Izvor: RTS, 08.Feb.2012, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UN: Skupe misije na Kosovu
Ujedinjene nacije tvrde da međunarodne misije na Kosovu koštaju oko pola milijarde dolara i traže efikasniju potrošnju. Srbija želi mandat Saveta bezbednosti UN za istragu o trgovini organima. Čurkin: Klint Vilijamson, sukob interesa. Priština: Davanje Srbiji statusa kandidata imalo bi dugoročno negativne posledice na Kosovu.
17.15 - Čurkin: Neke od država u svojevrsnom konfliktu interesa u istrazi o trgovini organima, posebno šef istrage >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << EU Amerikanac Klint Vilijamson. Neophodan mandat Saveta bezbednosti.
17.10 - Rusija sumnja u statusnu neutralnost Euleksa i Kfora. Čurkin kritikovao te misije zbog odnosa prema ruskom humanitarnom konvoju, navodeći da Moskva sama odlučuje ko će je i gde dobiti.
17.06 - Priština traži povlačenje srpske policije i snaga bezbednosti sa severa Kosova.
16.42 - Hodžaj: Kosovo će u potpunosti sarađivati sa istragom o navodima iz izveštaja Dika Martija.
16.35 - Jeremić: Regionalno predstavljanje Prištine mora biti "eksplicitno i nedvosmisleno" u skladu sa Rezolucijom 1244.
16.31 - Srbija će tražiti još jedan krug konsultacija o zahtevu da mandat za istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija bude poveren Savetu bezbednosti UN.
16.20 - Međunarodno prisustvo na Kosovo košta skoro 500 miliona dolara, rekao Mule.
16.12 - Situacija na severu Kosova krhka, rekao zamenik šefa UN za mirovne operacije Edmond Mule.
16.08 - Počela sednica Saveta bezbednosti o Kosovu.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra situaciju na Kosovu koja je, prema oceni generalnog sekretara UN Ban Kimuna, napeta i umnogome utiče na dijalog Beograda i Prištine i razgovore o evropskoj perspektivi regiona.
Sednicu je otvorio zamenik šefa UN za mirovne operacije, Edmond Mule koji je rekao da potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, ali i se da krhka situacija u tom regionu polako smiruje, zahvaljujući dijalogu Beograda i Prištine.
Mule je upozorio da međunarodna zajednica, zbog problema u drugim delovima sveta, ne treba da zanemari stanje na Kosovu, navodeći da se za međunarodne misije na Kosovu, uključujući Euleks, UNMIK, Kfor i OEBS troši godišnje oko 500 miliona dolara.
Mule je istakao napredak u dijalogu Beograda i Prištine, koji se ogleda kroz postizanje novih sporazuma i primenu postojećih.
Ovo pokazuje da je dostižno rešiti svakodnevne probleme praktičnim rešenjima, a sporazum o integrisanom upravljanju prelazima predstavlja ohrabrujući signal od obe strane, rekao je Mule.
Mule je istakao da je pažnja Saveta bezbednosti UN usmerena ka drugoj krizi u svetu, ali treba reći i da stanje stvari na Kosovu nosi rizike, kakvi su viđeni prošle godine na severu Kosova.
On je naveo i da je finansijski trošak meunarodnih misija na Kosovu oko pola milijarde dolara godišnje, zbog čega treba preispitati da li su ovi troškovi racionalni i da li se efikasno koriste.
Ne smemo da propustimo priliku da pitanja rešavamo efikasno i tražimo nove pristupe za pitanje Kosova, rekao je Mule.
Jeremić: Mandat Saveta bezbednosti za istragu o navodima Dika Martija
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da su pregovori jedini način za postizanje održivog i trajnog rešenja za kosovski problem a da, kad je reč o regionalnom prestavljanju Prištine, to mora biti "eksplicitno i nedvosmisleno" u skladu sa rezolucijom 1244.
On je rekao da Srbija traži od Saveta bezbednosti da podrži "centralnu ulogu svojih rezolucija" u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine, i takodje najavio da će Srbija, kada je reč o istrazi u vezi sa navodima o trgovini ljudskim organima, tražiti nove konsultacije u ovom telu svetske organizacije.
Ističući da je u Banovom izveštaju konstatovan napredak u dijalogu Beograda i Prištine, Jeremić je rekao da je Srbija i dalje posvećena tom procesu jer je to jedini legitimni mehanizam za prevazilaženje razlika.
Govoreći o pitanju regionalnog predstavljanja Prištine, Jeremić je rekao da Srbija nikada nije nameravala da spreči da se čuje nečiji glas, uključujući i glas Prištine, ali da to mora biti eksplicitno i nedvosmisleno u skladu sa rezolucijom 1244.
Šef srpske diplomatije osvrnuo se i na deo Banovog izveštaja koji se tiče istrage o navodima o trgovini ljudskim organima, konkretno "slučaja Medikus".
On je podsetio da Euleks ne može da sa maksimalnim kapacitetom funkcioniše izvan Kosova i da nema odgovarajući mandat koji bi joj omogućio sprovodjenje sveobuhvatne istrage.
"Samo istraga sprovedena pod okriljem Saveta bezbednosti to može da obezbedi" , poručio je on, upozorivši da bi u protivnom mnogi za koje se sumnja da su akteri ilegalne trgovine ljudskim organima mogli da ostanu izvan dometa pravde.
"Kada je reč o takvim pitanjima na području Balkana mandat za istragu je uvek bio poveravan Savetu bezbednosti. Tako treba da bude i ovog puta - ne samo zbog doslednosti, već da bi se osiguralo da istraga bude transparentna i odgovorna pred celim svetom", istakao je Jeremić.
Naglasivši da Srbija pozdravlja ranije pokušaje da se u SB postigne konsenzus o tome kako da istraže ovi navodi, on je rekao da će Srbija tražiti nove konsultacije o tome u okviru ovog tela.
"Ne smemo se predavati ni sa moralnog ni sa aspekta ljudskih prava. Srbija će tražiti novu rundu konsultacija o tome u Savetu bezbednosti", istakao je srpski ministar.
Jeremić je takođe rekao da se Srbija slaže sa ocenom generalnog sekretara da najnoviji događaji u vezi sa privatizacijom na Kosovu izazivaju veliku zabrinutost.
On je podsetio da su prištinske vlasti formirale Kosovsku agenciju za privatizaciju koja je silom preuzela funkcije institucije koju je 2002. formirao UNMIK, a koja je obezbedila fondove za isplatu kompenzacija prvobitnim vlasnicima posle privatizacije srpskih preduzeća.
Jeremić je podsetio da Ban u izveštaju konstatuje da je proteklih meseci zabeleženo "značajno slabljenje zaštite privatizacionih fondova" i ograničavanje medjunarodne uloge u nadgledanju privatizacije.
On je naveo podatak da se "približno četvrtina milijarde vera nalazi u bankama različitim državama članicama UN " i da je velika verovatnoća da će Kosovska agencija za privatizaciju pokušati da obezbedi pristup tim sredstvima.
"Finansijske institucije koje drže ove depozite ne smeju da ih oslobode pre nego što bude postignut sporazum. Ovo je veoma ozbiljno pitanje odgovornosti i nećemo se ustezati od toga da iskoristimo sve pravne mehanizme koje imamo kako bismo zaštitili naša prava na imovinu", istakao je Jeremić.
Prema njegovom mišljenju, ovo pitanje hitno zahteva pažnju SB UN.
"Potezi 'Kosovske agencije za privatizaciju ' predstavlajju uzurpiranje ovlašćenja i jurisdikcije institucije koju su formirale UN. Time bi se mogao napraviti presedan sa ozbiljnim posledicama za sve mirovne operacije UN", upozorio je on.
Govoreći o situaciji na sveru Kosova, Jeremić je rekao da je ona i dalje nestabilna zbog pokušaja da se unilateralno promeni realnost na terenu, kršenjem rezolucije 1244 i protivno volji većinskog srpskog stanovništva.
Srpski ministar je, međutim, upozorio da je, kao i u ranijim periodima, i sada bilo više incidenata uperenih protiv Srba u južnom delu Kosova, i u tom kontekstu posebno pomenuo slučaj u selu Dobruša u opštini Istok naseljenom većinom Albancima.
Jedna, intreno raseljena srpska porodica došla je da posle mnogo godina prvi put obiđe svoju napuštenu imovinu, rekao je Jeremić, navodeći da ih je dočekao sused Albanac.
"Ubrzo nakon toga, on je, kako nas informiše (Banov) izveštaj otvorio vatru na troje Srba povratnika iz automatske puške , usmrtivši jedno lice, a ranivši dvoje", ukazao je Jeremić, upozorivši da su srpska sveta mesta i groblja i dalje meta vandalskih napada.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj ocenio je da bi davanje statusa kandidata Srbiji pre ispunjavanja preuzetih obaveza prema Kosovu dugoročno imalo negativne posledice na Kosovu.
Hodžaj rekao da će u tom slučaju "sadašnji status na severu Kosova postati zamrznuti konflikt, a proces normalizacije između Kosova i Srbije neće imati budućnost".
Enver Hodžaj je pozvao srpske vlasti da povuku pripadnike policijskih struktura sa severa Kosova i naglasio da je "ideja o razmeni teritorija veoma opasna".
"Dobro bi bilo i za Srbiju i za sve da su granice na Balkanu jednom za svagda definisane", rekao je Hodžaj.
Hodžaj je pohvalio rad Euleksa i rekao da je Priština spremna za punu saradnju s Misijom EU u istragama.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
