Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Nov.2017, 14:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlasi: Normalizacija odnosa Srbije i Kosova za godinu, godinu i po dana

Nekadašnji predsednik Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Kosova i Metohije Azem Vlasi izjavio je danas u Beogradu da veruje da će do normalizacije odnosa Srbije i Kosova doći za godinu, godinu i po dana, i da EU greši kada pomirenje zemalja Zapadnog Balkana postavlja kao uslov za njihovo pristupanje Uniji.

Vlasi je na skupu "Jugoslavija – propuštena prilika ili politička iluzija", u organizaciji Fondacije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Beogradski strateški dijalog, ocenio da će do pomirenja i normalizacije odnosa na Zapadnom Balkanu doći tek posle ulaska svih zemalja regiona u EU.

"Verujem da neće dugo proći, možda godinu, godinu i po dana, do normalizacije međudržavnih odnosa Srbije i Kosova, koje će biti i u korist kosovskih Srba", rekao je Vlasi.

Vlasi, koji je u vreme SFRJ bio predsednik Socijalističke omladine i član rukovodstva Saveza komunista Jugoslavije, dodao je da će uspostavljanje pomirenja i saradnje Srbije i Kosova teško ići dok na vlasti budu "ljudi opterećeni recidivima politike koja je dovela do krvavog raspada Jugoslavije".

On je kazao da je Kosovo moglo da bude deo Srbije dok je postojao jugoslovenski okvir, ali da je ostanak Kosova u Srbiji van Jugoslavije "nemoguća misija".

"Ne znam kako neko danas može da zamišlja da Kosovo ostane u Srbiji, i posle odvajanja Crne Gore", rekao je Vlasi.

On je ocenio da Jugoslavija predstavlja propuštenu priliku, pošto je "svakom narodu bila korisna zbog nečega", ali da nije mogla da opstane pošto je tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević počeo da menja ustavni okvir SFRJ.

Vlasi je rekao i da Jugoslavija, kakva je bila, nije mogla da opstane u uslovima pada Berlinskog zida i uvođenja pluralizma, ali je rekao da je propuštena prilika da se ona transformiše u zajednicu nezavisnih država, ili da se mirno razdruži kao Čehoslovačka.

Vlasi je dodao da je Jugoslavija posle Ustava iz 1974. godine bila prihvatljiva za Albance, jer su oni tim ustavnim promenama dostigli priličnu ravnopravnost sa drugim jugoslovenskim narodima, ali da se to promeilo 1987. godine, dolaskom na vlast Miloševića, koji je, kako je kazao, "delovao u skladu s Memordumom SANU, a ne u skladu s programom Saveza komunista Jugoslavije".

Rekao je da je najveća greška Miloševićeve politike prema Kosovu bila ta što je izvukao kosovsko pitanje iz jugoslovenskog konteksta i tretirao ga kao pitanje Srbije, želeći brzo da reši problem bez dijaloga s Albanacima i ne mareći za njihovo mišljenje.

Upitan zašto na Osmoj sednici CK SK Srbije nije podržao Stambolića i Pavlovića protiv Miloševića, Vlasi je kazao da je članovima CK sa Kosova sugerisao tada da budu uzdržani prilikom glasanja pošto se, kako je rekao, Stambolić složio da bi mu njegova podrška više odmogla nego pomogla, s obzirom na odnos srpske javnosti prema Vlasiju.

Bivši član Predsedništva SFRJ Jugoslav Kostić takođe je rekao da Jugoslavija predstavlja propuštenu priliku i istakao značaj "stranog faktora" u njenom razbijanju, a posebno tadašnjih ministara spoljnih poslova Nemačke, Italije i Austrije. "Za mene nema sumnje da smo mogli i dalje da živimo složno, ali smo bili plodno tlo za strani uticaj. Dok je Predsedništvo SFRJ branilo Jugoslaviju u Beogradu, Sarajevu, Ohridu, (Hans-Ditrih) Genšer, (Đani) De Mikelis i (Alojz) Mok su završili posao za Hrvatsku i Sloveniju", rekao je Kostić.

On je rekao da je Predsedništvo SFRJ pokušalo da očuva zajedničku državu, ali da to nije uspelo jer je imalo "jednak odnos" prema onima koji su hteli da napuste Jugoslaviju i onih koji su želeli da u njoj ostanu.

"Danas, ako ne možemo da se volimo, ne moramo da se mrzimo. Dužni smo da pamtimo ono što se desilo zbog velikog broja žrtava, ali i da gledamo u budućnost i da ne dozvolimo da ikada više dođe do sukoba", rekao je Kostić.

On je dodao da je srpski predsednik Aleksandar Vučić garant da će Srbija voditi politiku saradnje i pomirenja u regionu, okrenutu ka budućnosti.

Princ Vladimir Karađorđević rekao je da su ustavne reforme iz 1974. godine bile nož u leđa Jugoslaviji, ali da je raspad te zemlje zajednička krivica svih snaga u SFRJ i međunarodne zajednice.

On je ocenio da se ne može govoriti o krivici samo jedne strane, dok je za Miloševića naveo da nije bio "ni iskreni nacionalista, ni iskreni komunista, već oportunista".

"Ne može da se kaže da je raspad Jugoslavije krivica jednog čoveka ili jedne strane", naveo je Karađorđević.

Nastavak na NoviMagazin.rs...