Izvor: Blic, 08.Apr.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za koga glasati
Dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja 2011. je optimizam s relativnim pokrićem i priličnom dozom neizvesnosti. Efekat, ako se to i dogodi, građani u dogledno vreme neće osetiti u svakodnevnom preživljavanju, što je suptilno nagovestio i Vensan Dežer.
Vezivanje raspisivanja izbora za ovaj čin nema previše smisla. Osim kao unutrašnja politička propaganda. Jer, izbori bi, ionako, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << redovno morali da budu do polovine 2012. Oni su, dakle, izvesni, sa ili bez kandidatskog statusa, što pokazuju i već zahuktale partijske kampanje. Veći problem od tajminga je, međutim, da li uopšte i za koga (u srpskom prevodu – protiv koga) glasati?
Koraci ka evropskim integracijama nisu isključiva zasluga DS, koja je, kao vodeća, propustila mnoge prilike da „život u lokalu" učini boljim. Još SPS nosi teret Miloševićeve zaostavštine, čiji drugovi i dalje grade po Srbiji, ali sporo završavaju. Loše privatizacije, zloupotrebe i kolebljivost u evropskoj orijentaciji prate DSS. Nekad u koaliciji s Miloševićem, SRS je sad neinventivna pa i retrogradna opozicija. Nekadašnje uzdanice SRS osnovale su SNS, a samo naivni mogu da veruju kako s novom garderobom ide i promena ćudi.
Dvostruki (!) lider G17 plus i URS, srozao je prvu stranku lažnim obećanjima, a kao predsednik drugog pokreta, pošto je posvađao Valjevo i Zaječar, nastavlja da seje razdor izanđalom parolom „Srbija radi, Beograd se gradi". Bivši potpredsednik DS, osnivač LDP, svojom neuravnoteženošću nanosi štetu državi, stranci i sebi. Da li je PUPS pokretačka snaga Srbije? Hapšenja članova NS zbog raznih afera iz vremena kad je stranka bila u vlasti svaki put iznenade njenog kontroverznog predsednika.
Jednostavno, nema novih snaga, stranačkih, ili individualnih (s tek par osoba kao izuzecima), nekompromitovanih, i rezultatima, prevashodno ekonomskim, koji bi ih preporučili. Svi „favoriti" već su imali šanse i pokazali koliko su sposobni, šta mogu i hoće. Loše rezultate ne mogu pravdati samo svetskom ekonomskom krizom. Sad ih sve više zanima zakon po kojem će iz budžeta biti finansirani (ne zbog evropskih standarda, već zbog gladi za novcem) nego zakon o povraćaju oduzete imovine građanima i beda u kojoj ljudi žive. Politika je u Srbiji unosan posao bez mnogo odgovornosti. Koga, od nekvalifikovanih i polukvalifikovanih, da zaposlimo?
Pogledaj vesti o: Izbori
