Izvor: RTS, 23.Maj.2012, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja ili podsticaj rasta
Na svom prvom EU samitu, Fransoa Oland želi da prebaci naglasak sa mera budžetske štednje na ekonomski rast. Nemačka podržava podsticanje rasta, ali odbija odustajanja od finansijske discipline za spas evra.
Na večerašnjem neformalnom samitu u Briselu, evropski lideri raspravljaju o merama za pokretanje ekonomskog rasta i okončanje dužničke krize. Na samitu prvi put učestvuje novi francuski predsednik Fransoa Oland koji želi da naglasak, sa budžetske štednje, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prebaci na ekonomski rast.
Nemačka podržava podsticanje rasta, ali čvrsto odbija sve mere odustajanja od finansijske discipline i uvećanja javnog duga.
Oland, koji je izabran na programu osporavanja budžetske štednje, želi budu razmotrene sve opcije za podsticanje rasta. Nasuprot tome, Nemačka, ali i druge zemlje, smatraju da se dužnička kriza ne rešava povećavanjem duga.
"Jasno je da moramo da učinimo nešto za podsticanje rasta, istovremeno ne odustajući od mera štednje. Pitanje danas nije budžetska štednja ili ekonomski rast, već to mora biti kombinacija obe politike", smatra ekonomista Karsten Brzeski, iz "ING banke" u Briselu.
Učesnici sastanka će moći da se slože da je ekonomski rast najbolji način za izlazak iz dužničke krize, ali pitanje koliko opcija za pokretanje rasta bez, istovremenog, povećanja duga ostaje.
Analitičari smatraju da će najavljene mere za veći priliv novca u evropske fondove i Evropsku investicionu banku, možda, ublažiti proces, ali neće doneti povećanje rasta na kratak rok.
Cinsija Alćidi, iz Centra za evropske političke studije, smatra da nije verovatno da će ta vrsta mera imati veliki, ili bilo kakav, uticaj na ekonomski rast i nezaposlenost u zemljama kao što je Španija.
Temperaturu za stolom bi mogla da podigne ideja uvođenje eurobveznica, ili zajednički garantovanog duga, koju podržavaju Francuska Italija, ali i Evropska komisija.
"Imajući u vidu stanje finansija u većini zemalja, Nemačka bi verovatno podnela najveći deo zajedničkog duga evrozone. Razumljivo je da to nema podršku kancelarke Angele Merkel", navodi Alćidi.
Merkelova je, međutim, nakon sastanka G8 u Kemp Dejvidu, prošlog vikenda, donekle popustila i najavila da bi evro-obveznice mogle biti prihvatljive pod određenim uslovima. Britanski premijer Dejvid Kameron je uoči samita rekao novinarima da je Merkelova "još uvek tvrdoglava, ali da ima znakova da je počela da popušta".
Formiranje eurobveznica i zajedničkog evropskog duga smanjilo bi troškove zaduživanja zemalja poput Italije ili Španije. Protivnici ideje tvrde da je to podsticaj zemljama u dugovima da ne smanjuju deficite jer znaju da će na kraju njihove račune uvek platiti neko drugi.
Oko sedišta Evropskog saveta na Šumanovom trgu u Briselu, gde se održava samit, danas su se okupile grupe demonstranata koje protestuju protiv rezanja javne potrošnje koje se nameću kao glavna mera za izlazak iz krize.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
