Izvor: Politika, 16.Dec.2012, 15:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stručnjaci: Hrvati uoči ulaska u EU „šminkaju” istoriju

BEOGRAD/ZAGREB – Naučni skup u organizaciji Hrvatske akademije znanosti na temu „Hrvatska ćirilična baština” izazvao je žestoka reagovanja u Srbiji s porukom da to nije ništa drugo nego „šminkanje” istorije i nastojanje da se potpuno izbriše identitet prekodrinskih Srba.

Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, stručnjak za staroslovenski jezik i hrvatsko glagoljaštvo Mateo Žagar, jedan od organizatora to skupa, iznenađen je reagovanjem kolega i medija iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije.

Žagar je Tanjugu rekao da, „ako su stavovi izneti u srpskim medijima doista reprezentativno mišljenje srpske filologije, to znači da je velikosrpski nacionalno-filološki koncept još uvek dominantan, a to nas na neki način suočava s bolnom činjenicom da ni naše zemlje ne žive u miru nego u svojevrsnom primirju”. „Po nekim naknadnim reakcijama na ranije obavljen razgovor u časopisu matice Hrvatske 'Vijenac' od srpskih kolega koje ranije nisam poznavao, čini mi se da nije sasvim tako kako bi neki mediji hteli sugerisati”, rekao je Žagar, dodavši da se nada da osim velikosrpskog u Srbiji postoje i drugi koncepti.

On je rekao da ne postoje primereni kontakti između „serbista i kroatista” i da bi on i njegove hrvatske kolege rado imali partnere za razgovor iz Srbije, ali ne one koji, kako kaže, insistiraju na velikosrpskom konceptu, da je sve što je štokavsko srpsko”.

„Ćirilica kojom su se Srbi na prostoru Hrvatske služili deo je i hrvatske kulture, kao što je i cela srpska kultura na hrvatskom prostoru uključena i u hrvatsku. Time uopšte ne negiramo činjenicu da je to u osnovici, etnički gledano, srpski kulturni fenomen”, rekao je i dodao da je i u srpsku kulturu uključena kultura Bunjevaca. Žagar je ranije u razgovoru za „Vijenac” naveo da „znatan deo srednjevekovne a dobrim delom i novovekovne baštine ne možemo razrezati, pa pripisati pojedinim nacionalnim kulturama”.

„Naravno je da je mnogoštošta zajedničko i da svako ima pravo u svoju filologiju uvrstiti ono što smatra da definiše njegovu kulturu i njegov identitet”, rekao je. Naglasio je i da, „ako neko smatra da su i Hrvati štokavci Srbi, da ne postoji hrvatski standardni jezik, izgrađen kao i srpski na novoštokavskoj osnovici, da je sve ćirilično srpsko, pa makar to pisali i bosanski i slavonski franjevci, Dalmatinci ili Dubrovčani, taj zapravo negira postojanje drugih filologija, a time i nacija”.

Istoričar sa beogradskog Instituta za savremenu istoriju Nikola Žutić ukazao je da najnovije proglašenje ćirilice hrvatskom kulturnom baštinom u potpunosti odudara od ranije hrvatske „falsifikatorske jezikoslovne tradicije”.

Žutić je podsetio da su se sledbenici Ante Starčevića, Josipa Franka i Ante Pavelića grozili od „primitivnog srpskog bizantskog pisma” i govorili da su oni „uzoriti latini” i da pišu „uzoritim latinskim pismom”.

„Sa druge strane, katolički Srbi dubrovački su pisali ćirilicom, jer u to vreme u Dubrovniku nisu postojali Hrvati nego su postojali samo Srbi rimokatoličke vere”, rekao je Žutić.

On je naveo da su Hrvati već prisvojili prvobitni ćirilski oblik pisma - glagoljicu, koja je bila pismo istarskih i primorskih Srba - čakavaca.

„Odatle činjenica da su po austrijskom popisu iz 1850. godine Srbi dominirali u Istri, Kvarnerskim ostrvima i tačno se zna da ih je bilo 134.555, dok se u tom popisu Hrvati uopšte ne pominju i vodili su se pod kategorijom Srba rimokatoličke vere”, rekao je Žutić za banjalučki „Glas Srpske”.

On je naveo da su ćirilicom pisali i „Srbi katolici - franjevci u Bosni”, dodavši da bi i Bošnjaci mogli da prisvoje pseudonaučne teze o ćirilici.

„U BiH takvi tobož naučnici ćirilicu zovu bosančicom da bi se na taj način promovisala bošnjačka nacija i preko osobenog jezika i tobož osobenog ćirilskog pisma koje je u suštini srpsko”, zaključio je Žutić.

Poznati srpski lingvista i profesor na nekoliko univerziteta Miloš Kovačević kaže za beogradske medije da Hrvatska akademija znanosti i umetnosti pokušava falsifikovanjem istorije da stvori primat nad jezikom svih bivših jugoslovenskih naroda.

Prema njegovim rečima, Hrvati se u ovom „šminkanju” istorije služe raznim falsifikatima, a najalarmantnije je to što srpske institucije ne reaguju.

On je uveren da je reč o pokušaju mistifikovanja hrvatske istorije uoči ulaska te zemlje u Evropsku niju narednog jula.

Kovačević, naime, kaže da postoji predlog jednog nemačkog poslanika u Evropskom parlamentu da sve zemlje bivše Jugoslavije u EU treba da duđu sa nekom vrstom „jugoslovenskog jezika”.

Reč je o finansijskim razlozima jer se sada troše velike pare za prevođenje sa jezika na jezik koje u suštini svi međusobno razumeju.

Kovačević smatra da Hrvati žele da preuzmu primat nad tim nekim novim jezikom.

Tanjug

objavljeno: 16/12/2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...