Izvor: Vostok.rs, 21.Jul.2011, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Libijska kriza: diplomatija, a ne sila
21.07.2011. -
U rešavanju libijskog probelma treba da učestvuju sve političke snage, a ne samo opozicija u Bengaziju. Ovo je u Moskvi izjavio ministar inostranih poslova Libije Abdel Ati al Obejdi posle pregovora sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom.
Sastanak diplomata, održan na inicijativu Tripolija, protekao je u atmosferi izjava šefa ruske diplomatije o tome da Moskva ne priznaje takozvani pobunjenički >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << opozicioni Prelazni nacionalni savet Libije. Pri tome Rusija, kao i većina zapadnih zemalja, ne razmatra Moamera Gadafija kao legitimnog predsednika zemlje. Sergej Lavrov je pozvao specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Abdelila Hatiba da se situacija u Libiji prenese u tokove diplomatije.
Libijski ministar inostranih poslova izrazio je zahvalnost RF za njenu razumnu i odmerenu poziciju. Al Obejdi je podvukao da u mirovnom procesu treba da učestvuju ne samo političari, već i stanovništvo zemlje. Vojnim metodama problem se ne može rešiti, uveren je on. Uz to isporuke oružja ustanicima u Bengazi od strane nekih zemalja su kontraproduktivne, rekao je ministar. Uporedo sa tim Tripoli za sada nije spreman da razmatra pdlazak Moamera Gadafija u ostavku. Tim pre što ove tačke nema u predlozima za mirovno regulisanje u Libiji, koje je dao Afrički savez, istakao je al Obejdi. Da podsetimo da oni predviđaju potpuni prekid vatre i početak političkog dijaloga. Faktički ova etapa je već u toku, smatra ekspert za Bliski Istok Aleksandar Vavilov.
Od samog početka bilo je jasno da ovaj konflikt nema vojno rešenje. Tim pre uz mešanje spolja. Zato što se prilikom njega dešava momenatlna mobilizacija unutrašnjih snaga. To vidimo u Libiji, u Siriji. Perspektive mirovnog rešenja problema su sasvim realne. Kako će živeti dalje rešiće sami Libijci. Mi od samog početka, kada još nismo glasali za rezoluciju 1973, govorili smo da ovaj konflikt treba da bude rešen samo putem pregovora između strana u sukobu.
Međutim, situacija u samoj Libiji, blago govoreći, daleko je od mirne. Međunarodna koalicija i dalje pokušava da gasi vatru kerozinom, nanoseći udarce na libijske gradove. Između ostalog, NATO avijacija je bombardovala okolinu Marse el Brege, uništivši na desetine jedinica vojne tehnike. Kao i uvek u NATO izveštajima nema informacija o civilnim žrtvama. Mada je očigledno, i to je mnogo puta bilo demonstrirano u raznim regionima sveta, da su precizni udari zapadnih vojnika neizbežno povezani sa pogibijom nevinih žitelja. Napadi na Barmu el Bregu bili su izvršeni u trenutku borbi pristalica i protivnika Moamera Gadafija za ovaj grad. U čijim rukama je on sada, ne zna se. Ni Tripoli, ni NATO komanda ne daju o tome jednoznačan odgovor.
U tom kontekstu Zapad nastavlja da igra na sopstvenu libijsku kartu. Savet EU priznao je libijsku prelaznu vladu kao zakonitog političkog partnera Evrope. O tome da vlast može i mora da ozakoni sam libijski narod preko izbora, EU ne voli da pominje. NATO izjavljuje da on ne razgovara sa libijskim ustanicima. Ali ako se uzme u obzir da je alijansa konsolidovani blok nekoliko zemalja, onda kontakti jedne od njih mogu da se odnose na čitav NATO. Kao što se zna, Francuska je jedna od inicijatora primene sile u Libiji i ona ne samo da razgovara sa opozicijom, već je bila i umešana u isporuke oružja. A francuski predsednik Nikola Sarkozi nastavlja pregovore sa najradikalnijim opozicionarima. Očigledno, iz Jelisejske palate oni će otići računajući na dalju pomoć, to ne samo humanitarnu.
Izvor: Golos Rossii
Pogledaj vesti o: Moamer Gadafi, Tripoli
