Izvor: Blic, 07.Jul.2016, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog Bregzita i globalni klimatski sporazum na klimavim nogama
Nakon izlazka Velike Britanije iz EU u opasnost bi mogao da dođe i globalni klimatski sporazum. EU je jedna od najvećih potpisnica, a uz Bregzit, ono što je dogovoreno više se ne bi odnosilo na Veliku Britaniju, pa bi preostale članice morale da preuzmu njene obaveze.
Angela Merkel sazvala je u utorak sastanak najviših klimatskih stručnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz svih nemačkih saveznih pokrajina kako bi prošli kroz sve probleme oko klime. Ispalo je da je svet na ivici apsolutnog kolapsa, o čemu je za Špigel onlajn govorio Oliver Geden sa berlinskog političko-naučnog instituta SWP.
Pročitajte još
- Postavljene granice koncentracije CO2 koje ne bismo smeli da prelazimo, realno više nisu ostvarive - šokirao je Geden u razgovoru o sadašnjim tehnološkim mogućnostima spašavanja klime.
Cilj je, naime, bio ne prekoračiti globalno zagrevanje za 1,5°C, kako bi se spasilo ogromna područja uz okeane od potonuća pod more koje raste usled otapanja polova.
Sekundarni cilj trebalo bi da bude da se barem ne zagreje planeta više od 2°C, jer je veoma izvesno da se nakon toga klima više ne bi mogla da se oporavi.
- Uz sadašnje ispuštanje CO2 ima da dostignemo 1,5°C već za pet godina. A za dosezanje cilja od najviše 2°C ceo svet bi morao sasvim da prestane sa ispuštanjem CO2 u sledećih 25 godina. To je takođe nerealno - izneo je Geden neumoljive brojke.
Pročitajte još
Na pitanje ne bi li barem razvijeni svet mogao da forsira negativne emisije CO2, odnosno tehnologije izvlačenja CO2 iz atmosfere bilo tehnologijom, bilo neviđeno intenzivnim pošumljavanjem, Geden je rekao da bi to možda i moglo da bude izvodljivo, ali da o tome ne želi da razgovara nijedan političar.
Razlog je što bi to morao da bude neopisivo veliki poduhvat, do kraja veka čovečanstvo bi moralo iz atmosfere da isisava i prikupljanje 20 puta više CO2 nego što ga danas svake godine ispusti.
U tom slučaju ne bi se govorilo o stablima prosečnog rasta, nego o vrstama koje rastu izrazito brzo, koje su energetski bogate i koje bi potom mogle da se koriste u elektranama kako bi se CO2 skladištio u podzemlju, tehnologijama koje, doduše, još nisu do kraja ni razvijene.
Postoji mogućnosti i da se sva ta stabla naprosto zasade na širokoj površini, ali na to ne bi pristalo dovoljno zemalja.
- Bilo bi potrebno pošumiti oko 500 miliona hektara, što je površina jednaka jednoj i po Indiji. Zemlje u razvoju tome bi se sigurno protivile jer bi površine na kojima inače proizvode hranu, morale da koriste za rast šuma i skladištenje CO2 - objasnio je Geden.
Tu je i problem što nerazvijene zemlje odbijaju da plate ceh za zagađenje koje je posledica industrijskog razvoja današnjeg bogatog sveta, često i nekad kolonijalnih sila koje su današnje siromašne zemlje izrabljivale.
- Prvo bi sve države morale da se dogovore o što hitnijem dostizanju nultih stopa emisije CO2, kako bi se potom na svetskom nivou videlo do koje se mere sa negativnim emisijama mogu dostići još niži nivoi zagađenja od onih koje smo dogovorili u Parizu na klimatskoj konferenciji. Kad se jednom dostigne nula, više ne postoji problem oko transparentnosti. Tada se tačno zna šta koja zemlja mora da radi - kazao je Geden.
Problem je, međutim, u tome što čak ni Nemačka, koja slovi kao jedna od predvodnica zelenog industrijskog sektora, ne spominje nultu stopu pre 2050.
Geden takođe upozorava da Nemačka greši i u tome što se bavi samo sa CO2 koji nastaje pri proizvodnji električne energije, a ne i smanjivanjem emisija iz drugih izvora poput ostale industrije, poljoprivrede itd.
.jpg)
