Izvor: Politika, 23.Mar.2011, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestoke borbe u okolini Adždabije u Libiji
U okolini Adždabije danas ceo dan besne sukobi između snaga lojalnih libijskom vođi Moameru Gadafiju i pobunjenika, dok preplašeni stanovnici napuštaju taj grad na istoku Libije.
Jedan od stanovnika, 25-godišnji Faradž, rekao je da su ga borbe onemogućile da se vrati u svoj grad udaljen oko 160 kilometara od Bengazija, glavnog uporišta pobunjenika.
„Vratili smo se zbog bombardovanja. Videli smo kuće u plamenu”, rekao je on.
Prema rečima izveštača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Frans presa, veliki stub dima se diže iz pravca grada, a ceo dan se čuju bombardovanje i pucnjava.
Jedan od stanovnika Adždabije rekao je da Gadafijeve trupe raketama gađaju zgrade u tom gradu.
On je kazao da se borbe vode oko istočnog i zapadnog ulaza u grad dok je put koji vodi za Tobruk u rukama pobunjenika. U gradu, kako je kazao, nema struje ni gasa.
Prema rečima grupe pobunjenika koji se nalaze na devet kilometara od ulaska u grad, libijska vojska je na tom mestu razmestila 11 tenkova.
„Svaki put kad pokušamo da napredujemo, oni (snage lojalne Gadafiju) nas gađaju iz teškog oružja — tenkova i mitraljeza. Sve što mi imamo jesu 'kalašnjikovi'“, rekao je jedan od pobunjenika.
Gadafijeve snage su prošle sedmice zauzele Adždabiju tokom ofanzive protiv pobunjenika koji su gotovo mesec dana držali istočne oblasti zemlje.
Libijske snage zatim su krenule na Bengazi, bastion pobunjenika, ali ih je tu zaustavila intervencija vazdušnih snaga međunarodne koalicije. Gadafijeve snage su se potom povukle ka Adždabiji.
Pobunjenici: Gadafijevi snajperisti ubili 16 ljudi u Misrati
Snajperisti libijskog vođe Muamera el Gadafija ubili su danas 16 ljudi u Misrati, izjavio je na konferenciji za novinare u Bengaziju Hafiz Goga, zvanični portparol Nacionalnog saveta koji upravlja na teritorijama pod kontrolom pobunjenika.
Goga je rekao i da je šest osoba poginulo u bombardovanju koje su Gadafijeve snage izvele na istočnom ulazu u grad Zintan, koji se, kao i Misrata, nalazi na zapadu Libije, preneo je Rojters.
Sukobi između pobunjenika i snaga lojalnih libijskom vođi Gadafiju traju od 15. februara.
SAD bombardovale ostatke svog srušenog aviona
SAD su bombardovale olupinu svog aviona F-15, koji se u utorak srušio u Libiji, posle mehaničkog kvara, potvrdili su danas američki vojni zvaničnici.
Kako prenosi Rojters, pozivajući se na zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman, olupina je bombardovana protekle noći, da bi se sprečilo da delovi i materijali aviona dospeju u pogrešne ruke.
Pentagon je saopštio da oba člana posade aviona, koji se srušio u istočnomdelu Libije, spaseni i bezbedno evakuisani.
Ban Ki-mun ponovo traži trenutni prekid nasilja u Libiji
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun osudio je danas nastavak upotrebe sile u zapadnim delovima Libiije, uključujući gradove Zintan i Misrata.
On je još jednom ponovio poziv na trenutni prekid nasilja svih strana, u skladu sa rezolucijama 1970 i 1973, kao i poziv na odgovornost da se zaštite civili.
Svi oni koji krše međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava, biće smatrani u potpunosti odgovornim, navodi se u saopštenju portparola generalnog sekretara UN.
UNESCO apelovao na očuvanje libijske kulturne baštine
UNESCO je danas apelovao na sve strane koje učestvuju u sukobima u Libiji da čuvaju libijsko kulturno nasleđe, uključujući bivšu grčku kolioniju Sirenu i Apolonov hram.
„Sa aspekta kulturne baštine Libija ima ogroman značaj za čitavo čovecanstvo”, poručila je direktorka UNESCO-a Irina Bokova u saopštenju koje prenosi Rojters.
Iako još nijedno kulturno dobro nije oštećeno, najmanje tri mesta predstavljaju razlog za zabrinutost zbog toga što se nalaze blizu prestonice Tripolija i drugih strateških oblasti, kazao je pomoćnik generalnog direktora UNESCO-a za kulturu Franćesko Bandarin.
Među pet libijskih spomenika kulture koji se nalaze na UNESCO-voj listi Svetske baštine naročito se ističu rimske ruševine u Leptis Magni i drevna feničanska trgovačka luka Sabrata, koje se nalaze u opsegu od 130 kilometara zapadno od Tripolija.
