Izvor: Vostok.rs, 11.Sep.2012, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će doneti EU izbori u Holandiji?
11.09.2012. -
Predctojeći vanredni izbori u Holadniji u sredu treba da daju odgovor na pitanja koja su tesno povezana sa krizom koju preživljava čitava EU. I glavno od njih je koliko odgovaraju antirkizni predlozi Brisela zahtevima i raspoloženjima običnih evropskih birača.
Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.
Neophodnost održavanja vanrednih izbora u Holandiji pojavila se na proleće, kada vladajuća koalicija desnog centra na čelu sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << liberalnom Narodnom partijom za slobodu i demokratiju premijera zemlje Marka Rutea nije uspela da se dogovori sa levom opozicijom o parametrima novog budžeta.
Mark Rute se zalaže za strogu budžetsku politiku u punom skladu sa programskim pozicijama EU. Opozicija na čelu sa liderom Socijalističke stranke Emilom Remerom krivi vlasti upravo za praćenje antikriznih recepata EU. Birači zahtevaju jasnost: u kojoj meri evrokrate mogu da odrede ono što se dešava u našoj zemlji, a u kojoj meri sami možemo to da rešavamo? – pita se vrlo opravdano politikolog sa Slobodnog univerziteta Amsterdama Andre Kruvel. Državni budžet se određuje u Briselu ili Hagu? A možda u Berlinu ili Parizu?
Realna alterantiva liberalnoj koaliciji desnog centra je ne samo evropski skeptik Emil Remere, već i radikalniji lider nacionalističke Stranke slobode Gert Vilders. Poslednji obećava da će izvesti Holandiju iz zone evra, da će vratiti gulden, tako drag mnogima. Upravo Volders je provocirao unutarpolitičku krizu koja je dovela do raspuštanja parlamenta – odbio je da podrži novi nacrt budžeta stroge štednje.
Jedina holandska politička snaga koja se dosledno zastupa za podršku evropske integracije ostaje Partija rada. Lider njenog biračkog spiska Diderik Samsom uveren je da je radi rešavanja aktualne krize sa evrom moramo da predamo više ovlašćenja Briselu. Prema poslednjim sociološkim anketiranjima, upravo liberali Retea i laburisti Samsoma glavni su pretendenti na pobedu.
Glasanje holandskih birača može da sprovede nit do još važnijih sa opšteevropske tačke gledišta nemačkih izbora 2013. godine. Tim pre što ekonomska situacija u Evropi do tada teško da će pretrpeti bitne pozitivne promene – istakao je u razgovoru za Glas Rusije eksperti Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.
Evropska ekonomija ne poseduje posebne unutrašnje resurse za kvalitativnu promenu sitaucije nabolje. U celini 2012-13. godina po meni biće ipak godine pre sa znakom minus, nego sa znakom plus. Uzrok je odsustva bilo kakvih tendencija rasta za koje bi evropljani mogli da se uhvate.
Pre nekoliko godina bivši nemački kancelar Gerhard Šreder sećao se da je Holandija zajedno sa drugim zemljama stajala 1957. godine na zvorima formiranja Evropskog ekonomskog saveza. Ona je po rečima Šredera imala na raspolaganju skoro pola veka da prevlada nacionalističke poglede i težnje, koji su do dana današnjeg glavna prepreka na putu integracije, njenog produbljivanja i proširivanja. Ipak, kako pokazuju današnje realije, Holadnija i mnoge druge zemlje EU u taj rok se očigledno nisu uklopile.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Izbori
