Izvor: Vostok.rs, 13.Okt.2013, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je EU donela Letoniji?
13.10.2013. - Industrija "nekonkurentna"
Letonija (ili Latvija tačnije Latvijas Republika) je kao nezavisna država priznata od strane Evropske komisije 1991. godine 1992. Letonija je uključena u PHARE fond i potpisala je prvi trgovinski sporazum sa EZ.[1] Godine 1995. sve političke stranke u parlamentu su glasale za pridruživanje EZ i shodno tome 12. juna je potpisan Sporazum o pridruživanju sa Briselom. Godine 1996. slično kao i u Srbiji posle potpisivanja SSP, vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je odgovorila na nekoliko stotina tipskih pitanja EU a zatim je donela nacionalni plan za integraciju zemlje u EU. Godine 1997. Letonija otvara još jednu ambasadu u Briselu (koja nezavisno deluje od postojeće u Belgiji). U narednim godinama se odvijaju pregovori o poglavljima i konačno, prvog maja 2004. godine, ova baltička država postaje članica EU. U zapadnim medijima postaje poznata i pod nazivom Baltički tigar.
Dakle, Letonija je mnogo ispred Srbije u takozvanim evropskim integracijama. Šta su te integracije donele Letoniji u ekonomskom i socijalnom smislu i kakve se pouke mogu izvesti iz iskustva nekadašnjeg takozvanog Baltičkog tigra ili regionalnog lidera?
U periodu nakon ulaska u EU, 2004. pa do kraja 2012, spoljni dug ove države je porastao za skoro neverovatnih 32 milijarde dolara. Ili, svake godine nakon ulaska u EU, Letonija se zaduživala za skoro 8 milijardi dolara godišnje! O kakvom se kolosanom spoljnom dugu radi najbolje govori podatak da se celokupna populacija Letonije može uporediti sa Beogradom (2,1 miliona stanovnika ). Sledeća tabela pokazuje rast duga nakon ulaska u EU
Spoljni dug Letonije nakon ulaska u EU [2]
Godina
U milijardama dolara
2004.
7, 6
2012.
39,8
Posebno je zabrinjavajuće što spoljni dug Letonije raste iako za otplatu kamate i glavnice ova država odvaja svake godine ogromna sredstva. Sledeća tabela pokazuje tempo otplate spoljnog duga Letonije.
Obaveze u vezi sa otplatom spoljnog duga Letonije u periodu 2012 -2014. [3]
Godina
U američkim dolarima
2012.
630 miliona
2013.
720 miliona
2014.
1, 8 milijardi dolara
Dok je dug rastao, bankarski sistem Letonije je prelazio do 2007 godine (kao i u Srbiji) u ruke stranaca iz EU. Na primer, samo u rukama švedskih banaka je bilo oko 53 % svih kredita u Letoniji. (godine 2009. LatvijasKrajbanka je proglasila bankrot.)
Pored rasta spoljnogduga, nakon ulaska u EU je rasla i nezaposlenost u ovoj baltičkoj zemlji. Tačnije, u periodu 2004-2012, porasla je stopa nezaposlenosti u Litvaniji sa 8 % na 14 % .
Stopa nezaposlenosti u Letoniji nakon ulaska u EU. [4]
Godina
U procentima
2004.
8
2012.
14
U kakvom se kontradiktornom položaju našla nekada najrazvijenija republika SSSR (ispred koje su po ekonomskoj moći bili samo centri kao Moskva i Ljenjingrad) pokazuju sledeći podaci[5] Letonski ekonomista Ajnar Komarovskis tvrdi da i pored dugogodišnjeg članstva u EU, Letonija i dalje zavisi od Rusije. Po njemu ,Letonija u potpunosti zavisi od tranzita ruske nafte, uglja i poljoprivrednih proizvoda. Ako bi se desilo da Rusija prekine taj tranzit kroz Letoniju, u zemlji bi došlo do ''gladi'' uveren je Komarovskis. (Zato je potupni apsurd što vlast te zemlje provodi rusofobsku politiku smatra litvanski ekonomista). Njegov kolega Ejnars Graudinš smatra da se na primeru Letonije jasno vidi kako je lako kupiti čitavu državu i da je ostalo još samo nekoliko luka i fabrika koje nisu prodate. Tim povodom, predsednik Saveza novinara Letonije Juris Pajders smatra da je vlast posle rasprodaje državne imovine tokom pregovora sa EU, stupila u tu organizaciju pod geslom zadužimo se i pustimo da nam Brisel sve probleme reši.
U Letoniji opada i BDP po glavi stanovnika. Nekada je BDP po stanovniku bio na 49 mestu u svetu (na početku devedesetih ) i bio je veći od istog ekonomskog pokazatelja u Irskoj. Međutim 2011. godine srozao se na 79 mesto u svetu kao da Letonija uopšte nije u Evropi. (Samo u 2009. godini BDP je opao za 17, 8 % što je bio najgori pokazatelj u svetu).
Kao u svim državama novim članicama EU iz istočne Evrope, došlo je i do masovnog iseljavanja stanovništva. Mladi i obrazovani doslovno beže u zapadni deo EU gde rade najteže poslove. Istovremeno pada i natalitet u ovoj državi. Sve se to odražava na broj stanovnika. Sledeća tabela to pokazuje.
