve veći broj stručnjaka i međunarodnih posmatrača ističe da je to neophodno.

MMF smatra da je za stabilizovanje finansijskog stanja Grčke neophodno da da joj evropski kreditori obezbede „znatno više” novca od 85 milijardi evra, koliko iznosi vrednost trećeg paketa pomoći toj zemlji, dogovorenog u ponedeljak. Prema oceni stručnjaka ove institucije, EU mora da se odluči između dramatičnog produženja grejs perioda na čak 30 godina, kao i produženja perioda otplate dugova, direktne isplate gotovog novca vladi za finansiranje njenog deficita ili otpisa dela duga.

Nove prognoze MMF-a pokazuju da će dug Grčke već sledeće godine porasti na gotovo 200 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da će 2020. iznositi i dalje previsokih 170 odsto BDP-a. Nasuprot MMF-u, Evropska komisija je juče izašla sa optimističnijom prognozom da će Grčki dug do 2020. godine porasti na 165 odsto BDP-a, a da će se 2022. spustiti na 150 odsto ukoliko Grčka preduzme mere u cilju rezanja duga.

Pritisak na Evropu stiže i sa drugih adresa sa druge strane Antlantika. Tako nezavisni stručnjak Ujedinjenih nacija za spoljne dugove Huan Pablo Bohoslavski upozorava kreditore Grčke da bi mogli da prekrše međunarodno pravo ako mere štednje koje se zahtevaju od Atine izazovu velike probleme.

„Evropske institucije, Međunarodni monetarni fond i vlada u Atini moraju obezbediti da svaki paket pomoći štiti pravo na zdravstvenu zaštitu, hranu i socijalnu bezbednost”, izjavio je on i dodao da postoji realan pravni rizik da bi neke od strogih mera štednje mogle biti nekompatibilne sa evropskim i međunarodnim zakonom o ljudskim pravima. „Imam utisak da je EU zaboravila da međunarodni zakon o ljudskim pravima igra i treba da igra ključnu ulogu u finansijama. Međunarodna zajednica daje veliki značaj vezi između ljudskih prava i finansija.”

Međutim, zvanični Berlin odbija ovakve pritiske i insistira da neće biti dodatnog otpisivanja dugova Atini, iako se na ulicama nemačkih većih gradova, poput Berlina, Frankfurta, Hamburga i Štutgarta, pripremaju demonstracije protiv „stezanja kaiša” u znak solidarnosti sa Grcima. Doduše, Šojbleov portparol Martin Jeger juče je rekao da će Nemačka razmotriti mogućnost da se Grčkoj produži rok otplate. Kao uslov za to naveo je da grčka vlada „mora da primeni dogovorene mere kako bi povratila poverenje”.

Postavlja se i pitanje zašto izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard, koja kao predstavnik kreditora Grčke redovno sedi na sastancima ministara finansija evrozone, nikad nije u žustrim briselskim pregovorima ni pomenula otpis dugova. Štaviše, u odbranu Grka, koje je Šojble hteo da „privremeno na pet godina” izbaci iz evrozone, jedino su stali francuski i italijanski ministri finansija, kao i predsednik ECB Mario Dragi. Osim toga, Lagardova u pregovorima nikad nije previše zagovarala blaže mere „stezanja kaiša” u Grčkoj, iako je upravo institucija koju predvodi svojevremeno sa ogromnim zakašnjenjem zaključila da su nametnute oštre mere rezanja troškova dovele Atinu u još veće dugove nego što je bila na početku dužničke krize.

Ovu situaciju koristi Šojble, koji čak ističe da će paket pomoći Grčkoj, koji je ispregovarala kancelarka Angela Merkel, biti „neuobičajeno teško” sprovesti zbog, kako tvrdi, striktnih evropskih pravila.

Ove njegove izjave naišle su na osudu pojedinaca iz Socijaldemokratske partije Nemačke, koja je u koaliciji sa demohrišćanima Merkelove. Zamenik šefa ove stranke Ralf Štegner zahtevao je od kancelarke da u pogledu rešenja grčke krize smiri Šojblea.

„Merkelova se mora pobrinuti za svog ministra finansija. Dogovori od ovog vikenda važe, na kraju krajeva, za celu vladu u Berlinu”, rekao je on za „Špigl”, ukazujući da je savezni kancelar nadležan za određivanje pravca politike vlade, kao i u slučaju šefa grčke vlade Aleksisa Ciprasa.

Budući da je grčki ministar finansija Janis Varufakis podneo ostavku, „Špigl” postavlja pitanje da li je Štegner indirektno mislio na mogućnost ostavke Šojblea.

Međutim, sva je prilika da će zapravo Merkelova morati da se potrudi da za treći paket pomoći Grčkoj dobije podršku svih svojih poslanika u Bundestagu. Prema pojedinim analizama, čak 50 poslanika demohrišćana podržava tvrdi Šojbleov stav, što nemačkom ministru finansija daje svojevrsnu moć i nad samom kancelarkom.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Politika...