Izvor: B92, 26.Jul.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto godina FBI-a
Beograd -- Američki FBI proslavlja danas stogodišnjicu postojanja, analitičari u prvi plan stavljaju temu nasleđa prvog direktora biroa Edgara Huvera.
Od nastanka, 1908. godine, FBI je izrastao iz grupe od 34 istražitelja do agencije od oko 13 hiljada specijalnih agenata i pratećeg osoblja koje broji 23 hiljade ljudi. Federalni istražni biro je, 15-ak godina od osnivanja, postojao kao istražni ured Ministarstva pravosuđa, a 1924. godine za direktora je imenovan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 26-godišnji Edgar Huver.
Džon Foks, istoričar FBI-a, kaže da je da je Huver, jednostavno, izvukao FBI iz političke korupcije.
"On je, zaista, celim srcem ušao u reformu Biroa i primenu i poštovanje zakona učinio profesijom, a ne polikantskom agencijom federalne vlade", navodi Foks.
Pod Huverom, Istražni biro, u čiji je naziv 1935. dodana odrednica "federalni", stekao je reputaciju vrhunske agencije za istraživanje zločina, proganjanje begunaca, a, pre svega, agencija čuvena po nepodmitljivosti.
Uporedo sa tim, Edgar Huver je zasukao rukave i u medijima i javnosti gradio reputaciju FBI-a, toliko i tako da je agencija postala svojevrsni američki i svetski mit.
Čak i danas, agenti koji nikada nisu radili za Huvera, njegovo ime izgovaraju sa predznakom "gospodina" Huver.
Međutim, to je imalo svoju određenu cenu.
Bivši agent FBI-a Stan Pimentel kaže da je Edgar Huver, uz sve dobre stvari, rukovodio FBI-em kao vlastitim feudalnim dobrom, bez nadzora ili uticaja izvana.
"Naravno, Huver je polagao račun određenim članovima Kongresa. Smatrano je da on polaže račun i ministru pravosuđa. Ali, on je zaista bio FBI, upravljao je biroom i praktično je mogao da čini što je hteo", ukazuje Pimentel.
Tako čvrsto vođen, zatvoren i izolovan, FBI je uključivan i u kontroverzne operacije - elektronsko prisluškivanje, šezdesetih godina i u ometanje grupa aktivista, pokrivanje mnogih ličnosti, uključujući i Martina Lutera Kinga.
Sada 85-godišnjak, bivši šef unutrašnje obaveštajne službe Ed Miler, kaže da je Huver sa velikom pažnjom i zabrinutušću pratio aktivnosti pokreta za građanske slobode, mogući komunistički uticaji na anti-ratne grupe i grupe koje su se zalagale za poštovanje ljudskih prava.
Miler kaže da Edgar Huver, primera radi, lično nije imao ništa protiv Martina Lutera Kinga, ali je hteo da zna sve o njegovim vanbračnim aferama.
"Huvera nije brinuo Marrtin Luter King. Jednostavno, nisu mu se dopadale njegove moralne karakteristika", tvrdi Miler.
Nakon smrti Edgara Huvera 1972. godine, FBI se postepeno otvara i postaje odgovorniji prema Kongresu.
Huver nije doživeo da vidi ono što bi ga od svega moglo najviše i rastužiti i razljutiti - hapšenje i proglašavanje krivim jednog od agenata zbog špijuniranja za Moskvu.
Istoričar FBI-a Džon Foks ocenjuje da su greške FBI-a pod Edgarom Huverom sadašnjim agentima jasna lekcija o opasnosti po balans između zaštite života, osiguranja bezbednosti i poštovanja građanskih prava i sloboda.
"Huverovo nasleđe daje upozorenja za moguće greške, zloupotrebe ovlaštenja, upozorenje čega moramo biti svesni i na čemu aktivno raditi tako da održimo balans između poštivanja sloboda i osiguranja bezbednosti. Mislim da je ono loše što je ostalo iza Huvera dobro pamtiti kako ne bi bilo ponovljeno", rekao je Foks.
