Izvor: Politika, 20.Jan.2013, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stolica u UN jedini motiv za Albance UN

Na nas vrše pritisak da na KiM ne treba da budu institucije Srbije, a niko ne bi vršio pritisak da su to institucije Srba

Dogovor koji je postignut o naplati dažbina na administrativnim prelazima je prvi važan korak ka uspostavljanju autonomije Srba na Kosovu jer je osnova svake autonomije i finansijska. Evropska unija će formirati fond koji će imati račun u nekoj od komercijalnih banaka i sredstva će se uplaćivati na taj račun i trošiti isključivo za razvoj severa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosova.

Srpski predstavnik u fondu moći će da blokira svaku odluku. Vlasti iz Prištine u početku nisu ni htele da čuju za to da sredstva ne idu preko prištinskog budžeta i da nije bilo Brisela ne verujem da bi pristali na ovo što smo dogovorili, objašnjava u razgovoru za „Politiku” pozadinu briselskih razgovora premijer Ivica Dačić.

Autonomija može da postoji samo u okviru nezavisne države?

Jesam li ja pisao platformu? Ja sam ušao u igru u drugom poluvremenu. Nalazimo se u fazi realizacije sporazuma pa i nekih koji su ranije definisali Kosovo kao posebnu carinsku teritoriju. Uostalom i Cefta sporazum je potpisan tako da je Kosovo posebna carinska teritorija. Ja to sigurno nisam uradio. Takođe nisam definisao da će na administrativnim prelazima biti carinici. Te priče nemaju veze sa trenutnom situacijom, nazad ne možemo, sada gledamo da izvučemo sve što možemo iz ove situacije kakva jeste. Znači mi smo doneli platformu u kojoj se kaže da nećemo priznati nezavisnost Kosova, ne govorimo o statusu, ali smo sami predložili da se formira zajednica srpskih opština. To nije priznanje nego organizacija vlasti na toj teritoriji koja je definisana i Rezolucijom 1244. Neke institucije Srbije koje sada postoje moraju da se transformišu u institucije zajednice srpskih opština.

Da li će neke institucije države Srbije koje sad postoje biti ukinute?

Neće biti demontaže niti ukidanja tih institucija. Ako uopšte budemo postigli dogovor to bi trebalo da bude transformacija tih institucija i one bi trebalo da imaju sistem specijalnih veza sa Beogradom. Sa druge strane, ako ne bude dogovora mi sigurno nećemo ukidati neke institucije, jer nema drugih. Kada u Prištini govore o demontaži institucija oni misle kako da rešimo pitanje suda u Mitrovici i pitanje policije jer smatraju da mi imamo hiljade ljudi koji u okviru policije borave na Kosovu. To nije tačno. Srbija nema svoj bezbednosni sistem na Kosovu. Mi, međutim želimo da razgovaramo o celovitom rešenju, a to znači da kada imamo zajednicu opština treba organizovati izbore za te legitimne organe vlasti u četiri opštine. Možda ih bude i više tamo gde su Srbi većina bez obzira na teritorijalnu povezanost kao što su Gračanica ili Štrpce. U razradi te varijante ostalo je da se razgovara koje bi to institucije postojale kao zajedničke za sve te opštine, ko bi rukovodio tom zajednicom, koje bi bile nadležnosti. To praktično znači da bi škole, bolnice, inspekcijski poslovi, komunalni sistem bili u njihovoj nadležnosti. Posebno bi se uredilo kakav bi bio njihov odnos prema vlastima u Prištini, a kakav prema Beogradu.

Šta se konkretno ovakvim rešenjem menja u životu građana iz ovih opština, recimo u njihovom odnosu prema Prištini?

To je sve stvar dogovora. Nije lako razgovarati o svemu tome, ali Srbija neće izbaciti te institucije iz sistema Srbije ukoliko se ne reši pitanje kakve se institucije formiraju.

To je onda faktički uključivanje Srba u život Kosova čemu su se na severu žestoko protivili?

