Izvor: Mondo, 16.Maj.2013, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanjug: "Pa gde ste dosad?", reče špijun Rusa
"Zar vam je toliko trebalo da me otkrijete", bile su prve reči operativca američkog FBI i dvostrukog špijuna Roberta Hansena, kada je 2001. uhapšen u Vašingtonu posle 22 godine "rada" za Rusiju.
Hapšenje američkog diplomate Rajana Fogla i negovo proterivanje iz Moskve pod optužbom za špijunažu u korist CIA, dopisnik Tanjuga iz Vašingtona podseća na najveće špijunske aferu na relaciji Moskva - >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << Vašington.
"Zar vam je toliko trebalo da me otkrijete", bile su prve reči operativca američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Roberta Hansena, 18. februara 2001. kada je uhapšen u predgrađu Vašingtona, nakon 22 godine špijuniranja za Sovjetski Savez i Rusiju.
"Ramon Garsija", kako je bilo njegovo šifrovano ime prilikom kontakata sa ruskim obaveštajcima, zaradio je skoro milion i po dolara u novcu i dijamantima kao nagradu za otkrivanje dvostrukih agenata američke CIA.
Danas služi doživotnu zatvorsku kaznu u Koloradu, gde u samici provodi 23 sata dnevno.
Komisija Ministarstva pravde SAD ocenila je Hansenov slučaj kao verovatno najgori koji se ikada dogodio američkim obaveštajnim službama u celokupnoj istoriji.
Hansen, rodom iz Čikaga, rođen je 1944. godine i vuče nemačko-poljske korene. Sredinom sedamdesetih se zaposlio u FBI, da bi tri godine kasnije počeo špijunsku karijeru. Narednih 22 godine je, radeći u odeljenju za kontraobaveštajne poslove, ruskoj strani dostavio imena desetina zapadnih agenata.
Mnogi od njih su to platili glavom.
Ono što je verovatno pomoglo Hansenu da tako dugo ne bude otkriven je podatak da druga strana nikada nije znala kako on izgleda.
Dogovor je uvek bio isti, on bi dolazio do Fokston parka u Virdžiniji, u američkoj prestonici, i lepio beli papirić na tablu sa imenom parka. To je bio znak Rusima da se paketić sa podacima nalazi na starom mestu, zalepljen za donju konstrukciju drvenog pešačkog mosta.
Jednom prilikom, tokom 1985. godine, Hansen je drugoj strani dostavio imena trojice Rusa koji su radili za FBI - Borisa Južina, Valerija Martinova i Sergeja Motorina.
Martinov i Motorin su uhapšeni i streljani ubrzo nakon toga, dok je Južin odležao šest godina u zatvoru i nakon toga emigrirao u SAD.
Hansen je kraću pauzu napravio 1991. godine, kada je u strahu da će zbog raspada sovjetske imperije možda biti otkriven, prekinuo kontakt sa ruskom stranom.
Međutim, pošto je naredne godine video da se države raspadaju, ali špijuni nastavljaju svoj posao, on je obnovio saradnju. Tada je, međutim, napravio grešku koja je mogla skupo da ga košta. Naime, on je po prvi put odlučio da lično stupi u kontakt sa ruskim obaveštajcem sa kojim je sarađivao desetak godina ranije.
Hansen je došao u rusku ambasadu i u podzemnoj garaži prišao čoveku, koji ga nije znao po liku, predstavivši se kodnim imenom "Ramon Garsija".
Međutim, ruski obaveštajac očigledno nije prepoznao ime i samo je ušao u kola i odvezao se. Rusi su čak, misleći da se radi o dvostrukom agentu, uputili protest Stejt departmentu, ali je Hansen dobro prošao, jer dalja istraga FBI i CIA tada nije dovela do njegovog imena.
Manje sreće će imati osam godina kasnije, kada su Amerikanci konačno uspeli da dođu do imena čoveka koji im je godina zadavao popriličnu glavobolju.
Pošto dugo nisu uspevali da kontraobaveštajnim radom dođu do njegovog imena, rukovodioci FBI su odlučili da pokušaju da kupe tu informaciju. Nakon dugotrajnog analitičkog rada, odluka je pala da se na privredni skup u Njujorku pozove jedan ruski biznismen koji je nekada radio za KGB.
Ponuda je bila velikodušna - sedam miliona dolara i novi identitet za njega i porodicu u Americi.
Rus je prihvatio.
Amerikancima je ubrzo dostavio ranije ukradene fajlove sa podacima, a na jednom od njih se čuo i snimljen razgovor sa Hansenom.
Kolege su odmah prepoznale njegov glas. Međutim, i Hansen je osetio da se oko njega steže obruč, pa je poslednja poruka koju je poslao Rusima glasila "nešto je uznemirilo uspavanog tigra".
Uhapšen je nekoliko dana nakon toga.
Možda najznačajniji podatak koji je od njega dobila tadašnja vojna obaveštajna služba SSSR-a, bilo je otkriće da je general sovjetske armije Dmitrij Poliakov dve decenije bio agent CIA (1960-1980), snabdevši Amerikance sa mnoštvom podataka.
Ipak, Sovjeti nisu odmah reagovali, iz do danas nepoznatih razloga, da bi Poliakov "pao" tek 1986. godine, nakon što ga je "otkucao" Oldrič Ejms, pripadnik CIA i verovatno najveći hladnoratovski špijun.
General Poliakov je te godine uhapšen u Moskvi i streljan dve godine kasnije.
Špijunski slučaj Oldriča Ejmsa trajao je skoro deceniju, do hapšenja 1994. godine, ali je za to vreme, prema procenama, više od sto američkih agenata na drugoj strani bilo otkriveno, a najmanje deset pogubljeno.
Ejms je to umeo da naplati, kupio je kuću od tadašnjih pola miliona dolara u Arlingtonu, elitnom delu Vašingtona, automobil Jaguar vredan 50 hiljada dolara, dok je mesečno trošio tridesetak hiljada.
Svojim životom je to platio dugogodišnji špijun CIA Adolf Tolkačev, ruski inženjer iz fabrike Fazotron, koja je proizvodila vojne radare i tehniku. On je od 1979. do 1985. Amerikancima dostavljao podatke o novim ruskim dostignućima.
Uhapšen je te godine, a naredne je nad njim izvršena smrtna kazna.
Nešto bolje sreće je bio Sergej Fedorenko, ruski ekspert za nuklearno oružje, koji je bio deo delegacije SSSR-a u UN.
Pošto je Ejms radio u kontraobaveštajnom odeljenju CIA, dobio je zadatak da pokuša da dođe do informacija od Fedorenka o ruskom nuklearnom programu. Misleći da će time pomoći Amerikancima, ruski ekspert je počeo da daje podatke Ejmsu.
Međutim, dvostruki agent je te podatke prosleđivao KGB-u, iako je u međuvremenu postao dobar prijatelj sa Fedorenkom.
Rus je koristeći se političkim vezama u predvečerje raspada svoje zemlje uspeo da izbegne kaznu i danas živi na Roud Ajlendu u SAD.
Svoju veštinu, Ejms je pokazao i time što je tokom dugodišnjeg rada za sovjetsku i kasnije rusku službu, dva puta uspeo da prođe detektor laži u CIA.
"Nema neke specijalne magije, sve što vam treba je samopouzdanje. I naravno prijateljski odnos sa onima koji vas ispituju. Ipak su to bile moje kolege", objasnio je nakon hapšenja Ejms kako je uspeo da prevari mašinu i nekadašnje saradnike.
Danas služi doživotnu zatvorsku kaznu u Pensilvaniji.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images/FBI)
