Izvor: Blic, 10.Okt.2013, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FBI pratio Pupina po nalogu carskog Beča
Malo je ljudi koji su u jednoj ličnosti zbrali toliko toga koliko je to uspelo Mihajlu Pupinu, koji se znanjem, tim “zlatnim lestvicama preko kojih se ide u nebesa” - kako mu je govorila majka - uspeo u sam vrh svetske nauke. A njegova ljudska širina išla je ukorak sa naučnim dostignućima: čovek matematike i fizike, najpre je bio čovek srca i duše, veliki naučnik i veliki dobrotvor istovremeno.
Ko zna o čemu je mislio dvadesetogodišnjak iz Idvora kad se marta 1874. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine iz hamburške luke otisnuo put daleke Amerike, i o čemu je sanjarilo dojučerašnje čobanče s idvorskih pašnjaka, ali sigurno nije mogao predvideti zvezdane staze nauke na koje će zakoračiti kao jedan od najboljih studenata, a potom i profesor prestižnog Univerziteta Kolumbija. Ali ono što je sigurno jeste da je mladi Banaćanin odbio da u dalekom svetu zaboravi odakle je pošao i kome pripada.
Naučna karijera
prvi Srbin doktor tehničkih nauka redovni profesor na Univerzitetu Kolumbija gde je završio studije iz matematike i fizike školovao se na i na Kembridžu i berlinskom univerzitetu
Bio je i počasni konzul Srbije i Crne Gore, a kao priznat naučnik i ličnost od ugleda, imao je uticaj i na odluke Pariske mirovne konferencije, na kojoj su definisane granice buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Njegov angažman na opremanju i slanju dobrovoljaca u Srbiju tokom Prvog svetskog rata za vrat će mu staviti američku obaveštajnu službu FBI, koja ga je, najviše po zahtevima Austrougarske države, počela da prati, a kao rezultat tog bezbednosnog rada ostao je dosije “Pupin” sa 133 dokumenta. Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“, imala je uvid u ta dokumenta koja sadrže čak i imena agenata, ali i doušnika, među kojima je bilo dosta i Pupinovih sunarodnika.
- Pokretani su postupci praćenja i posmatranja njegovog kretanja i rada, ali je zanimljivo da se to završavalo slanjem pozitivnih izveštaja u kojima se kaže da nije prekršio neutralnost američke države i svoja diplomatska ovlašćenja. On u svojim agitacijama i angažmanima jeste nekad igrao na tankoj liniji, ali su njegov ugled i uticaj bili toliko veliki da mu se teško moglo naškoditi. Čak su se i neki pozornici koji nisu znali ko je on pitali zašto prate tog simpatičnog čoveka kome se svuda ljudi javljaju i pozdravljaju ga sa uvažavanjem - kaže Aleksandra.
Počasti i priznanja
Dobitnik brojnih naučnih nagrada i medalja, među kojima je i Džon Fricova medalja četiri američka nacionalna udruženja inženjerea elektrotehnike, najznačajnija strukovno odličje Jedan krater na Mesecu nosi Pupinovo ime na stogodišnjicu njegovog rođenja na Univerzitetu Kolumbija ustanovljena je medalja pod njegovim imenom - za izuzetne dopriose u služenju naciji u oblasti inženjerstva, nauke i tehnologije počasni doktor nauka 18 univerziteta Pulicerova nagrada za književnost za autobiografiju “Sa pašnjaka do naučenjaka”
Uz velike ljude idu i velike intrige, a neke od njih su i Pupinov odnos sa američkim predsednikom Vudroom Vilsonom i sunarodnikom Nikolom Teslom.
Zvanična akademska javnost u Srbiji smatra da ja Pupin uticao na Vilsona, koji je mnogo toga dobrog učinio za Srbiju, ne direktnim poznanstvom, već preko uticajnih ljudi koji su bili bliski obojici. Međutim, postoje indicije da se Pupin ipak lično sretao sa američkim predsednikom.
- Sam Pupin je za života isticao da se poznavao sa Vilsonom, a sačuvana su i pisma koja mu je pisao u kojima od njega traži neku pomoć na državnom i diplomatskom planu. Postoji i biografija Vudroa Vilsona koju je pisala njegova supruga i ona u tim rukopisima pominje Pupina - tvrdi Aleksandra Ninković Tašić.
Mnogo kompleksniji odnos Pupin je imao s drugim srpskim naučnim genijem Nikolom Teslom, a kako je vreme prolazilo, uvrežilo se mišljenje kako su ova dva velikana bili nasmrt posvađana, što je daleko od prave istine.
- Priče o njihovim ljudskim konfliktima, ako su i postojali, svakako nisu tako drastične kako se danas predstavljaju - kaže Dragoljub Martinović, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“. Čak i američka štampa tog vremena piše o njihovoj saradnji, Pupin je kao mlad naučnik podržao Teslu u čuvenom ratu struja sa Edisonom, ali u Muzeju Nikole Tesle postoji kopija dokumenta koji svedoči o prekidu njihove komunikacije.
- Novinar “Njujork sana” Kenet Fizi je smislio originalan poklon za Teslin 75. rođendan. Ideja je bila da 75 najuticajnih ljudi na planeti pošalju čestitke koje bi bile ukoričene u knjigu i uručene Tesli. Među tim ljudima je bio i Pupin, ali od njega je Fizi, umesto čestitke, dobio pismo u kome mu saopštava da “on i Tesla ne razgovaraju već 20 godina” - kaže Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikola Tesla, gde se čuva kopija tog pisma.
Ipak, na samrtnoj postelji Pupin je poželeo da vidi Teslu, po koga je otišao jugoslovenski vojni ataše. Tesla je došao u bolnicu, a Pupin ga je dočekao rečima:
“Gde si, stari prijatelju!”
Ostali su sami, a nekoliko sati kasnije veliki naučnik i čovek zauvek je sklopio oči.
Biografija
Rođen 1854. u Idvoru, umro 1935. godine u Njujorku gde je i sahranjen. Umro je 12. marta, na isti dan kad je šest decenija ranije iz hamburške luke krenuo brodom u Ameriku. U SAD otišao 1874. sa dvadeset godina. Školovao se u rodnom mestu, u nemačkoj školi Perlezu, Pančevu, Pragu. Veliki srpski patriota iza koga je ostalo preko hiljadu dobročinstava: osnivao fondove, zadužbine, legate, davao donacije organizacijama i pojedincima, osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija. organizovao i pomagao dobrovoljce kad je počeo Prvi svetski rat... Bio počasni konzul Srbije i Crne Gore Uticao i na odluke Pariske mirovne konferencije gde su se odreređivale granice buduće Kraljevine SHS. Oženio se Amerikankom koja je imala dvoje dece iz prethodnog braka i sa njom dobio kćerku Varvaru
Najčitanije SADA:
