Izvor: Politika, 19.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra pregovori sa EU
Srpsku delegaciju će na bilateralnoj konferenciji u Briselu predvoditi Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, dok će evropski komesar za proširenje Štefan File predstavljati Evropsku komisiju
Prva međuvladina konferencija između Srbije i Evropske unije, kojom će zvanično početi pretpristupni pregovori o članstvu, biće održana sutra u Briselu. Predviđeno je, kako saznajemo iz izvora bliskih vladi, da konferencija bude otvorena u devet sati i da traje oko jedan sat. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nakon toga biće i konferencija za novinare.
Srpsku delegaciju će na bilateralnoj konferenciji predvoditi predsednik vlade Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić, dok će evropski komesar za proširenje Štefan File predstavljati Evropsku komisiju, najavio je ranije Dačić, koji je rekao i da će konferenciji predsedavati Evangelos Venizelos, ministar spoljnih poslova Grčke, zemlje koja u ovom polugodištu predsedava EU.
Po funkciji, može se očekivati, prema rečima našeg izvora, da na ovoj konferenciji sa srpske strane učestvuje i ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić, kao i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, ali i glavni pregovarač Tanja Miščević.
Međuvladina konferencija, kao institut za praćenje napretka u pregovorima, održavaće se, kako je ranije najavio premijer, četiri puta godišnje, a ova prva za Srbiju je od simboličnog značaja. „Na prvoj konferenciji EK će predstaviti svoj pregovarački okvir, mi ćemo izneti naš, i to je kraj prve međuvladine konferencije. U Srbiji se stalno govorilo da je pregovarački okvir neka tajna, ali je u stvari reč o procedurama EU. Naši timovi su spremni i mi se ozbiljno pripremamo za pregovore”, rekao je Dačić.
Pregovarački okvir EU, koji predstavlja mehanizam i pravila za pregovore o članstvu sa Srbijom, potvrdio je, podsetimo, Evropski savet u decembru. Tada je doneta i odluka da bilateralna međuvladina konferencija, kojom počinje višegodišnji pregovarački proces o pristupanju Srbije EU, kada se pregovara o svim delovima pravnog sistema države, bude 21. januara.
Na sastanku, na kojem će, prema našim saznanjima, prvi govoriti grčki ministar, zatim srpski premijer i na kraju evropski komesar za proširenje, biće predstavljeni opšti stavovi i neće se ulaziti u sadržaj pregovora o pojedinim poglavljima. Još ranije je bilo rečeno da će pregovarački okvir EU biti objavljen na sajtu Kancelarije za evropske integracije, ali to se nije dogodilo, tako da se očekuje da se to uradi nakon ovog sastanka.
Prema uverenju našeg drugog izvora bliskog evropskim krugovima, otvaranje prvih poglavlja ne bi trebalo očekivati pre kraja ove godine.
U ovom trenutku pojedini evropski stručnjaci zameraju Srbiji što još nije formirala pregovarački tim i upozoravaju da Srbija praktično nema misiju u Briselu u kojoj bi bili stručnjaci za pregovore. Sadašnjih 20 ljudi u misiji, prema rečima međunarodnog eksperta GIZ Andreja Engelmana, rade diplomatski posao, a potrebni su oni koji bi bili karika između evropskih institucija i Beograda.
Već se zna da će pregovori početi prvo o poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, osnovne slobode, pravosuđe i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala. Uporedo s tim biće otvoreno i poglavlje 35, koje se odnosi na uređivanje odnosa Beograda i Prištine, koji treba da budu na kraju pregovora, sa pravno obavezujućim sporazumom dve strane, za koji evropski zvaničnici tvrde da ne znači zahtev za priznavanje nezavisnosti Kosova.
Svakako da će najosetljivije poglavlje u pregovorima biti poglavlje 35, koje se tiče uređivanja odnosa s Kosovom. Miščevićeva je nedavno, međutim, objasnila da je u pregovaračkom okviru EU ostavljen prostor da se, osim u tom poglavlju, u posebno opravdanim slučajevima, pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine pojavi i u drugim poglavljima, jer u ovom trenutku nije moguće predvideti da li će neka tehnička pitanja u procesu usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama biti neophodno rešavati u nekom od drugih poglavlja.
Uporedo s pregovorima, radiće se analitički pregled poglavlja u kojima se pregovara sa EU, takozvani skrining, sve do početka 2015. godine, ali će teći i proces normalizacije odnosa sa Prištinom. Samo dan nakon međuvladine konferencije trebalo bi da počne skrining za poglavlje 35, a u februaru će u Beograd stići ekspertske misije u vezi s poglavljima 23 i 24.
I naši susedi su svoje pregovore počeli bilateralnim međuvladinim konferencijama. Crna Gora je, na takvoj konferenciji, počela svoje pregovore 29. juna 2012. godine, a Hrvatska 3. oktobra 2005. godine (pregovori su završeni 30. juna 2011).
B. Čpajak
----------------------------------------------
Kurkulas: Posebna simbolika prve konferencije
Zamenik šefa grčke diplomatije Dimitris Kurkulas poručio je da Srbija ima administrativne kapacitete da pregovara o članstvu u EU brzo i efikasno i da rok od pet do šest godina za ispunjenje tog cilja nije nerealan. „Prethodna iskustva iz procesa pridruživanja pokazuju da nije nerealno preći taj put za pet-šest godina. Treba, međutim, imati na umu da je najvažnije učiniti pridruživanje nepovratnim procesom”, rekao je Kurkulas. On je priznao da pristupanje Uniji postaje sve zahtevnije kako EU produbljuje unutrašnju integraciju.
Govoreći o sutrašnjoj prvoj međuvladinoj konferenciji između Srbije i EU, Kurkulas ističe da je ona uvek posebna zbog političkog značaja i simbolike.
Na čelu delegacije EU biće zamenik grčkog premijera i šef diplomatije Evangelos Venizelos, rekao je on. Srbiju će na konferenciji predstavljati premijer i vicepremijer Srbije, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić.
Kurkulas podseća da Grčka tradicionalno podržava prijem država Zapadnog Balkana u EU, kao i da se tokom prethodnog grčkog predsedavanja EU otvorio put za proširenje Unije na taj region (Solunska agenda iz 2003. godine).
Upitan da li Srbija i sada može da računa na podršku Atine, grčki ministar zadužen za evropske integracije kaže: „Proces proširenja na zapadni Balkan je sada dobro odmakao i smatram da nema potrebe za donošenje nekih novih strateških odluka. Sada je potrebno pratiti mapu puta i sprovesti potrebne reforme. Rekao bih da je snažna grčka podrška na tom planu više nego očigledna”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Grčka ima strateški interes da sve balkanske zemlje uđu u EU kada kriterijumi za to budu potpuno ispunjeni. „Prijem Srbije dovešće dve zemlje u isti geopolitički i geoekonomski nivo prvi put posle više decenija”, smatra Kurkulas.
Tanjug
----------------------------------------------
Ker-Lindzi: Što pre početi sa bolnim reformama
Početak pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji je važan događaj, ali vlasti u zemlji moraju da se što pre posvete sprovođenju bolnih reformi, ocenio je britanski stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi. „Vlada mora da bude iskrena sa građanima u vezi sa procesom pristupanja EU. Bez obzira na to što je početak pregovora o prijemu Srbije važan događaj, time se označava i početak veoma dugog i teškog procesa”, objašnjava u izjavi za Tanjug Ker-Lindzi. On smatra da Vlada Srbije mora i sama da se obaveže da što pre počne da sprovodi bolne reforme „bez vođenja političkih rasprava”.
Osvrnuvši se na proces prijema novih članica u EU, Ker-Lindzi je naveo da, iako se taj proces naziva pregovaranjem, to „nije tačno” jer, kako kaže, ima malo manevarskog prostora za pregovaranje. „Zapravo je istina da jedini manevarski prostor postoji oko toga kad zakoni moraju da budu usvojeni. U nekim slučajevima postoji prostor za odlaganje, ali izuzetno je retko da se zemlja u potpunosti poštedi od uslova koje mora da ispuni”, naveo je britanski stručnjak.
„U godinama koje dolaze, na skoro svaki aspekt života ljudi u Srbiji uticaće stotine novih zakona koji će morati da budu usvojeni kako bi se osiguralo da zemlja ispunjava uslove za članstvo u EU”, navodi on. Dok će veći broj ovih zakona, kako kaže Ker-Lindzi, u konačnom ishodu uticati na značajno poboljšanje u svakodnevnom životu srpskih građana, mnoge od tih mera neće biti popularne. „Vlada će morati da bude spremna na to”, istakao je on.
Ker-Lindzi napominje da će „pitanje Kosova biti ključni element celokupnog procesa pristupanja”. Podvukao je, međutim, da će i to pitanje biti „samo jedno od celokupnog broja teških problema s kojima će se Srbija suočiti”.
Tanjug
----------------------------------------------
Kukan: Iskoristiti zamah u procesu evrointegracija
Početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom je pozitivan signal za zemlju da iskoristi trenutni zamah i da bude „sto odsto posvećena daljim reformama”, ocenio je poslanik Evropskog parlamenta Eduard Kukan. „Nadam se da će početak pristupnih pregovora doneti više podstreka za reforme u zemlji. To je važan korak u dugom procesu i Srbija se kreće u dobrom smeru”, rekao je evropski parlamentarac.
Kukan, koji je član grupe poslanika „Prijatelji Srbije”, naglasio je da vlasti u zemlji treba da iskoriste trenutni zamah u dosadašnjem procesu evrointegracija. „Brojne su oblasti u kojima Srbija mora da bude sto odsto posvećena daljim reformama. To uključuje pravosuđe, borbu protiv kriminala i korupcije, diskriminacije, kao i unapređivanje ljudskih prava i prava manjina”, objasnio je on. Slovački poslanik iz grupacije Evropske narodne partije u EP ističe da je i dijalog s Prištinom važan za dalje napredovanje u procesu evropskih integracija. „Nadam se da će dve strane shvatiti važnost onoga što je do sada postignuto. Svi dogovori su dobra osnova za izgradnju boljih odnosa između Beograda i Prištine”, ocenio je Kukan. Prema njegovim rečima, ključno je da se primene postignuti dogovori i nastavi sa radom na pronalaženju rešenja za otvorena pitanja. „Pretpostavljam da će zbog toga obe strane biti zauzete u predstojećem periodu”, naveo je on.
On je dodao da se nada da će u dogledno vreme dijalog dve strane biti usredsređen na zajedničke projekte koji će biti od koristi ljudima koji žive u regionu, ali i da će pomoći procese integracije.
Prema Kukanovim rečima, početak pregovora sa Srbijom je „dobra vest za region”. „Time se potvrđuje da se evropske integracije nastavljaju, a u isto vreme Unija ostaje posvećena politici proširenja”, objasnio je Kukan.
Tanjug
----------------------------------------------
Miščević: Ne kasnimo sa formiranjem pregovaračkog tima
Šef Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević izjavila je juče da će uži pregovarački tim sa EU uskoro biti poznat, da se sa formiranjem tog tima ne kasni i da će 2014. godina biti komplikovana godina za evropske integracije. „Nisam htela da žurim sa formiranjem tako važnog tima i sa time ne kasnimo”, rekla je Miščevićeva gostujući na RTV Pink. Ona je rekla da će značajan broj ministara spoljnih poslova zemalja članica EU prisustvovati sutrašnjem otvaranju i formalnom početku pregovora o članstvu, što je veoma važno.
Miščevićeva je ukazala da će ova godina biti veoma komplikovana godina za evropske integracije jer se mnogo toga radi paralelno, odnosno najpre se nastavlja skrining, a potom i analitički pregled za poglavlje 35. „Sada imamo jasniju sliku kako će sve to izgledati, tim je potpuno spreman”, kazala je Miščevićeva. „Ove godine nećemo imati samo skrininge, već očekujemo i neka otvaranja pregovora i očekujemo ocenu komisije o stepenu reformi, a očekuje nas i implementacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”, podsetila je ona.
Upitana za pregovarački okvir, ona je kazala da će taj dokument sadržati principe pregovaranja i da će taj dokument, kao i uvodna izjava na održavanju međuvladine konferencije biti objavljeni na sajtu Vlade Srbije, ističući da i jedan i drugi dokument moraju biti javni.
Miščevićeva je, govoreći o najavama dolaska velikih kompanija u Srbiju, rekla da je to rezultat činjenice „da više nismo treća država, već buduća članica EU”. „Spremamo se da postanemo članica, usklađujemo svoje pravo, što je za investitore veoma važno”, kazala je Miščevićeva.
U vezi sa poglavljem 35, ona je kazala da se „sada već mnogo više zna” i da pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine treba da budu koncentrisana u tom poglavlju, a kada se to pitanje pojavi u nekom od drugih poglavlja da se o njemu razgovara.
Govoreći o tome da li bi eventualno održavanje parlamentarnih izbora moglo da utiče na proces integracija, Miščevićeva je rekla da je to teško proceniti, ali da bi najgora situacija bila da se ne zna da li će biti izbora. „To je za mene teško da ocenim, politička kretanja pratim, ali ne mogu da definišem, a najgora situacija bi bila da ne znamo da li će izbora biti”, kazala je Tanja Miščević, dodajući da je važno da se to što pre zna kako bi mogli da se rade zacrtani planovi.
Na pitanje da li bi izbori usporili integracije, ona je rekla „ne nužno, ako bi izbori bili brži i kampanja kraće trajala”.
Upitana kakvu saradnju ima s ministrom Brankom Ružićem, Miščevićeva je rekla da fantastično sarađuju, ali nije mogla da komentariše najave o njegovoj eventualnoj smeni, o kojoj se ovih dana govori u medijima, navodeći da je bila zauzeta pripremama za međuvladinu konferenciju.
Ona je rekla i da je 2020. godina realna godina kada bi Srbija mogla da bude deo EU, odnosno postane njena članica.
Tanjug
objavljeno: 20.01.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
