Izvor: Vostok.rs, 12.Okt.2018, 09:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski krak „Turskog toka” opcija za „Gasprom”

Srpski krak „Turskog toka” opcija za „Gasprom”

Imamo različite opcije. Prva ruta („Turskog toka”) je kroz Grčku do Italije. Druga opcija je da razvučemo taj gasovod preko Bugarske do Srbije, Mađarske i Austrije. Naš prioritet je da razvučemo drugi krak kroz Bugarsku do Austrije. U svakom slučaju, projekat se razvija po planu i već 1. januara 2020. može početi snabdevanje prirodnim gasom kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara sirovine kroz ova dva gasovoda. Tim rečima je ruski ministar energetike Aleksander Novak u utorak u Moskvi nagovestio da 14 i po meseci pre najavljenog puštanja „Turskog toka” u pogon još nema zvanične potvrde konačnih koordinata tog strateškog gasovoda.


Gasprom” i Moskva ovih dana su veoma zagledani u geopolitičku mapu Evrope.


Odlučan da od 1. januara 2020. godine u biznisu snabdevanja Evrope gasom zaobiđe Ukrajinu koliko god može, vodeći svetski proizvođač gasa, ruski „Gasprom”, uveliko razmatra dve „kartografske” zagonetke. Jednu na Baltičkom moru, u slučaju trase najavljenog gasovoda „Severni tok 2”. Drugu na jugoistoku Evrope, nadomak obala Crnog mora, za pravac budućeg kraka gasovoda „Turski tok”. U oba slučaja zagonetke moraju biti razrešene daleko pre kraja 2019. Tog datuma, prema ranijim najavama, „Gasprom” će obustaviti lavovski deo isporuka sibirskog gasa Evropi trasom kroz Ukrajinu.


Mušterijama na Starom kontinentu „Gasprom” će – prema najavama za nešto više od 14 meseci – strateški energent isporučivati sa severa gasovodom „Severni tok 2”, a s juga preko Crnog mora i Turske, putanjom preko Grčke. U slučaju gasnog koridora vodama Baltičkog mora, otvorena su dva delikatna pitanja. Da li će Danska dozvoliti da „Severni tok 2” prođe njenim teritorijalnim vodama? I da li će Vašington ostvariti pretnju sankcijama zapadnoevropskim partnerima „Gasproma” u međunarodnom konzorcijumu koji uveliko postavlja cevi „Severnog toka 2”. Što se ove američke pretnje tiče, ruski predsednik Vladimir Putin ovih dana je uputio posebno oštru poruku Evropi i poimence Bugarskoj.


„Nadam se da Evropa u celini neće ličiti na Bugarsku i neće pokazati slabost i nesposobnost da zaštiti svoje interese”, istakao je Putin osvrćući se na odluku Sofije da svojevremeno, pod velikim pritiskom Zapada, odustane od projekta „Južni tok”. Početkom 2017. Putin je rekao da „Bugarska nije imala muškosti” da se izbori za „Južni tok”. „Potpuno bi bilo budalasto i štetno da se Evropa odluči za skuplju opciju (kupovinom tečnog gasa sa strane)”, naglasio je ruski lider početkom meseca u Sankt Peterburgu, tokom konferencije za medije sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom.


„Evropska energetska bezbednost je nezamisliva bez snabdevanja iz Rusije”, istakao je tada Kurc.


Nekoliko dana kasnije, u Milanu, Aleksander Novak je najavio da će – sa američkim sankcijama ili bez njih – ruski gas od 2020. dobaciti do Nemačke Baltičkim morem, daleko mimo Ukrajine.


„Gasovod ’Severni tok 2’, koji će transportovati ruski gas do Nemačke, biće završen na vreme, čak i u slučaju zavođenja novih sankcija Moskvi. Nadamo se da dodatnih sankcija neće biti, ali ako ih i bude, projekat će u svakom slučaju biti završen. Sve ide na vreme: prva komercijalna isporuka gasa biće spremna krajem 2019”, najavio je Novak.


Rusi su zadovoljni kako teku radovi na „Turskom toku”. Pomorski deo njegove konstrukcije biće završen za dva meseca, prognozirao je ovih dana Aleksej Miler, predsednik upravnog odbora „Gasproma”.


Kad dotakne kopno, pravac „Turskog toka” u Evropi, put Jonskog mora i centralnog Balkana pa na sever, zagonetka je od globalnog značaja, ne samo za snabdevanje gasom.


U utorak je grčki ministar odbrane Panos Kamenos ponudio u Pentagonu američkom kolegi Džimu Matisu da SAD otvori nove vojne baze u Larisi, Volosu i Aleksandrupolisu. „Turski tok” u bliskoj budućnosti trebalo bi da se pruži ne tako daleko od Aleksandrupolisa.

Tanja Pajić, Politika

Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Vostok.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vostok.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vostok.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.