Izvor: B92, 11.Maj.2016, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ste ubili 500 EUR, kako sad da štedimo?
Odluka ECB da do kraja 2018. obustavi štampanje novčanica u vrednosti od 500 evra, izazvala je ozbiljnu zabrinutost kriminalaca i terorista.
Međutim, odluka je zabrinula i mnoge građane Evropske unije, što je zateklo mnoge finansijske stručnjake. Pokazalo se, naime, da su mnogi ljudi koji čuvaju ušteđevinu kod kuće, najradije držali kod sebe novčanice od 500 evra.
Razlog: zauzimaju najmanje prostora.
Na primer, miliona evra u novčanicama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 500 evra stane u mali kovčeg kojeg nije teško skriti od lopova. Iako je u saopštenju Evropske centralne banke jasno stajalo da novčanica od 500 evra nema rok trajanja te da će ih se uvek, za 15 ili 20 godina, moći zameniti u domaćim centralnim bankama, to nimalo nije umirilo deo štediša. Nakon objave o prekidu štampanja novčanica od 500 evra, mnogi od onih koji imaju novac u čarapi, pohrlili su u banke da ih zamene novčanicama u manjim apoenima.
Terorizam, narkobiznis i pranje novca
Sva istraživanja pokazuju da se novčanicom od 500 evra, koja se retko upotrebljava u svakodnevnom životu i finansijskim transakcijama, ponajviše koriste kriminalci, oni koji peru novac, krijumčari droge, utajivači poreza, ali i razne terorističke grupe. Zbog toga se ta novčanica već dve godine ne koristi u Velikoj Britaniji: tamošnja policija utvrdila je, naime, da se 90 odsto tih novčanica koristilo za kriminalne aktivnosti.
Na tržištu se trenutno nalazi 1,1 trilion evra u novčanicama ili kovanicama raznih vrednosti. Evropska centralna banka objavila je kako je 2003. u opticaju bilo 40 milijardi evra u novčanicama od 500 evra. Danas ih ima više od 300 milijardi evra. U apoenima od 100 evra, 2003. bilo je 50 milijardi evra, dok ih je sada u vrednosti od 220 milijardi evra. Novčanica od 50 evra bilo je 2003. u vrednosti od 75 milijardi evra, a danas ih ima 410 milijardi evra. Inače, cela operacija zamene novčanica od 500 evra koštaće ECB oko 500 miliona evra.
Tom odlukom ECB-a cilj je, između ostalog da se stimuliše korišćenje novčanica od 20, 50 ili 100 evra, a krajnji cilj je da se na kraju novčanice potpuno povuku iz upotrebe. Jednostavno, pokušava se smanjenje plaćanja u gotovini i stimuliše bezgotovinsko plaćanje na kreditne kartice.
Time bi se istovremeno omogućilo bolje kontrolisanje generalnih tokova novca, ali i potrošnja svakog građanina. Lakše bi se utvrdilo koliko koji pojedinac troši, ali i još važnije, ima li za ta sredstva pokriće. Istovremeno, time bi se maksimalno onemogućavale transakcije za finansiranje kriminalnih aktivnosti i terorizma. Doduše, Volstrit žurnal kaže da bi prestanak štampanja zapravo mogao povećati potražnju za novčanicom, koja ostaje u potrebi.
Napuštanje gotovine
U Skandinaviji se gotovina sve manje upotrebljava, pa je svojedobno britanski Gardijan objavio kako se u Stokholmu kreditnom karticom već može plaćati kod uličnog prodavca, u Kopenhagenu se crna kafa može platiti pametnim telefonom, a u Helsinkiju ni prodavci na pijaci više ne traže gotovinu.
Danska neko vreme najavljuje da će sasvim napustiti gotovinsko plaćanje te da će uskoro trgovci moći da odbiju da prime gotov novac. Obrazloženje: rukovanje sa novcem je komplikovano i skupo, ali i, sa bezbednosne tačke gledanja, vrlo opasno.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