U tu grupu se ubraja i drevni planinski grad Sirena, koji je Kleopatri poklonio rimski general Marko Antonije, i koji se nalazi nasuprot Mediteranskog mora istočno od Bengazija, uporišta pobunjenika koji se bore protiv režima Muamera el Gadafija.
Bokova je apelovala na Libijce i međunarodne snage koje bombarduju Gadafijevu vojsku da poštuju Hašku povelju iz 1954. godine o zaštiti kulturnih dobara u sukobima, iako Libija nije potpisala taj sporazum.
Gadafijeve snage nastavile napade, 17 mrtvih u Misurati
Najmanje 17 osoba ubijeno je u Misurati u napadima snaga libijskog lidera Moamera Gadafija, a danas su nastavljeni i napade na Zintan, grad pod kontrolom pobunjenika, dok su britanski avioni poleteli iz baze u Italiji, javljaju svetski mediji.
Kako javlja Bi-Bi-Si (BBC), Gadafijeve snage su danas nastavile bombardovanje grada Zintan koji je pod kontrolom pobunjenika.
„Gadafijeve brigade počele su pre pola sata da bombarduju sa severa... Grad je potpuno opkoljen... Oni dobijaju pojačanje. Vojska uz podršku tenkova i vozila stiže. Pozivamo savezničke snage da dođu i zaštite civile”, rekao je jedan stanovnik Zintana agenciji Rojters.
U jučerašnjim napadima vladinih snaga na Misuratu poginulo je najmanje 17 osoba, među kojima i petoro dece, saznaje Frans pres od bolničkih izvora u tom gradu.
„Jučerašnji dan je bio katastrofalan. Imamo osećaj da je ovo kraj. Bilo je najmanje 17 mrtvih”, rekao je Frans presu jedan lekar iz bolnice u Misurati.
Taj izvor je precizirao da su poginule dve devojčice i dva dečaka koji su bili u automobilu sa roditeljima dok su pokušavali da napuste grad.
„Primili smo još jedno dete koje je kasnije preminulo”, rekao je taj lekar Frans presu.
BBC takođe javlja da su avioni britanskog ratnog vazduhoplovstva, „tri 'tajfuna' i dva 'tornada', poleteli iz vazdušne baze blizu Barija”.
Međunarodna koalicija koju predvode elika Britanija, Francuska i SAD počela je u subotu vojnu intervenciju bombardovanjem ciljeva u Libiji kako bi se osigurala zona zabrane letenja iznad te zemlje i sprečila, kako je saopšteno, represiju libijskih snaga nad civilima.
Britanci: Libijske vazduhoplovne snage uništene
Koalicione snage su u vazdušnim napadima uništile libijske vazduhoplovne snage i bombarduju kopnene libijske snage na svim mestima na kojima ugrožavaju bezbednost civilnog stanovništva, izjavio je danas vicemaršal britanskog vazduhoplovstva Greg Bagvel.
„Mi vršimo stalni i odlučni pritisak na libijske oružane snage i njihovo vazduhoplovstvo više ne postoji kao borbena snaga, a njihov integrisani sistem vazdušne odbrane i komande i kontrolne mreže ozbiljno su degradirani tako da sada možemo nesmetano da operišemo šriom Libije”, rekao je vicemaršal britanskog vazduhoplovstva, preneo je Rojters.
Bagvel je u vazduhoplovnoj bazi na jugu Italije, u kojoj se nalaze britanski avioni, kazao da očekuje neke promene u komandnoj strukturi koalicionih snaga, ali da to neće uticati na tok operacije koja će biti nastavljena istim tempom.
Brodovi NATO počeli da patroliraju Sredozemljem
Brodovi NATO počeli su danas da patroliraju duž libijske obale kako bi kontrolisali poštovanje embarga na oružje koji je uveden toj zemlji, a podršku Alijansi pružio je veći broj članica slanjem 16 brodova i podmornica.
General Alijanse Pjen Sen-Aman rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da je više zemalja NATO stavilo 16 brodova i podmornica na raspolaganje Alijansi za kontrolu embarga u Libiji.
Reč je o jednom italijanskom komandnom brodu, 10 fregata - četiri turske i po jednoj iz Kanade, Španije, Velike Britanije, Grčke, Italije i SAD, tri podmornice - Španije, Italije i Turske i dva broda - Italije i Turske, precizirao je taj general.
Operacijama međunarodne koalicije u Libiji podršku će pružiti i Kuvajt i Jordan, rekao je danas u parlamentu britanski premijer Dejvid Kameron.
„Mogu da potvrdim da je Katar juče razmestio avione 'miraž' kao i letelice podrške. Dobićemo i logističku podršku iz zemalja kao što su Kuvajt i Jordan”, rekao je Kameron.
