Izvor: S media, 30.Jun.2009, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švedska preuzima predsedavanje EU
Švedska će sutra od Češke Repubilke preuzeti šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, tokom kojeg će u centru pažnje biti rešavanje institucionalnih problema, ekonomska kriza, klimatske promene.
Nastavak evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana takodje će biti u fokusu švedskog predsedavanja, a u tom kontekstu Srbija očekuje odluku o viznoj liberalizaciji i deblokiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i planira podnošenje kandidature za članstvo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Početak švedskog predsedavanja sutra će biti obeležen svečanom čeremonijom i koncertom u kompleksu stokholskog muzeja-tvrdjave Skansen kome će prisustvovati predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i drugi visoki evropski i švedski zvaničnici, kao i švedski kraljevski par, najavljeno je na sajtu švedske vlade.
Ceremoniji će, prema najavama, prethoditi sastanci članova švedske vlade i Evropske komisije koji će u radnim grupama razmotriti ključna pitanja predsedavanja.
Premijer Švedske Fredrik Reinfelt i predsednik EK imaće odvojeni sastanak.
Prioriteti, ili kako Švedjani naglašavaju "izazovi" švedskog predsedavanja biće prema dosadašnjim najavama, medjunarodna finansijska kriza, institucionalne reforme EU, proces širenja, klimataske promene i strategija za region Baltičkog mora.
Švedjani se nadaju da će tokom narednih šest meseci biti usvojen Lisabonski sporazum i smatraju da je Evropska unija otvoren projekat, a širenje "istorijski imperativ", izjavio je Tanjugu, uoči početka predsedavanja, švedski ambasador u Srbiji Nil Kristen Bringeus.
Kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu glavni prioriteti će biti vizna liberalizacija, reaktiviranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) sa Srbijom i podsticanje regionalne saradnje, rekao je švedski diplomata.
Bringeus je izrazio uverenje da će prvi prioritet biti ostvaren do kraja šestomesčnog predsedavanja EU, budući da je Srbija blizu ispunjavanja svih uslova iz mape puta za viznu liberalizaciju sa EU.
Švedska se takodje snažno zalaže za deblokiranje ŠP i Prelaznog trgovinskog sporazuma i smatra da Srbija u potpunosti saradjuje s Haškim tribunalom.
"Izveštaj Serža Bramerca, glavnog tužioca tribunala, potvrdio je suštinski napredak u saradnji Beograda, ali videćemo da li će to dovesti do aktiviranja sporazuma. Medjutim, smatram da je veoma važno što će se ovo pitanje nalaziti na dnevnom tokom našeg predsedavanja", objasnio je u Briselu ministar spoljnih poslova Karl Bilt.
Prema najnovijim izjavama švedskih zvaničnika, Stokholm ne isključuje ni mogućnost da Srbija do kraja godine podnese kandidaturu za članstvo u EU, a ova zemlja, takodje, veliki značaj pridaje regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.
To pokazuje i namera da se zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju u narednom periodu organizucje konferencija na kome će biti razmotrena ključna pitanja za region uključujući efekte svetske recesije.
"Dobrosusedski odnosi su preduslov za članstvo u EU. Srbija je ključni igrač u regionu i u poslednje vreme je imala veoma konstruktivnu ulogu," ocenio je i ambasador Bringeus.
Što se tiče Kosova, šef švedske diplomatije Karl Bilt ocenio je da uprkos činjenici da ne postoji jedinstven stav u EU prema tom pitanju neće biti problema za švedsko predsedništvo da nastupa u ime EU.
"Živimo s tim da nisu sve zemlje EU priznale nezavisno Kosovo, na pragmatičan način. To dosad nije bio veliki problem i ne mislim da će biti tokom našeg predsedavanja EU," rekao je on podsećajući da na Kosovu deluje evropska misija Euleks koju su jednoglasno podržale sve države, a da će najveća briga tokom švedskog predsedavanja biti ekonomska i socijalna situacija na Kosovu.
Jedan od ciljeva švedskog predsedavanja biće podrška izgradnji demokratskog i multietničkog društva na Kosovu, a u tome je "pitanje poštovanja ljudskih i manjinskih prava od ključnog značaja", ocenio je Bringeus.
