Izvor: Politika, 18.Apr.2011, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saif al Islam Gadafi: Nećemo odstupiti
Sin libijskog vođe, dojučerašnja reformska uzdanica, tvrdi da su protivnici režima „brutalni teroristi i gangsteri”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Režim u Tripoliju nije u žurbi da pronađe politički izlaz iz građanskog rata u Libiji, zaključuju izveštači „Vašington posta” posle jednosatnog intervjua koji su u libijskoj prestonici vodili sa Saifom al Islamom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gadafijem, drugim sinom pukovnika Muamera Gadafija.
Mlađi Gadafi (38), dojučerašnja reformska uzdanica Libije i ličnost sa mnogo prijatelja na Zapadu, nosilac doktorske titule iz upravljanja i međunarodnih odnosa sa prestižne Londonske škole ekonomije, smatran političkim naslednikom svog oca, potpuno je promenio sliku o sebi govorom koji je održao posle izbijanja krize u februaru, u kome je poručio da će se režim boriti „do poslednjeg čoveka, do poslednje žene, do poslednjeg metka”.
U razgovoru sa novinarima „Vašington posta”, na tečnom engleskom, bez prisustva ijednog saradnika, njegova glavna poruka bila je da njegov otac i njegova vlada nisu učinili ništa loše i da neće odstupiti.
Po njemu, svet je u rat sa Libijom ušao samo zbog „glasina i propagande”. U tom pogledu, predsednik Barak Obama nije drugačiji od svog prethodnika Džordža Buša. Libija je napadnuta iz istih lažnih razloga kao što je svojevremeno Amerika napala Irak. Tada je zavladala histerija oko tobožnjeg oružja za masovno uništenje koje je navodno imao Sadam Husein, a ovoga puta izneta je isto tako netačna priča o ugroženim civilima.
A realnost je, po mlađem Gadafiju, da su protivnici njegovog oca „brutalni teroristi i gangsteri”, koje predvodi Al Kaida, društvo koje će se uskoro raspasti zbog unutrašnje nesloge. Kategorički, uz ovo, odbacuje i optužbe da su libijske snage pucale po mirnim demonstrantima koji su tražili demokratiju i pri tom ubile njih na stotine.
„Mi želimo da Amerikanci sutra pošalju misiju koja će da utvrdi šta se dogodilo u Libiji. Mi želimo da ovde dođe Hjuman rajts voč… Mi se ne bojimo Međunarodnog krivičnog suda. Mi smo sasvim sigurni da nismo počinili nikakve zločine protiv našeg naroda”, tvrdi Saif Gadafi.
On inače nimalo ne žali zbog govora koji je na Zapadu promenio imidž o njemu i raspršio nade da bi baš on mogao da bude taj koji će da raskine sa očevim režimom. „Rekao sam – čujte Libijci, u toku je velika zavera protiv Libije. Imaćete građanski rat, razorićete vašu zemlju, razorićete naftu, imaćete stranu intervenciju – i sve to se dogodilo.”
Uprkos sasvim drugačijem viđenju i tumačenju događaja od onih u ostatku sveta, mlađi Gadafi je odškrinuo vrata kroz koja se nešto bolje vidi raskol u redovima režima.
„Izdali su me najbolji prijatelji”, rekao je pominjući ličnosti koje su napustile Gadafija i danas su vođe Privremenog tranzicionog saveta, vlade pobunjenika. „Zajedno smo pili, jeli, zajedno smo sedeli, putovali… To su bili moji ljudi, koji su sad moj najveći problem u Libiji. Od dobrovoljaca na frontu dobijam poruke da posle pobede za mene neće biti mesta u Libiji, jer su ti kriminalci, ti izdajnici bili moji prijatelji, koje sam ja doveo.”
Saif Gadafi je posebno ogorčen na Mahmuda Džabrila, profesora obrazovanog u Americi, koga je on doveo u Libiju da vodi nacionalnu ekonomsku politiku, a danas vodi diplomatiju pobunjenika. „On je bio moj najbolji prijatelj, koji se potpuno promenio. Ne znam zašto je to uradio. On sada sedi sa Hilari Klinton, sa Vilijamom Hejgom, sa Sarkozijem u Jelisejskoj palati. Ja sam sad za njega isuviše mali.”
Razgovor sa američkim novinarima mlađi Gadafi je iskoristio i za još neka objašnjenja i poruke. Po njegovoj verziji događaja, libijska vojska ovih dana u Misurati, gde je po izveštajima zapadne štampe, granatama, raketama i snajperskom vatrom, ubijeno više od 280 ljudi – samo nastoji da protera teroriste koje se kriju u tom gradu, na isti način na koji je to ruska armija svojevremeno učinila u Groznom, glavnom gradu Čečenije, ili Amerikanci u Faludži, u Iraku. „To je potpuno ista stvar, ja neću da prihvatim da je libijska armija ubila civile. To se nije dogodilo i to se nikad neće dogoditi.”
Umesto da napadaju Libiju, SAD bi trebalo da joj pomažu u borbi protiv Al Kaide. Tek kad „teroristi” budu uklonjeni iz Misurate i Bengazija, biće vreme za razgovore o nacionalnom pomirenju i demokratiji, sa novim ustavom, koji će ulogu Muamera Gadafija svesti na „simboličnu”.
„Glavni problem su teroristi i naoružana milicija: kad se njih rešimo, biće rešeno i sve drugo”, zaključio je Saif Gadafi.
M. Mišić
objavljeno: 19.04.2011.
Pogledaj vesti o: Libija, Vašington
