Izvor: Southeast European Times, 29.Nov.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetska banka predviđa sporiji rast za zemlje zapadnog Balkana u 2012

Očekuje se da će stopa ekonomskog rasta na zapadnom Balkanu biti niža sledeće godine nego 2011, ali će biti četiri puta veća od one u EU, saopštila je Svetska banka u nedavno objavljenom izveštaju.

29/11/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 29.11.2011.

Očekuje sa da će ekonomije zapadnog Balkana rasti sporijim tempom sledeće godine, navela je Svetska banka (SB) >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u izveštaju objavljenom ovog meseca, kojim su obuhvaćene Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Imajući u vidu njihovu podložnost uticaju krize u evrozoni, šest zemalja, koje su nazvane SEE6 u tom dokumentu objavljenom 15. novembra, trebalo bi da usvoji politiku podsticanja stabilnosti i dugoročnog rasta.

Projekcija Banke je da će rast ekonomija regiona ove godine iznositi u proseku 2,5 odsto, a da će se onda usporiti na 2,1 odsto u 2012, daleko ispod stope od 5,9 odsto zabeležene 2008. godine, ali četiri puta više od rasta od 0,5 odsto koliko se očekuje da će sledeće godine zabeležiti EU.

„Međutim, čak se i ovim skromnim projekcijama rasta predviđa da će kriza evrozone biti propisno rešena“, upozorio je Ron Hud, glavni ekonomista Banke za region Evrope i centralne Azije i vodeći autor izveštaja. „Ako se kriza pogorša, ekonomski rast u tim zemljama mogao bi da bude mnogo lošiji.“

Trgovina je jedna od glavnih oblasti koje će pogoditi ekonomije SEE6 u slučaju dubljih ekonomskih i finansijskih potresa u evrozoni, ukazuje Banka. Finansijska kriza, koja je počela da se širi svetom krajem 2008. godine, rezultirala je padom izvoza u regionu od 14,7 odsto u zemlje 27-člane Unije naredne godine.

Povećana potražnja i veće cene sirovina, posebno metala, dovela je do snažnog rasta u protoku roba iz zemalja SEE6 u EU i povratka na nivoe od pre krize u trećem kvartalu 2010. godine. Prošle godine je 58,2 odsto od ukupnog izvoza regiona otišlo u zemlje članice Unije, a lavovski deo u Italiju i Nemačku, rekla je Banka.

Globalna kriza dovela je do još oštrijeg pada uvoza za zemlje SEE6 2009. godine. To je, međutim, donelo poboljšanje BDP-a od skoro 10 odsto, kako u njihovom trgovinskom bilansu tako i u deficitu tekućih transakcija 2010. godine, u poređenju sa 2008. godinom. Kosovo i Crna Gora imali su najveći deficit tekućih transakcija, od preko 20 odsto BDP-a prošle godine, navodi se u izveštaju.

Dalje produbljivanje krize u evrozoni takođe bi moglo da dovede do smanjenja direktnih stranih investicija (DSI) u šest zemalja zapadnog Balkana. EU je najveći zbirni direktni strani investitor u regionu, sa ukupnim prilivom direktnih stranih investicija u vrednosti od preko 2 odsto BDP-a regiona, navela je Banka.

Iako doznake radnika SEE6 nisu bile ozbiljno pogođene poslednjom krizom, njihov nivo mogao bi da se smanji, posebno u zemljama poput Albanije, čija je dijaspora koncentrisana u Grčkoj i Italiji.

Banke u stranom vlasništvu, posebno grčke i italijanske, čije učešće u ukupnoj aktivi bankarskog sistema regiona iznosi oko 89 odsto, predstavljaju još jedan kanal potencijalnog negativnog uticaja previranja u evrozoni na zemlje zapadnog Balkana, ukazala je Banka.

„Dok ukupni bankarski sistemi u SEE6 deluju fleksibilno, sa visokom likvidnošću i značajnom rezervom kapitala, postojeći kreditni i ulagački rizici u regionu se uveličavaju, pre svega zbog negativnih kretanja u EU, uticaja nekvalitetnih kredita iz banaka u mnogim zemljama SEE6 i sporog ekonomskog rasta“, upozorio je Hud.

Zato sve zemlje zapadnog Balkana treba da se vode finansijskom razboritošću, obnove finansijske rezerve i budu spremne za dalju konsolidaciju troškova, istakla je Banka. Nijedna od tih šest zemalja, osim Kosova, nema znatnijih depozita koje može da povuče i očekuje se da će sve imati ograničen pristup spoljnim finansijskim tržištima u periodu koji predstoji, dodaje se Banka, savetujući ih takođe da razmotre načine za unapređivanje mogućnosti za zapošljavanje.

Uprkos svim problemima koje je kriza donela i većoj neizvesnosti u pogledu skorije budućnosti, dublja integracija u EU ostaje najbolji model rasta za zemlje u regionu, naglasila je Banka.

U međuvremenu, vlade u regionu „treba da se pozabave dugogodišnjim izazovima na polju strukturnih reformi“, rekla je Džejn Armitidž, direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu, posle objavljivanja izveštaja.

„To će im omogućiti da bolje iskoriste pristup tržištima, priliv direktnih stranih investicija, bankarsko finansiranje i doznake koje donosi bliskija integracije sa EU“, dodala je ona. Unapređivanje poslovne klime je ključna mera koju bi trebalo da preduzmu Srbija i Makedonija, navode šefovi kancelarija Banke u Beogradu i Skoplju.

„Da bi se rešili dugogodišnji izazovi na polju strukturnih reformi, Srbija ima tri prioriteta: poslovna klima, poslovna klima i poslovna klima“, navodi Lup Brefort, direktor Svetske banke za Srbiju, u izjavi za SETimes poslatoj elektronskom poštom 25. novembra. „Zemlji je potreban veliki napredak na rang listi Poslovanje (Doing Business), a ne da 'cupka na margini'.“

Lilija Burunkiuk, Breforova koleginica iz Skoplja, navela je niz drugih mera koje bi mogle da pomognu Makedoniji da smanji uticaj krize.

„Makedonija prvo treba da osigura da ne bude gomilanja značajnih rizika u ekonomiji. Iz makroekonomske perspektive, to će zahtevati konstantnu fiskalnu razboritost, sa potrošnjom usmerenom na mere koje dovode do rasta (umesto povećanja plata i penzija), a takođe će zahtevati politiku u monetarnom i finansijskom sektoru koja će osigurati da finansijski sektor ostane čvrst i likvidan“, rekla je za SETimes direktorka Svetske banke za Makedoniju.

„Dalje, unutar postojećih fiskalnih resursa, vlada bi trebalo da pokuša da unapredi konkurentnost kompanija smanjenjem njihovih troškova. To može da se postigne poboljšanjem infrastrukture, pojednostavljenom i jeftinijom regulatornom sredinom, jačom podrškom malim i srednjim preduzećima i daljim ulaganjem u obrazovanje“, dodala je ona.

„Jednako je važno da vlada pokuša da zaštiti najranjivije od uticaja krize unapređivanjem efektivnosti sistema socijalne zaštite.“

Nastavak na Southeast European Times...