Izvor: B92, 21.Okt.2011, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme za dramatično spasavanje evra
Brisel, Berlin -- Napori Evrope da reši sve ozbiljniju dužničku krizu upali su u ćorsokak jer Francuska i Nemačka neće stići da na vreme za samit u nedelju premoste razlike.
Na samitu je trebalo da bude donet sveobuhvatan plan za konačno rešenje dužničkih problema u zoni evra sa detaljima nove finansijske pomoći za prezaduženu Grčku.
Takođe je trebalo da bude dogovoren plan za jačanje evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banaka, kako bi bile što spremnije za potrese na tržištu, kao i plan za davanje veće moći spasilačkom fondu zone evra.
Uticajni nemački politički nedeljnik Špigl navodi da su "ovo politički dramatični sati u Berlinu", navodeći da još nije pronađeno rešenje za spasavanje evra i da u Berlinu vlada velika nervoza.
Nemačka i još nekoliko bogatijih članica zone zalažu se da banke i privatni investitori prihvate veće gubitke na grčkim obveznicama pre nego što zona odluči o drugom spasilačkom paketu zajmova za Grčku u vrednosti više milijardi evra. Francuska i Evropska centralna banka su se pak do sada protivile primoravanju banaka da otpišu veći deo grčkog duga jer strahuju da će to destabilizovati bankarski sektor i pojačati potrese na tržištu.
Iz kancelarija predsednika Nikole Sarkozija i kancelarke Angele Merkel saopšteno je da je liderima Francuske i Nemačke potrebno više vremena, pošto se dve najmoćnije članice zone evra nisu saglasile oko glavnih tačaka plana.
Takođe je navedeno da će svi elementi strategije za borbu protiv krize u zoni evra biti razmotreni u nedelju "da bi ih konačno šefovi država i vlada usvojili na drugom sastanku najkasnije u sredu".
Najavljeno je i da će se francuski predsednik i nemačka kancelarka sresti u subotu, pred samit u Briselu, u nadi da će postići napredak.
U međuvremenu je iz Berlina stigla vest da je kancelarka Angela Merkel izjavila da se Nemačka i Francuska slažu oko glavnih tačaka plana za borbu sa evropskom krizom.
Najava novog samita samo će pojačati bojazni oko mogućnosti zone evra da deluje jedinstveno i stabilizuje zajedničku valutu. Samit zakazan za nedelju trebalo je da se održi pre nedelju dana ali je odložen da bi se liderima dalo više vremena za dogovor o ključnim pitanjima.
Evropski zvaničnici podeljeni su i dalje oko strategije za pomoć Grčkoj, bankarskog sektora i spasilačkog fonda. Probleme u zoni samo pojačava činjenica da i bogate i siromašne članice imaju sve veće probleme sa svojim parlamentima koji treba da podrže zajedničke spasilačke akcije.
Na samitu evropski lideri trebalo bi da se dogovore o detaljima nove finansijske pomoći Grčkoj, o planovima za evropske banke i povećanju fonda i ovlašćenja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.
Investitori strahuju da bi dužnička kriza mogla da pogodi i veće ekonomije, poput španske i italijanske. Privrede tih dveju zemalja - treća i četvrta po veličini u zoni evra, već dobijaju izvesnu pomoć prodajući državne obveznice direktno Evropskoj centralnoj banci (ECB). ECB time sprečava veliki rast cene zaduživanja Italije i Španije.
Dve opcije o fondu evrozone
U razgovorima o povećanju obima fonda za pomoć prezaduženim članicama evrozone uglavnom se pominju dve opcije - sistem parcijalnog osiguranja duga i veća uloga Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Odlaganje katastrofa za ugled evrozone
Predsedavajući grupe ministara finansija zone evra Žan-Klod Junker kaže da je odlaganje rešenja dužničke krize "katastrofalno za ugled" zone evra u svetu. Junker, premijer Luksemburga, dodaje da se ne razlikuju samo stavovi Francuske i Nemačke o tome kako se baviti krizom, već mora da se složi svih 17 članica zone evra.
Jedan zvaničnik nemačke vlade kaže da se "trenutno razmišlja o dve opcije - delimičnom osiguranju novoemitovanih obveznica prezaduženih članica evrozone i novim mogućnostima za saradnju sa MMF-om".
Evropske zemlje intenzivno razmatraju mogućnosti za povećanje obima 440 milijardi evra vrednog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), koji je osnovan prošle godine.
Prva od pomenutih opcija predviđa da EFSF garantuje deo obveznica koje bi emitovale prezadužene zemlje, što bi investitore podstaklo da ih kupuju, pa bi na taj način te države i dalje imale pristup finansiranju na tržištu.
MMF je već od ranije aktivno uključen u evropske napore za spas finansijski posrnulih članica, pošto je učestvovao u paketu pomoći Grčke i Irske prošle godine, kao i Portugalije početkom ove godine.
EU traži od Italije hitno smanjenje potrošnje
Evropska komisija traži od italijanske vlade da predstavi novi niz mera za smanjenje budžetske potrošnje i reforme i da hitno osmisli za to vezane detalje.
Portparol komesara Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena, Amadeu Altafaž, kaže da će partneri Italije u EU "ohrabriti vladu u Rimu da hitno osmisli i predstavi te planove".
Italija je izložena velikom pritisku da primeni mere za smanjenje javne potrošnje, nakon što se u poslednje vreme kolebala oko primene obećanja datih pre samo nekoliko meseci, a međunarodne agencije su snizile kreditni rejting nekih italijanskih banaka.
"Važno je podržati zadati rok i ciljeve konkretnim merama za dalje povećanje poverenja u kapacitet italijanske privrede da prevlada aktuelne probleme", rekao je Altafaž.
On je dodao da se od Italije, između ostalog, traži "ne samo fiskalna konsolidacija, već i reforme koje podstiču ekonomski rast".
Pogledaj vesti o: London
