Izvor: Press, 18.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Možemo u EU već 2016.
Naredna godina će biti radna, a ne izborna, poručio predsednik Demokratske stranke, koji je juče dobio nov četvorogodišnji mandat
Predsednik Republike i Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je juče u Beogradu, na Skupštini DS-a, da 2011. ne može biti izborna godina, nego će biti radna.Podnoseći izveštaj o radu DS od prethodne stranačke skupštine, pre četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << godine, on je rekao da se u 2011. moraju ispuniti prioriteti i da je cilj DS da Srbija postane kandidat za prijem u EU i da pre sledećih izbora počne pregovore o prijemu.
Prema njegovim rečima, cilj DS je pobeda na poslaničkim izborima u proleće 2012. godine.
Tadić je rekao da su prioriteti u 2011. reforma pravosuđa koja mora biti završena u toj godini, reforma izbornog sistema i uspostavljanje principa da su poslanici i odbornici - a ne stranke - vlasnici mandata. Kao prioritete, predsednik je naveo i izmenu izbornih zakona i donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka.
Tadić je dodao da će prioriteti u 2011. biti i donošenje zakona o restituciji, suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, kao i početak dijaloga o Kosovu. Još jedan prioritet je očuvanje radnih mesta, rekao je Boris Tadić.
Centralizam je problem
Prema rečima Tadića, Srbija još nije izašla iz krize, te će i 2011. godina biti ekonomski teška. Tadić je, međutim, kazao da se „vidi svetlo na kraju tunela". On je rekao i da građanima ne treba davati lažna obećanja o prevazilaženju krize jer ni u svetu niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će teći razvoj u narednim godinama.
Predsednik je ponovio da Srbija, ukoliko bude dobro radila, može već 2016. godine postati članica EU, što je najraniji mogući rok za priključenje Uniji. Tadić je dodao da će, ukoliko se propusti ta šansa i prijem u EU odloži za 2020. godinu, Srbija trpeti tragične posledice i ponovio reči Zorana Đinđića da „Srbija ne sme da stane".
Podnoseći opširan izveštaj, Tadić je najavio da će strateško partnerstvo sa „Fijatom" 2011. godine dati prve rezultate, a da će 2012. godine početi masovna proizvodnja automobila.
Predsednik DS je naveo da će država nastaviti borbu protiv svake vrste ekstremizma, uključujući i navijački. Rekao je i da je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom jedan od najvažnijih reformskih zakona i doprinos Srbije evropskoj bezbednosti.
Nema mini-država
Tadić je zatražio podršku Skupštine DS, ali i građana, sindikata i drugih činilaca društva za sprovođenje plana razvoja Srbije do 2020. godine, koji predviđa sveobuhvatne reforme i poboljšanje životnog standarda. Prema njegovim rečima, problem Srbije je i centralizam, te je decentralizacija životno pitanje razvoja države. Tadić je ukazao da je decentralizacija razvojni princip, ali da ona mora imati „prirodni tok", odnosno da ne počinje od regionalizacije.
Decentralizacija se događa na svim nivoima: u regionu, lokalnoj samoupravi, rekao je Tadić dodajući da je stvaranje novih feuda negativan proces i upozorio da nikada neće pristati da se stvaraju mini-države.
Tadić je podsetio da je 2006. godine, kada je održana prethodna skupština stranke, DS bila opozicija, a danas je deo vlasti. Tadić je istakao da je DS u međuvremenu primljena u punopravno članstvo Socijalističke internacionale. Prema rečima predsednika, značajna je i deklaracija o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, koja se pokazala kao stabilan partner demokrata. Tadić je nekoliko puta u govoru pomenuo ubijenog premijera Zorana Đinđića i podsetio da su njegove ubice osuđene na maksimalne kazne, a da je Bulevar AVNOJ-a dobio naziv Bulevar Zorana Đinđića i rekao da će zauvek nositi to ime. Tadić je rekao i da neće odustati od formiranja muzeja Zorana Đinđića.
Predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić ponovo je izabran na tu funkciju sa mandatom od četiri godine. Do zaključenja ovog broja, međutim, nije saopšteno koliko glasova je Tadić dobio. Na 14. izbornoj Skupštini DS, osim predsednika i potpredsednika, birano je devet članova Predsedništva i predsednik Političkog saveta, stalni članovi Glavnog odbora, Statutarne komisije i Nadzornog odbora.
