Izvor: Politika, 12.Jul.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama za posredničku ulogu Moskve
Vašington je spreman da podrži posredničku ulogu Moskve u Libiji, izjavio je juče Barak Obama posle dužeg telefonskog razgovora sa Dmitrijem Medvedevom, ali Amerikanac je bio kategoričan u stavu da je podrška moguća jedino ukoliko pregovori doprinesu demokratizaciji Libije i okončaju se odlaskom sa vlasti Muamera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gadafija.
„Predsednik Obama zahvalio je predsedniku Medvedevu na posredničkim naporima koje Rusija čini u Libiji i podvukao da su SAD spremne da podrže pregovore koji bi doveli do demokratizacije ove arapske zemlje i odlaska Gadafija sa vlasti“, navodi se u saopštenju Moskve u kome se još kaže da je Obama spreman da se sretne sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.
Ovog marta, u vreme izglasavanja rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom je Libiji zavedena zona zabranjenog leta, Rusija se uzdržala od glasanja, ali posle toga Moskva oštro kritikuje akcije NATO-a koje su izašle iz okvira dozvoljenog mandata.
U Rusiji smatraju da ključnu ulogu u rešavanju libijskog problema mora da ima Afrička unija. Lični izaslanik predsednika Medvedeva Mihail Margelov razgovarao je prošle nedelje o mirnom rešenju. Tada se u Bengaziju sreo sa liderima pobunjenika, a u Tripoliju sa predstavnicima Gadafijevog režima. Posle toga je jedan neimenovani ruski zvaničnik izjavio za dnevnik „Komersant“ da je Gadafi spreman da se povuče sa vlasti ukoliko mu bude garantovana bezbednost.
Kako je nedavno u časopisu „Forin polisi“ napisao Robert Celiger, Gadafi voli da igra šah i veoma je svestan da mu u sadašnjoj igri preti – mat. Ne čudi stoga što su na adrese svetskih zvaničnika, a posebno ka Moskvi, krenuli mnogi signali o njegovoj spremnosti da ode sa vlasti. Kako navode izvori bliski libijskom vođi, njemu preostaje sve manje para i energenata u trenutku kada raste pritisak od strane NATO-a i pobunjenika koji imaju podršku zapadne vojne alijanse.
Gadafi je međutim nepredvidljiv i teško je proceniti koliko dugo će ga držati „želja” da okonča rat. Problem je i u tome što bi njegovo povlačenje imalo porazne posledice po njegove najbliže saradnike, pa i na vojnike na frontu. Nema sumnje da bi se mnogi od onih koji su tokom proteklih meseci zdušno podržavali libijskog lidera našli pod osvetničkim mačem pobunjenika.
Međunarodni krivični sud već je podigao optužnice protiv libijskog lidera i njegovog sina, što svakako usložnjava napore onih koji rade na mirnoj tranziciji vlasti. Upravo zato pukovnik toliko insistira na garancijama lične bezbednosti.
U „igru iza scene“ uključeni su i Velika Britanija, Turska i još neke zemlje, pa čak i same SAD koje „kanale ka Gadafiju” pronalaze preko svojih saveznika Britanaca. Jedan od važnih igrača je i Džejkob Zuma, predsednik Južnoafričke Republike, koji od samog početka ratnih dejstava nastoji da libijski oružani sukob prevede na diplomatski teren.
Pokušaji svih navedenih da „odobrovolje“ Gadafija da konačno donese odluku o povlačenju nisu u vezi samo sa njegovom sudbinom. Mnogo se više kalkuliše oko saradnje sa režimom koji bi trebalo da nastupi posle Gadafijevog.
Posle generala na scenu stupaju poslovni ljudi, a sa njima i mešetari svih mogućih profila.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 13.07.2011
Pogledaj vesti o: Vašington, Moskva
