Izvor: Politika, 30.Dec.2011, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žuti autobus za male Rome
Tokom poslednjih godina međunarodne i evropske institucije su više puta opominjale Italiju zbog kršenja prava Roma, naročito u pogledu manjkavosti u poštovanju prava na obrazovanje maloletnih Roma. To je 2008.utvrdila i Komisija OUN za eliminaciju rasne diskriminacije koja je naložila italijanskoj državi da eliminiše „rasnu diskriminaciju u svim formama”.
Polazeći od činjenice da je socijalno-ekonomski položaj romske zajednice u Evropi znatno gori od statusa ostalog stanovništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unije, Evropska komisija je u aprilu 2011.predložila evropski okvir za nacionalne strategije integracije Roma i, tim povodom, državama članicama stavila na raspolaganje evropske fondove za unapređenje obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene pomoći i uslova stanovanja.Poseban naglasak komisije odnosio se na evidentan problem u procesu obrazovanja. Iako su Romi mlada populacija (37,5 odsto je mlađe od 15 godina), samo 42 odstoromske dece završi osnovnu školu,u odnosu na 97,5 odsto ostalih Evropljana. Srednju školu pohađa samo desetodsto Roma. Evropska komisija je, stoga, apelovala da „države članice treba da garantuju da sva romska deca imaju pristup kvalitetnom obrazovanju i da nisu izložena diskriminaciji ili segregaciji”.
Prema poslednjim podacima,u Italiji je oko 150.000 Roma,od kojih gotovo polovina ima italijansko državljanstvo (oni su potomci Roma koji su se, u bekstvu od otomanske najezde na Balkanu, iskrcali na jadransku obalu još krajem 14.veka). U poslednje vreme, njima su se, u masi, pridružili Romi iz Rumunije (nakon ulaska u EU). Njihovom dolasku prethodio jedolazak Roma sa prostora bivše Jugoslavije, naročito tokom rata (1992–1995) i bombardovanja Srbije (1999).
Pored drugih gradova, romska zajednica je zastupljena i u Rimu gde su se prvi pokušaji obrazovanja maloletnih Roma dogodili pre 50 godina osnivanjem dva specijalna razreda za učenike romskog porekla. Specijalna odeljenja su ukinuta 1982. U okviru najnovijeg plana,rimska opština je predvidela nekoliko projekata među kojima je i projekat za sprovođenje programa obaveznog školovanja za romsku decu.
Tokom školske 2010-2011.oko 1.800 Roma pohađalo je predškolske i školske ustanove zajedno sa ostalim vršnjacima. Imajući u vidu da na području rimske opštine Romi školskog uzrasta žive u čak 15 naselja – 1.205 u tzv. opremljenim selima (koja neki smatraju„institucionalnimprostorimaza segregaciju”), a 542 školarca u tzv. neopremljenim selima, odnosno divljim naseljima – dokojihnije obezbeđen redovan gradski prevoz, opština je izdvojila sredstva za uvođenje sedam specijalnih autobuskih linija za prevoz dece do škole.
U jedno od „opremljenih sela”, u ulici Salone, svakog jutra u 7.30 stiže žuti autobus, br. 40, koji prevozi samo romsku decu, ukupno 55 mališana, do njihovih desetak različitih škola. Uzimajući u obzir uobičajenu saobraćajnu gužvu i udaljenost škola od naselja, mnogi učenici kasne a nekistižu oko 60 minuta nakon početka nastave. Ako se tome doda podatak da mnogi od njih ne čuju ni poslednje školsko zvono: autobus kreće put njihovog sela sat pre završetka nastave, očigledno je da se kontinuirano kašnjenje i anticipirano napuštanje učionica negativno odražava na učenje, ali predstavlja i smetnju za uključivanje romske dece u školski ambijent i socijalizaciju sa drugom decom.
Ovi i ostali problemi sa kojima se suočavaju romski mališani tokom školovanja bili su predmet istraživanja koje je sprovelo italijansko udruženje „21 jul”. Udruženje se opredelilo da organizaciju i realizaciju projekta sprovođenja obaveznog školovanja romske dece i adolescenata u rimskoj opštini analizira studirajući slučaj grupe učenika iz naselja u ulici Salone. U periodu novembar 2010– jul 2011.istraživači su posmatrali decu, razgovarali sa njima i njihovim roditeljima, intervjuisali nastavnike i predstavnike organizacija koje se bave problema obrazovanja maloletnih Roma i sakupili opsežnu dokumentaciju.
Nastavnici i roditelji su potvrdili da postoje objektivne teškoće u uključivanju romske dece u nastavni proces: oni žive u uslovima isključenosti i ne uspevaju da uspostave normalne veze za vreme školskog života. Nastavno osoblje ističe da je rad sa romskom decom prilično naporan, imajući u vidu njihovu materijalnu neobezbeđenost i oskudne uslove života. U izveštaju je dokumentovano da se romski mališani često etiketiraju kao „različiti”, a da su ponekad i žrtve rasističkih ispada. Predstavnik dobrovoljne organizacije je primetio da se romsko dete oseća različitim i zbog žutog autobusa koji takođe predstavlja znak diskriminacije.
*Novinarka
Snežana Simić
objavljeno: 30.12.2011.