Međunarodna koalicija koju predvode Britanija, Francuska i SAD počela je u subotu vojnu intervenciju bombardovanjem ciljeva u Libiji kako bi se osigurala zona zabrane letenja iznad te zemlje i sprečila represija Gadafijevih snaga nad libijskim civilima.
Avioni koalicije za Libiju uzleteli 97 puta poslednjih 24 časa
Avioni međunarodne koalicije koja vodi operaciju u Libiji obavili su 97 uzleta poslednja 24 sata, tokom kojih su pogodili tenkove i sisteme protivvazdušne odbrane, saopštio je danas portparol američkih snaga.
U poslednja 24 časa nije ispaljena nijedna krstareća raketa, rekao je komandant Beverli Mok, portaprol koalicije na američkom brodu Maunt Vitni (Mount Whitney), komandnom brodu koji koordinira operacijom u Sredozemlju.
Meta vazdušnih napada „su i dalje komandni centri, sistemi protivvazdušne odbrane i tenkovi”, rekao je on, bez drugih detalja.
Od početka međunarodne opercije u Libiji u subotu do juče, sa američkih i britanskih brodova i podmornica na Libiju su ispaljene 162 krstareće rakete tomahavk, od čega je 112 ispaljeno u subotu.
Gejts: Nema vremenskog roka za operacije u Libiji
Američki ministar odbrane Robert Gejts izjavio je u Kairu da ne postoji vremenski rok za okončanje međunarodne operacije u Libiji.
„Savet bezbednosti UN ne daje krajnji datum za zonu zabrane letenja. Dakle, mislim da nema vremenskog roka po pitanju okončanja” operacije, kazao je Gejts novinarima.
Američki zvaničnik je osudio i „užasan teroristički napad” u Jerusalimu u kojem je poginula jedna žena, a više od 30 osoba ranjeno. „Očigledno je reč o užasnom terorističkom napadu”, kazao je Gejts.
Povodom nemira u Jemenu gde opozicija traži odlazak sa vlasti predsednika Alija Abdalaha Saleha, Gejts je kazao da je rešenje i dalje neizvesno. „Stvari su očigledno veoma nestabilne u Jemenu. Veoma je rano iznositi bilans”, dodao je.
Međunarodna koalicija koju predvode Velika Britanija, Francuska i SAD počela je u subotu vojnu intervenciju bombardovanjem ciljeva u Libiji kako bi se osigurala zona zabrane letenja iznad te zemlje i sprečila, kako sa navodi, represija llibijskih snaga nad civilima.
Žipe: NATO neće politički rukovoditi operacijom u Libiji
NATO će imati operativnu ulogu u uspostavljanju zone neletenja nad Libijom i neće preuzeti na sebe političko rukovođenje operacijom, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Francuske Alen Žipe.
„NATO će biti uključen kao instrument za planiranje i operativne akcije i neće obavljati (funkciju) političkog rukovođenja” akcijama koalicije, rekao je Žipe na konferenciji za novinare.
Uloga upravljanja operacijama, rekao je on, trebalo bi da pripadne komisiji sačinjenoj od ministara spoljnih poslova zemalja koje su uključene u intervenciju, uz zemlje Arapske lige.
Žipe je ideju o formiranju takve vrste „kontakt grupe” predložio ranije i kazao da nju podržava Velika Britanija, koja je takođe uključena u operacije koalicije.
Portparol francuske vlade Fransoa Baruen rekao je novinarima da će NATO imati „tehničku ulogu” u operacijama u Libiji.
Sjedinjene Američke Države saopštile su kasno sinoć da su se Vašington, Pariz i London saglasili da NATO treba da odigra „ključnu ulogu” u budućoj komandnoj strukturi, ali nisu precizirale šta pod tim podrazumevaju.
Koalicione snage, predvođene SAD, Francuskom i Britanijom, a u kojima sudeluju još neke evropske zemlje i Katar, započele su u subotu uveče vojne udare na Libiju, u skladu sa mandatom koji im je veče pre toga dao Savet bezbednosti UN.
Predsednik Gul: Neke zemlje imaju tajne planove u Libiji
Predsednik Turske Abdulah Gul izjavio je da neke zemlje, koje sada učestvuju u kampanji protiv Libije, imaju tajne planove prema toj zemlji i apelovao na Moamera el Gadafija da se povuče sa vlasti kako bi otvorio vrata za rešenje krize.
„Neke zemlje koje su do juče bile bliske diktatorima i tražile i od njih dobijale određene pogodnosti sada pokazuju neobično ponašanje, što izaziva sumnje da imaju tajne namere (prema Libiji)”, izjavio je predsednik Gul. On, međutim, pri tome nije imenovao nijednu zemlju.
Prema tumačenjima analitičara u Ankari, iza toga se kriju planovi nekih centara moći kako da se domognu libijske nafte i gasa.
