Izvor: Vostok.rs, 18.Apr.2013, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojni troškovi: gde će biti vruće?
18.04.2013. -
Vojni troškovi: gde će biti vruće? Stokholmski institut za istraživanje problema mira SIPRI objavio je novi pregled svetskih vojnih troškova, rezimirajući rezultate 2012. godine. U celini oni će se smanjiti za 0,5% u poređenju sa 2011. godinom, ali u nizu zemalja i regiona nastavljaju da rastu. Među liderima se našla i Rusija, čiji su troškovi za odbranu 2012. uvećani skoro za 16%, ili za više od 12 milijardi dolara.
Evropa: kriza i mir >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Evropske zemlje se nalaze među liderim po smanjenju troškova za odbranu. 18 od 31 zemlje koje ulaze u EU ili su članice NATO-a smanjile su svoje vojne troškove za preko 10%. Uzroci takvog zatezanja pojaseva su nejednoznačni. Kao prvo, na štednju podstiče kriza koja traje, kao drugo dugogodišnje odustvo realne vojne opasnosti. Raspad prvo organizacije Varšavskog ugovora, zatim SSSR doveo je do toga da je opanost od velikog rata u Evropi otišla u treći plan. To je izazvalo opšte smanjenje oružanih snaga. Pri tome nastavljaju da rasu ekspedicione mogućnosti oružanih snaga evropskih zemalja – desantni brodovi, snage podrške, transportna avijacija i drugi instrumenti za osiguranje delovanja na velikoj udaljenosti od svoje teritorije.
Osetno smanjiti troškove za kupovinu savremene tehnike ne polazi za rukom. Svaka nova generacija razrada sve je skuplja. To sa jedne strane zahteva uvećanje troškova, sa druge primorava da se ograniči obim narudžbina, što još više poskupljuje svaku bojevu jedinicu. Jedna od upečatljivih ilustracija takvog položaja je program kupovine lovaca F-35. Krajnje skupo koštaju i mnogi drugi obrasci tehnike. Sve to primorava mnoge zemlje da se ujedine radi kupovine nekih vidova naoružanja. Tako su zajedničko vlasništvo NATO-a tri aviona S-17 u sastavu Hevi Erlift Ving. Oni uglavnom rade u interesima oružanih snaga istočnoevropskih članova alijanse, previše siromašnih da bi izdržavali svoje sopstvene vazduhoplovne jedinice.
Azija: uređenje polja bitke
Vojni troškovi u Aziji su skočili u poslednjoj godini za preko 3%. Među liderima rasta su Kina, Japan, Indija, Vijetnam, Indonezija. Neprekidni politički konflikti u regionu u spoju sa uvećanjem moći Kine koja brine mnoge, odličan su stimulans za uvećanje vojnih troškova. Pri tome, za razliku od Evrope, ekonomija azijskih giganata raste. Ton diktira Kina: 2012. godine njeni vojni troškovi su skočili za 11,5 milijardi dolara, ili za 7,5% i približavaju se sumi od 160 milijardi dolara, što je drugo mesto posle SAD. Kina i Indija troše ogromna sredstva za modernizaciju ratnog vazduhoplovstva i PVO, a takođe jačaju pomorsku moć. Obe stane realizuju široki avionski program, ne računajući izgradnju i kupovinu borbenih brodova i podmornica. Istovremeno vodeće azijske zemlje poboljšavaju i svoju infrastrukturu, gradeći i opremajući baze, školske centre i slično.
Uvećanje moći Kine i večiti izvor zabrinutosti u vidu Severne Koreje ne mogu da ostave po strani SAD. Mogućnosti SAD, kao i neodređeni stav Japana primoravaju Rusiju da skreće sve veću pažnju na taj region, jačajući tamo svoje vojne mogućnosti.
Rusija: cena modernizacije i nove opasnosti
Vojni troškovi Rusije i dalje rastu već skoro deceniju i po sa kratkom pauzom 2010. godine, kada je vojni budžet bio delimično umanjen. Danas po troškovima za odbranu od preko 90 milijardi dolara Rusija zauzima treće mesto u svetu posle SAD i Kine. Rast od skoro 16% rekord je za velike države.
Ipak ne bi bilo tačno da se to objašnjava porastom posebne agresivnosti Moskve. Treba imati u vidu da je uvećanje vojnih troškova Rusije u suštini povratak na normalni nivo za veliku državu. Po nizu pravaca Rusija mora danas da troši više sredstava na modernizaciju kako bi kompenzovala nedovoljno finansiranje vojnih troškova 90-ih i 2000-ih i njegove posledice.
Konačno, Rusija se suočava sa čitavim skupom raznih opasnosti. I ako rat u Evropi danas nije među njima, situacija u Centralnoj Aziji i na Dalekom Istoku ne obežava lagodan život u drugoj polovini tekuće i u kasnijim decenijama.
Novac pri tome potreban je skoro za sve – od kupovine novih interkontinentalnih raketa do vojničke opreme. Uzimajući parametre važećeg državnog programa naoružavanja, može se prognozirati dalji rast vojnih troškova Rusije. Krajem decenije one mogu da dostignu cifru od 200 milijardi dolara godišnje.
Ilija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, NATO
