Izvor: RTS, 26.Feb.2014, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina između Istoka i Zapada
Dok se Ukrajina "lomi" između Rusije i EU domaći analitičari procenjuju da evropsko odvajanje para za Kijev neće ugroziti finansijsku pomoć Balkanu.
Ukrajina posle februarske revolucije svakako nije ista zemlja. Ali daleko od toga da je mnogo drugačija, tvrde poznavaoci tog regiona. Kažu, čekaju nas velike političke igre. Meč teškaša čije udarce će osetiti i manje zemlje, poput Srbije. To ne znači obavezno nešto loše.
Analitičar Vladimir Trapara smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da u ovom slučaju pre utiču rusko-američki nego odnosi Rusije i EU, sa obzirom na to da evropske zemlje pre svega slede američku politiku. Prema njegovim rečima, cela kriza u Ukrajini izbila je zbog pokušaja Amerike da izbaci Rusiju iz Ukrajine.
Boris Varga je siguran da Rusija neće stajati po strani. On kaže da Moskva smatra Ukrajinu sferom svojih geopolitičkih interesa.
Do sada je Rusija bila strpljiva. Višemesečno femkanje da li uzeti ruske milijarde prekinuli su demonstranti kada je dogovor praktično napravljen. Umesto carinske unije sa nekada bratskim sovjetskim republikama, na Majdanu su se izborili za evrointegracije. To izgleda neće proći bez posledica.
"Ipak je ukrajinska zavisnost od Rusije mnogo veća i po meni će Rusija, ipak, voditi glavnu reč kada je ekonomija Ukrajine u pitanju", kaže Trapara.
Analitičari podsećaju na pređašnje zavrtanje gasovoda i naftovoda, prekid investicija, ali veruju da neće nedostajati mašte za druge vrste uticaja.
"Rusija može da izvrši i politički pritisak na Ukrajinu, odnosno da podrži neke proruske snage", kaže Varga.
Dok Evropska unija može da se opeče na majdanskoj vatri.
Trapara misli da je Zapad napravio grešku kad je podržao ovu revoluciju u Ukrajini upravo iz razloga što njoj nisu prethodili izbori.
"Dakle, ova revolucija ne može ni pod kojim uslovima da se nazove demokratskom i ona unižava sam koncept demokratije", istakao je Trapara.
Za instaliranje demokratije treba mnogo novca. Ukrajini je obećano 20 milijardi od Evropske unije, osam više nego što je kreditom davala Rusija. Treba li Srbija da se zabrine? Da li će u briselskom budžetu ostati za Beograd kada se namiri Kijev?
Maja Bobić je rekla da Srbija ne treba da preterano strahuje da će obećana pomoć EU Ukrajini ugroziti njenu finansijsku konstrukciju i pomoć koju ima od EU.
"Za naredni ciklus od 2014. do 2020. za zapadni Balkan i Tursku već je napravljena finansijska konstrukcija i usvojena i ona iznosi nešto preko 11 milijardi evra za ceo ovaj region", kaže Maja Bobić.
Ekonomske posledice po Srbiju bi mogle da budu i pozitivne.
"Ukoliko se EU i Rusija ne dogovore oko sfere uticaja u Ukrajini, svakako da bi Rusija stavila više značaja na Južnom toku. Sve zavisi kojim tempom ona planira da izgradi Južni tok, ali verujem da bi akceleracija tih procesa zbog Ukrajine mogla da se dogodi", kaže Varga.
Igre oko Ukrajine će se nastaviti, kažu analitičari. Čeka se skori potez Rusije, koji, tvrde, neće biti vojni, nego ekonomski. Građane Ukrajine treba da brine ko će na kraju da plati ceh.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
