Izvor: Politika, 31.Maj.2011, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamena za socijalni program
„Jadni mali milioneri sa buvljaka“ sahranjivaće sve više legalnih poslodavaca
Izraz „siva ekonomija“ odnosi se na poslovanje u kojem je pravno lice registrovano, obavlja promet legalno, „na belo“,a jedan deo poslova realizuje na „crno“. Mešavina „crnog“ i „belog“ poslovanja daje sivu ekonomiju. Učešće „sive ekonomije“u skandinavskim zemljama je do jedan odsto, u Italiji i Grčkoj do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 15 procenata. U zemljama EU učešće „sive ekonomije“u BDP-uje u proseku oko deset odsto. Učešće „crnogtržišta“ je zanemarljivo. A ono je potpuno nezakonit, kriminalni oblik prometa robei usluga,i u Srbiji zajedno sa sivom ekonomijom čini između 40–50 procenata. Recimo,ako je 500.000 radnika neprijavljeno,gubitak u budžetu zbog neplaćenih poreza i doprinosa je 1,5 milijardi evra.Na buvljim i robnim pijacama u Pančevu, Novom Sadu, Nišu i Subotici robu svakodnevno prodaje 4.000 nelegalnih prodavaca. Samo na „buvljaku“ u Pančevu postoji 1.640 tezgi. Pod pretpostavkom da svaka tezga od njih 4.000 prometuje samo 200 evra dnevno, to je ukupno 800.000 evra, puta 27 dana je 21 milion i 600.000 evra puta 12 meseci jednako je 259 miliona i 200.000 evra. Na 4.000 tezgi nalazi se oko 200.000.000 evra robe bez porekla. Nijedan dinar PDV-a se ne uplati državi. Buvljaci i kineski tržni centri postali su berze za prodaju robena veliko. Na njih dnevno dolazi na stotinekombija i kamiona. Za potrebe pančevačkog buvljaka samo u Pančevu robu šijeoko stotinu neregistrovanih radionica.
Glavniizvor „crnog“ tržišta jekineskarobakojase posle postupka carinjenja,na znatno umanjenu osnovicu, kompletno prodajena crno. Mravlji šverc,prenos luksuznerobeu torbama, kompletne zanatske usluge, posebno nagrađevinamai održavanju automobila, fantomske firme, „domaćaproizvodnja“, javne nabavke, lekarske, advokatske i taksi usluge, utaja poreza u sportu: prihodi trenera, prodaja termina i rekvizita, svi oblici instrukcija, estradni nastupi...
Budžet ne prihoduje: carinu i PDV, porez na dobit, porez na dohodak građana, poreze i doprinose na zaposlene, porez na izdavanje poslovnog i stambenog prostora, magacina. Ovaj način poslovanja prati i nelegalna novčana masa od oko milijardu evra kao i neoporezovani transport robe. Uz buvljake niču kockarnice, menjačnice, javne kuće, parkinzi, carstvo nelegalnog rada.
„Crno“tržište je i najveći izvor korupcije. Ono vrši pritisak na cene i podstiče inflaciju, potpuno ukida cenovnu logiku i konkurentnost, onemogućava akumulaciju i nove investicije. Neposredni je uzrok nelikvidnosti privrede i otpuštanja radnika. „Crno“ tržište je postalo finansijski korov koji sve više dominira nad legalnim tokovima poslovanja.Nelegalnaekonomijaje postala „kolektivna grobnica“ srpske privrede. Pred njenim vratima je 18.200 preduzeća koja su u blokadi duže od dvegodine i nad kojimaće biti sproveden stečaj. U prošloj godini 26.000 preduzeća u Srbiji jeizašlo iz sistema PDV-a (promet manji od dvamiliona dinara), 64.000 pravnih lica jeu blokadi, 94.000 radnika jeotpušteno.
„Siva“ ekonomija semože znatno smanjiti eliminacijom velikih snabdevača „crnog“tržišta, kontrolom dokumentacije pri transportu robe na putevima, kontrolom carinika i inspekcijskih službi i njihovim efikasnijim radom. Trebalo biaktivirati postupak unakrsnog upoređivanja oporezovanih prihoda i imovinskog stanja.
Plaćanje poreskih obaveza sve više dobija karakter humanitarnogpriloga:plaća se koliko ko može ili kad hoće. Kad bi Srbija ubrala trećinuporeskih prihoda od onih koje sada propušta da naplati, fiskalni deficit ne bi ni postojao.
Nažalost, „siva“ekonomija i „crno“ tržište su i nezvaničnisocijalni program vlade u kojem je posredno i neposredno zbrinuto više od milion ljudi. „Jadni mali milioneri sa buvljaka“ svakodnevno će sahranjivati sve više legalnih poslodavaca, koji sad umesto njih plaćaju škole, sudove, zdravstvo, puteve, policiju i sve druge javne budžetske obaveze. Legalnimapreostajeda čekaju ureduza likvidaciju.
*Potpredsednik asocijacije malih i srednjih preduzeća
Milan Knežević*
objavljeno: 01.06.2011
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
