Izvor: Danas, 11.Maj.2016, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 334 preduzeća iz zemalja sa crne liste EU
Beograd - Od ukupno 23.651 firme koja je u Srbiji osnovana stranim kapitalom, vlasnici 1.100 njih registrovani su u of-šor zonama, pa iako to poslovanje nije nelegalno, vrlo često se koristi za prikrivanje imovine, izbegavanje plaćanja poreza, pranje novca ili druge kriminalne aktivnosti. Poseban problem, uvećan nakon objavljivanja baza podataka iz "panamskog paketa", čini grupa od 30 "poreskih rajeva", koje je Evropska unija stavila na "crnu listu" jer ne razmenjuju podatke sa drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zemljama i omogućavaju prikrivanje krajnjeg vlasnika.
Među firmama koje su registrovane na tim destinacijama skriveni su i vlasnici 334 firme koje posluju u Srbiji, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Najviše of-šor vlasnika srpskih firmi registrovano je na Britanskim devičanskim ostrvima - 147, slede Panama sa 35 i Lihtenštajn sa 33.
Krajem prošle godine međunarodna organizacija Global Financial Integrity objavila je da je iz Srbije u periodu od 2004. do 2013. izneto preko 40 milijardi dolara, kroz ilegalno kretanje novca i kapitala. Ilegalni prenos novca, između ostalog, odvija se zahvaljujući postojanju poreskih rajeva, anonimnih fondova i kompanija, ali i korupcije. I "panamski papiri" pokazuju da je samo preko jedne agencije, "Mozak Fonseka", na Panami registrovano tajno vlasništvo 214.488 pravnih lica. Upravo zahvaljujući takvim agencijama, u of-šor zonama je moguće osnovati firme na ime advokata, računovođa, notara ili bankara, a da iza njih može da stoji ruski oligarh, saudijski šeik, američki biznismen - ili diler droge i terorista.
Jedan deo od 35 firmi u Srbiji čije se vlasništvo trenutno završava na Panami nema zaposlene i posluje sa gubitkom. Između ostalih, na Panami je registrovan krajnji vlasnik firme Inex-Immoguard koja se bavi fizičko-tehničkim obezbeđenjem. Kikindski biznismen Dejan Babić, koji je hapšen prošle godine zbog navodnih malverzacija u svoja dva preduzeća, suvlasnik je firme Agragold, zajedno sa još jednom firmom sa Paname. Među panamskim vlasnicima srpskih firmi nalazi se i kompanija Logfor Inc, koja poseduje četiri domaća preduzeća. Među njima je i Atomski zdesna - preduzeće koje nosi isti naziv kao i film reditelja Srđana Dragojevića i koje je sada u likvidaciji, a bilo je i u njegovom posrednom vlasništvu, piše CINS.
Panama nije jedina država koja daje mogućnost plaćanja niskih poreza i anonimnog vlasništva. Na listi su i evropske zemlje Lihtenštajn, Andora i Monako, britanske prekomorske teritorije Kajmanska ostrva i Britanska devičanska ostrva, kao i zemlje Latinske Amerike, Afrike i Azije. Portparolka Evropske komisije Vanesa Mok kaže da je EU nakon objavljivanja liste uspela da tokom 2015. potpiše sporazume o automatskoj razmeni finansijskih informacija sa Švajcarskom, Andorom i San Marinom, a da se sličan dogovor uskoro očekuje i sa Monakom. Mok je rekla da "velike kompanije ne bi trebalo da imaju gde da se sakriju kada je u pitanju izbegavanje plaćanja poreza". Pošto EU svake godine gubi milijarde evra, Komisija radi i na predlogu direktive protiv izbegavanja plaćanja poreza, prema kojoj će sve kompanije morati da plate porez tamo gde zarađuju novac. Slična direktiva za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma važi od juna prošle godine. Zemlje članice su dobile rok od dve godine da je implementiraju u domaće zakonodavstvo.
Pored pooštrenih pravila za proveru sumnjivih transakcija, najznačajnija novina već usvojene direktive je da članice EU moraju da uspostave registar u kome će pored formalnih vlasnika firmi, kao što su agencije ili advokati, biti i informacije o njihovim pravim vlasnicima - fizičkim licima koja imaju direktnu ili indirektnu kontrolu nad firmom. Velika Britanija je počela sa primenom ove direktive, i od januara ove godine kompanije su u obavezi da vode evidenciju o "osobama sa značajnom kontrolom u firmi", bez obzira da li su formalno vlasnici. Srbija će nova pravila takođe morati da primeni ako postane članica EU.
U godišnjem izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za 2015. godinu se navodi da su of-šor firme korišćene za pranje novca putem privatizacije, pružanja konsultantskih usluga ili ubacivanje novca nepoznatog porekla kroz nekretnine i konsalting. Ipak, uspostava registra i otkrivanje pravih vlasnika neće rešiti sve probleme u Srbiji, niti učiniti poslovanje of-šor firmi potpuno transparentnim. Na EU crnoj listi, na primer, nisu Kipar i američka država Delaver u kojima se nalaze osnivači mnogih preduzeća registrovanih u Srbiji.
Kipar, koji se i dalje smatra of-šor zonom, bio je popularan devedesetih kada su velike količine novca iznete iz Jugoslavije, ali je i dalje najdominantnije mesto na kome se vlasništvo srpskih firmi skriva preko advokatskih kancelarija. Na Kipru je trenutno registrovano 795 vlasnika firmi iz Srbije.
Of-šor kompanije koristile su se i u nekim slučajevima pranja novca u Srbiji koji su završili na sudu. Trenutno se pred Tužilaštvom za organizovani kriminal vodi šest postupaka za pranje novca od kojih jedan uključuje korišćenje firmi iz of- šor destinacije za plasman nelegalnog novca - slučaj kriminalne grupe Darka Šarića. Sumnja se da je njegova grupa uspela da opere i ubaci u legalne tokove više od 20 miliona dolara, stečenih prodajom kokaina, koristeći firme koje je u Delaveru osnovala agencija Harvard Business Services. Novac je investiran u kupovinu preduzeća u privatizaciji, nekretnina i poljoprivrednih gazdinstava.
Agencija Harvard Business Services, koja se nalazi u montažnoj kućici, pored osam firmi povezanih sa Šarićem i njegovim saradnicima, od 1981. godine je na svojoj adresi, registrovala skoro 150.000 firmi.
U pisanom odgovoru CINS-u iz Uprave za sprečavanje pranja novca naveli su da sve dok postoji mogućnost skrivanja stvarnih vlasnika iza of-šor pravnih lica, to "će biti jedan od najčešćih slučajeva davanja privida legitimnosti nezakonito stečenom novcu."
Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da su nova EU pravila značajna jer ne zabranjuju of-šor firme, već uvode red u ovu oblast.
- Morate da objavite ko je krajni vlasnik, a samim tim će privlačnost otvaranja of- šor firmi splasti i izgubiti na svom značaju - kaže ona i dodaje da su investitori u Srbiji često bile firme sa of-šor destinacija kao što su Britanska devičanska ostrva, Delaver ili Kipar. "Mi smo tu šemu osnivanja firmi i prebacivanja para razradili ratnih devedesetih, a onda posle 2000. godine ju je u punom zamahu ekonomska elita iskoristila."
Of-šor kompanije su korišćene i prilikom privatizacije nekoliko firmi sa liste od 24 slučaja spornih privatizacija i poslovanja preduzeća. Preuzimanje akcija u Luci Beograd i trgovinskom lancu C-market, kao i prodaja udela u firmi Večernje novosti, između ostalog obavljeno je i preko nekoliko of-šor firmi iz Lihtenštajna i Kipra.
Slučaj Đivanovića i Beograd filma
Tokom 2007. godine Nikola Đivanović je za nešto više od tadašnjih devet miliona evra kupio najstarije srpsko preduzeće za proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova "Beograd film", u čijem su vlasništvu bili i neki od najpoznatijih beogradskih bioskopa: Kozara, Jadran, Zvezda i dr. Mediji su ga tada predstavljali kao uspešnog britanskog biznismena srpskog porekla, vlasnika londonske firme za nekretnine i nekadašnjeg savetnika guvernera Narodne banke Srbije Mlađana Dinkića. Nekoliko godina kasnije, ispostavilo se da je iza kupca bioskopa zapravo bila mreža of- šor preduzeća - a iza njih Đivanovićeva firma sa Bahama i grupa bivših rukovodilaca "Beograd filma". Zbog toga ih je Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo za pranje novca, utaju poreza i zloupotrebu službenog položaja, kojima su oštetili preduzeće, državu i akcionare, a sebi pokušali da pribave korist od najmanje 1,6 miliona evra.
Između ostalog, optužnica ih je teretila da su od 2007. do 2011. godine zgrade sedam bioskopa iskoristili za osnivanje zasebnih firmi i prodali ih kiparskim firmama koje su bile pod kontrolom Đivanovića. One su 2008. godine platile samo 10 odsto cene "Beograd filmu", a prema navodima Tužilaštva, da bi se održao privid o isplati ostatka novca, Đivanović je 2010. otvorio račun u Švajcarskoj i napravio lažne potvrde o uplatama. Bioskopi su kasnije ponovo prodavani, ali nijedan već godinama ne radi. Đivanović je sa Tužilaštvom 2012. godine sklopio sporazum, posle kojeg je osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je optužba za pranje novca odbijena. Prema presudi, dobio je tri godine zatvora, uz obavezu da u budžet vrati oko 3,1 milion evra po tadašnjem kursu. Uslovno je pušten na slobodu 2014. godine, nakon što mu je kazna smanjena za godinu dana. Kupovina "Beograd filma" je samo jedan od primera zloupotrebe takozvanih of-šor zona za kriminalne aktivnosti.
Sve teže skrivanje vlasništva
Evropska unija je donela i direktivu po kojoj će do juna 2017. godine sve njene članice morati da uspostave registar krajnjih, pravih vlasnika preduzeća. To će u budućnosti da ima uticaja i na Srbiju, ukoliko uspešno prođe proces pridruživanja EU. Karl Dolan, direktor kancelarije Transparentnosti u Briselu, kaže da će zbog veće kontrole i državljanima Srbije već sada postati mnogo teže da prikrivaju pravo vlasništvo, nekretnine i novac u bankama na tlu EU.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
