Izvor: Blic, 10.Sep.2013, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upozorenja EU Hrvatskoj ne prestaju
Evropska unija ne prestaje da upozorava Hrvatsku na posledice koje bi ta država mogla imati zbog izmene Zakona o evropskom nalogu za hapšenje kojom su od izručenja državama članicama poštedjeni mnogi počinioci krivičnih dela, medju kojima i bivši funkcioner jugoslovenske tajne službe Josip Perković.
Evropska poverenica za pravosudje Vivijana Reding je komentarišući taj zakon, kolokvijalno nazvan Lex Perković, izjavila da joj je veoma žao, ali da hrvatska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlada radi loše za Hrvatsku i njen ugled.
Dan nakon priključenja EU Hrvatska je dobila osamdesetak zahteva za izručenje medju kojima je i zahtev Nemačke za izručenje Perkovića koji se sumnjiči za ubistvo hrvatskog emigranta i nekadašnjeg drektora INE Stjepana Djurekovića, jula 1983. godine u Bavarskoj.
Inače, Perkovićev sin Saša zaposlen je kao savetnik u kabinetu hrvatskog predsednika Ive Joispovića.
U izjavi za RTL, Redingova je juče u Strazburu rekla da je Evropska komisija čuvar" hrvatskog ugovora o priključenju i da, ako postoji država koja ne poštuje ono što je potpisala i ide protiv reči, obećanja i protiv zakona, onda je odgovornost te komisije da kaže da to tako ne može.
Nažalost, jako mi je žao što to moram reći, Hrvatska, ne hrvatski gradjani, nego hrvatska vlada, radi jako loše za Hrvatsku i za njen ugled, rekla je Redingova, preneli su hrvatski mediji.
Zagrebački Večernji list takodje je preneo upozorenje jednog neimenovanog funkcionera EU koji je rekao da se hrvatski premijer Zoran Milanović igra sudbinom svih hrvatskih gradjana" koji očekuju njen ulazak u šengensku zonu.
Navodeći da je reč o zvaničniku EU koji je upoznat s raspravom koja se u Evropskoj komisiji vodi o mogućim sankcijama Hrvatskoj u slučaju da Zakon o evropskom nalogu za hapšenje ili Lex Perković ne bude promenjen po hitnom postupku, list piše da ako i kada EK odluči da kazni Hrvatsku zbog nepoštovanja evropskih propisa, te sankcije najverojatnije neće biti uskraćivanje novca iz kohezijskog fonda i strukturnih fondova, već upravo iz manjeg, ali veoma važnog fonda koji služi pripremi Hrvatske za što brži ulazak u Šengen.
U toj stavki budžeta EU, poznatijoj i po engleskom izrazu "Sćengen facility", za Hrvatsku je ove godine rezervirano 40 miliouna evra, a od 2014. do 2020. dodatnih 203,7 miliouna evra. Ukupno 243,7 milijuna evra moglo bi, dakle, biti zamrznuto ne promeni li Hrvatska zakon koji, kako naglašavaju u Briselu, krši evropske propise.
Ako dodje do aktiviranja člana 39. hrvatskog pristupnog ugovora, kazna će biti u obliku zamrzavanja novca koji je predvidjen za pripremu Hrvatske za ulazak u Sćengen, rekao je za Večernji dobro upućeni zvaničnik EU koji je, kako se navodi, želeo da ostane anoniman jer nije ovlašćen da otkrije opcije koje EK priprema.
Dodao je da svi u Komisiji koji su upućeni u proces pregovaranja i primanja Hrvatske u EU nameravaju da podrže potpredsednicu EK Reding ako ona na kolegijumu poverenika predloži da se na Hrvatsku primeni člana 39. zbog neispunjavanja obveza.
List, naime, podseća da je Redingova zapretila da će aktivirati pomenuti član hrvatskog pristupnog ugovora koji predvidja "odgovarajuće mere", a pravni stručnjaci i evrobirokrati su proteklih sedmica proučavali koje bi to tačno mere mogle biti.
Portparolka EK Pia Ahrenkilde Hansen izjavila je juče da kolegijum evropskih poverenika, koji danas zaseda u Strazburu, na dnevnom redu nema pitanje Hrvatske i primene Evropskog naloga za hapšenje.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Upozorenja EU Hrvatskoj ne prestaju
Izvor: Akter, 10.Sep.2013
Evropska unija ne prestaje da upozorava Hrvatsku na posledice koje bi ta država mogla imati zbog izmene Zakona o evropskom nalogu za hapšenje
.jpg)
