Izvor: B92, 20.Mar.2012, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvođenje evra (ni)je spas za Srbiju
Beograd -- Svaki put kada evro počne da ubrzano raste, ekonomski stručnjaci počinju da istražuju mogućnosti za rešenje tog problema.
Poslednji rast do najmanje 110 dinara doneo je ponovo i ideju da bi trebalo razmisliti o uvođenju evra umesto dinara.
Ipak, iako je evropska valuta već u mnogim oblastima zamenila našu, ni Srbija ni Evropska unija ne misle pozitivno ovom rešenju.
Cene nam zavise od evra, kredite podižemo u evrima u kojima i štedimo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa nas zato najviše i brinu skokovi kursa. Nekadašnji vicepremijer rešenje vidi u krupnom rezu - prihvatanju evra.
Ulaznica za evrozonu su ispunjeni kriterijumi, a najvažniji su budžetski deficit od tri odsto, koji je u Srbiji planiran do 4,25 procenata. Javni dug treba da bude do 60 posto bruto društvenog proizvoda, što je kod nas oko 45 posto. To nas za sada ne kvalifikuje za to da ponovimo omo što je učinjeno u Crnoj Gori.
"Kada uvedete čvrstu valutu, više nema iluzija i tačno se zna kolika vam je plata, koliki vam je dug i šta država na ime poreza može da uzme i šta može da potroši", kaže Miroljub Labus.
Narodna banka jednu od svojih misija vidi u daljoj dinarizaciji, a država za sada ovakvu opciju i ne razmatra.
"Ja mislim da o tome nema govora, dinar je nacionalna valuta i biće još dugo sve dok ne postanemo članica EU i deo evrozone", smatra Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
I dok se najveća prednost evra vidi u stabilizaciji cena i smanjenju zaduženja u inostranstvu, stručnjaci ipak upozoravaju da bi se time naš društveni proizvod pokazao manjim, a država bi izgubila neke važne elemente monetarne politike.
Dežer: Ne razmišljajte još o evru
Srbija u ovom trenutku ne bi trebalo da razmišlja o uvođenju evra umesto dinara, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer. On je na pitanje da li bi uvođenje evra prema "crnogorskom receptu" možda stabilizovalo naš finansijski sistem, rekao da je evro u Crnoj Gori "specifičan slučaj."
"Ulazak u EU je prvi korak, a uvođenje evra drugi", istakao je Dežer, dodajući da ni sve zemlje članice Unije nisu deo evrozone.
On je rekao da je to "stvar izbora svake zemlje kojem se pažljivo pristupa."
Dežer je naveo da uvođenje evra i ulazak u sastav evrozone podrzumeva, takođe, poštovanje određenih kriterijuma, a glavni su deficit budžeta od najviše tri odsto i limit javnog duga od maksimalnih 60 procenata u odnosu na vrednost bruto domaćeg proizvoda.
Zvaničnik EU je ukazao da Srbija, kad je reč o visini javnog duga, ima dobar pristup jer je utvrdila limit za taj dug od 45 odsto.
Dežer smatra da, kad je reč o eventualnom uvođenju evra, Srbija treba ide postepeno. To znači da se prvo moraju početi pregovoro o ulasku u EU, a potom bi usledilo učlanjenje,a tek nakon toga bi se ukazala mogućnost i za priključenje evrozoni.