Turska je podržala rezoluciju Saveta bezbednosti UN o uvođenju zone zabrane letenja nad Libijom, ali smatra da sadašnja zapadna koalicija, koju predvodi Francuska, narušava međunarodna pravila igre i da razorni napadi na Libiju mogu biti kontraproduktivni.
Ankara neće učestvovati u bombardovanju Libije, ali je spremna da pruži svoj doprinos u dopremanju humanitarne pomoći narodu te zemlje, kao i kontroli mediteranskih obala kako bi se sprečilo krijumčarenje oružja.
Predsednik Gul je apelovao na libijskog vođu, pukovnika Gadafija da se povuče sa vlasti kako bi se sprečio dalji haos u Libiji.
„Mi uvek kažemo da u današnjem svetu opresivni lideri ne mogu ostati na vlasti... Ukoliko se oni koji sada vladaju Libijom povuku odmah, oni će olakšati nalaženje rešenja i neće pružiti drugima priliku da im otimaju njihovu zemlju”, istakao je on Gul, prenela je agencija AFP.
Iz Libije pobeglo 335.600 ljudi i 80.000 interno raseljeno
Više od 335.600 ljudi pobeglo je iz Libije od početka krize 15. februara, uglavnom u Tunis i Egipat i još oko 80.000 ljudi je interno raseljeno, saopštila je danas u Ženevi Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih aktivnosti (OĆA).
Uočen je visok nivo nesigurnosti što je slika trenutne humanitarne situacije u Libiji, gde su i vazdušni napadi Zapada počeli tokom prošlog vikenda, upozoravaju iz UN-a.
„Postoje nepotvrđeni izveštaji o 80.000 interno raseljenih lica u Libiji”, navodi se u saopštenju i upozorava da borbe u istočnom delu zemlje mogu dodatno da dovedu do na hiljade novoraseljenih uz ozbiljno ugrožavanje funkcionisanje osnovnih službi i snabdevanja životnim namirnicama, prenela je agencija Rojters.
„Situacija u kojoj su civili u i oko Adždabije, Misrate i drugih lokacija gde su nastavljeni aktivni sukobi i dalje zadaje veliku brigu”, navodi se u saopštenju OĆA.
Britanska agencija navodi da je najmanje 45 ljudi, uključujući civile i decu ubijeno i 189 je ranjeno u sukobima libijskih snaga i pobunjenika u uporištu pobunjenika Misrati, na zapadu, tokom ponedeljka i utorka i da je po oceni pobunjenika situacija u Misrati kritična jer nema vode, goriva niti struje.
OĆA i druge humanitarne agencije UN upozoravaju da osim što stanovnici libijskih gradova ostaju bez zaliha, pošto su linije za snabdevanje hranom prekinute i medicinske potrebe u Libiji su u porastu zbog stalnih sukoba i pogoršanja situacije usled nedostatka medicinskog osoblja.
Humanitarne agencije navode da je Libijcima sve manje dostupna medicinska nega i lekovi koji spasavaju život, dok cene hrane vrtoglavo rastu kako se sukobi produbljuju.
Zemlje EU složne da uvedu sankcije naftnoj kompaniji Libije
Vlade zemalja članica Evropske unije složile su se danas da uvedu sankcije libijskoj Nacionalnoj naftnoj kompaniji, u skladu sa prošlosedmičnom rezolucijom Ujedinjenih nacija, kao i da na tu listu dodaju još pet njenih podružnica.
„Zamrzavanje imovine je prošireno na nova preduzeća sa liste UN, uključujući Nacionalnu naftnu korporaciju, kao i na pet njenih podružnica koje je EU nezavisno odredila”, navedeno je u saopštenju vlada EU.
Imena podružnica koje su stavljene na listu biće objavljena u četvrtak u Službenom listu EU, preneo je Rojters.
Uvođenje novih sankcija, posle onih koje su protiv Muamera Gadafija i njegovih bliskih saradnika uvedene u februaru, usledilo je posle odluke Saveta bezbednosti UN da uvedu zonu zabranjenog letanja nad Libijom.
EU je ranijim sankcijama zamrzla imovinu Gadafija i preduzeća koja su povezana sa njim ili njegovim saradnicima. Na listi je do sada bilo 30 ljudi i preduzeća, među kojima je libijska centralna banka, preneo j Rojters.
Nemačka se zalagala i za uvođenje sankcija energetskim kompanijama, ali tome se, sve do sada, protivila Italija.
Do početka sukoba, Libija, 17. proizvođač nafte u svetu, proizvodila je 1,6 miliona barela nafte dnevno, a oko 85 odsto proizvedene nafte izvozila je u Evropu, od čega je trećina išla u Italiju.
Tanjug-Beta-AFP
objavljeno: 23.03.2011
Pogledaj vesti o: Libija