Tako je, ali oni su podržali ovu platformu predsednika Nikolića u onom smislu u kojem je govorila o tome da će to biti jedno sveobuhvatno rešenje. Mi sada imamo spojene tehničke i političke pregovore. Došli smo do jedne faze u kojoj rešavamo pojedinačna pitanja i to privremeno dok ne dođemo do jednog sveobuhvatnog rešenja. To sveobuhvatno rešenje se ne odnosi na status. Mi ne želimo da menjamo naš stav o statusu. Sve ono što dogovorimo u smislu tih nadležnosti bi trebalo Ustavnim zakonom da se uvede u pravni sistem Srbije što se neće dopasti Prištini. Ja sigurno neću ništa uraditi što bi išlo na štetu Srba koji žive na KiM. Prošlost je jedino što ne mogu da popravim. Ne mogu da sad počnem pregovore iz početka.

Kada ste govorili da nam nisu potrebne institucije Srbije nego institucije Srba koji žive na KiM u jednom delu javnosti je to shvaćeno kao definitivno povlačenje države Srbije sa severa Kosova?

Nisam ja potpisao Rezoluciju 1244. Kako ja mogu da govorim o institucijama Srbije, a predsednik Srbije ne može za Božić da ode na Kosovo. Moramo da shvatimo u kom realnom vremenu živimo. Mi moramo da prilagodimo naše stavove svemu onome što smo prihvatali svih ovih godina. I zato se sada na nas vrši pritisak da tamo ne treba da budu institucije Srbije, a niko ne bi vršio pritisak da su to institucije Srba.

Dakle, tu ste našli modalitet kako bi prestali pritisci, pogotovo Nemačke, da se ukinu „paralelne” institucije?

Apsolutno. A Vlada Srbije treba da pomaže te institucije Srba. To je ideja iz platforme za rešenje paralelizma.

Kada ste govorili o stolici u UN za Kosovo, rekli ste da je to moguće kao kruna sveobuhvatnog političkog rešenja. Pošto je „stolica u UN” simbol državnosti, da li to znači da konačan dogovor Beograda i Prištine može da rezultira priznanjem nezavisnosti Kosova?

Nisam rekao da će Srbija priznati nezavisnost. Važno je sagledati trenutak u kojem smo se našli, šta smo prošli, dokle smo stigli, gde možemo nazad, gde možemo napred, jedino tako možemo da vodimo realnu i održivu politiku, sve drugo će nas voditi samo u još jedan časni poraz. Ja u tome sigurno neću da učestvujem kao ni u izdaji zemlje. Šta je izdaja? Izdaja je da prihvatite nešto što niste morali, da prihvatite nešto, a mogli ste da dobijete više. Do sada se to nije desilo, od kada sam ja predsednik vlade. Mi držimo kočnicu UN i to će tako biti decenijama. Status Kosova nije rešen sve dok ne dobiju stolicu u UN. Međutim, sada se otvorio jedan presedan. Možda će neki tražiti da Kosovo ide putem Palestine. I mnoge zemlje na svetu rade na tome. Mi smo glasali u UN za Palestinu i to jedini u regionu, ispada da smo glasali protiv svojih interesa. I možda će sada taj slučaj da iskoriste za Kosovo. Članstvo u UN je jedna od retkih stvari koje Priština danas ne može da dobije. Skoro sve drugo mogu da dobiju. Zato sam ja rekao da možemo da razgovaramo o stolici u UN. Ali da vidimo šta je predlog za konačno rešenje. To je jedina tema zbog koje bi oni bili spremni da razgovaraju o statusu.

Šta bismo mi dobili zauzvrat?

Ne mogu to da vam kažem, vi niste Hašim Tači.

Da li postoje dve politike – jednu koju vodi predsednik i druga koju zastupa vlada?

Ne postoje. Postoje samo različite nadležnosti koje svako od nas ima. To nas tera da ponekada vlada bude praktičnija jer mora da obavlja operativnije poslove nego što to nameće funkcija predsednika Republike. I u tom smislu imali smo izuzetno međusobno razumevanje suočavajući se sa argumentima šta je neophodno promeniti u platformi o KiM. Teška srca je predsednik pristao da se to promeni.

Promenjeni su neki vrlo bitni delovi?

On je suštinski tu u pravu. U pravu je kada kaže da je potrebno voditi razgovore o svemu i da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. I da u tom smislu ti tehnički razgovori rešavaju neka pitanja, a indirektno potvrđuju kosovsku nezavisnost. Ja se slažem sa tim, ali to je teza koju možete imati na početku razgovora. Ne možemo sada da idemo sa tim. Već smo mnoge stvari prihvatali parcijalno, od Rezolucije 1244 pa nadalje. A naročito ako je jasno definisano u stavovima Evropskog saveta da moramo da vodimo dijalog ako hoćemo da dobijemo datum za početak pregovora. Mi smo legitimisali autonomnost Srba na Kosovu. U mnogim razgovorima koje sam imao govorilo se o evropskom regionu severnog Kosova. Neki će reći vi ste kazali da Srbi treba da ostanu u nezavisnom Kosovu. Nismo, zato što smo rekli da ne priznajemo nezavisno Kosovo.