Pad stanovništva Letonije u periodu 1997-2013. [6]
Godina
U milionima
1997.
2,42
2013.
2,17
Dakle, u periodu nakon otpočinjanja pregovora sa EU, Letonija je izgubila preko 10 % svoje populacije, bez obzira što se u državu vratilo uz pomoć SAD oko 30.000 ljudi, uglavnom rusofobičnih kolaboracionista i potomaka nacista, koji su dobili nepokretnosti i brojne privilegije.[7] U tom kontekstu, poznati američki ekonomista Rubini je na svom blogu 2010. izneo tvrdnju da je vlast 5-10 puta umanjila u zvaničnim statističkim izveštajima obim iseljavanja iz Letonije. Takođe, i ruski eksperti smatraju da je realan broj stanovnika Letonije 2012. godine iznosio između 1, 8 do 1, 9 miliona ljudi.
Smatra se da je u 2012. godini oko 300.000 Letonaca radilo u zapadnoj Evropi. Na primer, veliki broj iseljenika iz Letonije je radio u Velikoj Britanije na najtežim i najmanje plaćenim poslovima (slično kao i njihove istočnoevropske kolege koje su im inače, žestoka konkurencija ). U Londonu Letonci rade kao konobari, kuvari, đubretari ili kao radnici na građevini. U provinciji uglavnom rade na poljoprivrednim dobrima kao nadničari ili kao radnici u fabrikama.[8] Radni dan uglavnom počinje u 5 a završava se u 18 sati.
U periodu uoči (i nakon) stupanja u EU, uništen je i veliki deo industrije. Nekada moćna industrija, koja je pravila i delove za kosmički brod ''Buran'' se postepeno ugasila. Ekomista Graudinšnavodi da je je uništena fabrika za proizvonju kosmičke elektronike ''Alfa'' kao i elektronski gigant EVF koji je izvozio proizvode u 42 države i koji je nekada zapošljavao oko 20 hiljada radnika. Letonski biznismen Juris Savickis navodi da je EU tražila od Letonije da ugasi svoju industriju zato što je navodno nekonkurentna, i Letonija je to uradila (radi takozvanih viših evropskih vrednosti). Isto je traženo (i urađeno) i u vezi sa poljoprivredom i ribolovom. Kako rezultat, uništene su delatnosti koje su mogle akumuliraju novac: ''Sada mi ništa ne umemo niti možemo'' a krediti koji se dobijaju od poverioca iz EU i MMF ne smeju se upotrebljavati za pokretanje proizvodnje i samostalno zarađivanje ističe ovaj letonski biznismen.
Kada se prethodno ima u vidu, nisu iznenađujući rezultati istraživanja koje je uradila kompanija SKDSi “Populares Latvija” pod nazivom ''Spoljnopolitički mitovi u Letoniji: EU i Rusija. Prema ovom istraživanju urađenom 2012. godine, oko 42 % ispitanih građana u Letoniji smatra da ova država nije uopšte sposobna da bude samostalna. Oko 54 % smatra da je Letoniji bilo dobro u SSSR, a 64 % da je Letoniji neophodna radi spasavanja ekonomije veća saradnja sa Rusijom i državama ZND.
Pesimistički nisu nastrojeni samo građani, ekonomski eksperti i biznismeni u Letoniji. Visoki državni fukcioner Inguna Sudrabaje ekonomsku situaciju u Letoniji uporedila sa teškom narkomanskom krizom: ''Ja tu situaciju mogu uporediti sa narkomanskim stanjem, kada se već ne može samostalno, bez tuđe pomoći, izaći sa mukom iz jame, tog dna u kome se nalazimo. Nadamo se samo takozvanim inekcijama. U suštini, to je samo dalji put zemlje u ekonomsku propast''.[9]
U tom realnom kontekstu(a ne virtualno propagadnom)treba posmatrati ocrtanufrazu o ''velikoj podršci Letonije evropskom putu Srbije'' koju su naizmenično i napadno izgovarali srpski premijer i letonski ministar inostranih poslova posle susreta u Rigi 2011. godine. Stvarnost se ipak razlikuje od ovih lepih EU želja i samozavaravanja.
Dejan Mirović,
[1] http://www.mfa.gov.lv/en/eu/history/4348/#1991
[2] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook
[3] http://www.yuri-kuzovkov.ru/journalism/world_crisis/19_latvia/
[4] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook
[5] http://www.yuri-kuzovkov.ru/journalism/world_crisis/19_latvia/
[6] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook
[7] http://www.yuri-kuzovkov.ru/journalism/world_crisis/19_latvia/
[8] http://www.demoscope.ru/weekly/2012/0495/gazeta013.php
[9] "Я эtu situaciю mogu sravnitь s takoй stadieй narkomanii, kogda uže net sil samostoяtelьno, bez postoronneй pomoщi, vыbratьsя iz toй яmы, togo dna, gde nahodimsя. Nadeemsя tolьko na tak nazыvaemыe inъekcii. Po suti, эto dalьneйšiй putь stranы v эkonomičeskuю propastь", - RIA Novostihttp://ria.ru/politics/20100608/244090378.html#ixzz2hAFPU3tZ
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, srb.fondsk.ru