A neki će reći možda ga ne priznajete formalno, ali faktički da?

Mi treba da sačuvamo što više naših interesa i to je naš prilaz. Jedino gde možemo da odbranimo našu poziciju jesu UN. Ali opet je Srbija sama predložila da se pregovori prebace na EU.

Najavili ste da nećete ići u Brisel ako se do 17. januara ne ukloni spomenik, to se nije desilo, a ipak ste otišli. Da li takvim potezom na neki način država gubi na kredibilitetu?

Nisam diktator pa da određujem kako će nešto da bude. Mi moramo da se ponašamo u skladu sa zakonom. Mene su Albanci pitali do kada bi trebalo da sklone spomenik. Ja sam im rekao da to mogu da urade dok se ne dođe na razgovore u Brisel. Njima, međutim, ne odgovara da ga sklone sami. Oni su svesni da su napravili grešku, njih osuđuju svi u međunarodnoj zajednici i u regionu čak i njihovi sunarodnici. Mi ne želimo da zaoštravamo bezbednosnu situaciju niti da preduzimamo prekomernu upotrebu sile. Insistirao sam na tome da sve bude urađeno u skladu sa zakonom. Albanci neće da preuzmu odgovornost na sebe da ga oni uklone jer niko ne želi da u očima građana ispadne da je poklekao pod pritiskom. Njima najviše odgovara da ga mi uklonimo. Mi ćemo to da uradimo. Ali ovo je opomena za sve državne organe jer su učinjeni propusti.

BIA i VBA nemaju informaciju o vezi člana vlade sa Šarićem

Potpredsednik Vučić kaže da je od MUP-a traženo da se pripremi informacija o tome da li je jedan aktuelni član vlade razgovarao sa Šarićem. Da li je to završeno?

To je smišljena provokacija koja ima za cilj da kompromituje celu vladu. Jer kakva je to vlada u kojoj sede oni koji razgovaraju sa najtraženijim čovekom u Srbiji i šire. Ja sam tražio da se izjasne naše službe. Dobio sam pismeno saopštenje od BIA od VBA da ne poseduju takvu informaciju. Podsetiću da je moj gost prošle godine bila direktorka američke agencije za borbu protiv narkotika Mišel Leonhart. Ona sigurno ne bi nikada došla niti bi se sretala sa mnom više puta da neke strane službe imaju informaciju da je moguće nešto tako. To je sve refleksija na one tvrdnje da bi vlada mogla da padne. Sada se svi ubijaju tražeći razloge zašto bi vlada pala. Jedni kažu da će pasti zbog Miškovića, jedni zbog Šarića. Ako je to razlog da vlada padne onda je ovo srećna vlada jer ne može da se nađe nijedan ozbiljan politički razlog zašto bi pala.

Vučić i ja nećemo imati popravni ispit

Možete li da tvrdite da neće biti vanrednih izbora?

Ako bi bilo izbora ne bi bilo moguće da realizujemo sve ono o čemu smo pričali, a to je i Vučićev i moj cilj. Za nas dvojicu je ovo, pre svega, životni ispit. Mi nećemo imati popravni ispit. Mi se bavimo veoma teškim, ozbiljnim, opasnim i nepopularnim stvarima. I naš cilj je da ako možemo dođemo do nekog rešenja koje je u našem nacionalnom i državnom interesu– da dobijemo datum, ekonomski oživimo zemlju i uspostavimo dobre odnose u regionu. Kako bi to mogli da radimo ozbiljno, a da je svima nama u malom mozgu mogućnost i priprema za neke izbore. Svako ko se bavi politkom mora da bude spreman da izbori mogu da se dese sutra, ali to nije naš cilj. Ako nema šanse da uspemo u onome što hoćemo, ako postoje zastoji u reformama, prepreke u tome da rešavamo ove stvari sigurno da se onda može razgovarati o izborima.

Jelena Cerovina

objavljeno: 20/01/2013
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Politika...