Izvor: Večernje novosti, 15.Okt.2015, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kao Turska večiti kandidat?
SRPSKI državni vrh spremiće u narednih nekoliko dana odgovor na nove uslove Brisela, koji od Srbije praktično traži da prizna nezavisnost Kosova. Premijer je o daljim potezima i zahtevima Evropske unije razgovarao u sredu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, a u četvrtak će nastaviti konsultacije sa patrijarhom Irinejom i srpskim ministrima. Posledica novih brutalnih ucena koje su skrojene u Berlinu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Londonu, mogli bi da budu vanredni parlamentarni izbori na kojima bi se i građani izjasnili o političkoj raskrsnici pred kojom se nalazi država. U državnom vrhu tumače i da bi, usled nemogućih uslova, Srbija mogla da se suoči sa zaustavljanjem evropskih integracija i da praktično doživi scenario Turske - da ima status kandidata ali da ne može da napreduje u pregovorima. Osim što nacrt pregovaračke platforme za kosovsko poglavlje na više mesta prejudicira status južne srpske pokrajine, kap koja je prelila prepunu čašu briselskih uslova, jeste i amandman Nemačke, koji su podržali Velika Britanija i Hrvatska, ali mu se usprotivio veliki broj članica EU. Po nemačkom amandmanu, Srbija neće moći da otvori nijednu drugu oblast (osim 35, 32, 23 i 24) sve dok ne ispuni sva merila (tzv. benčmarkove) koji su pobrojani među 36 tačaka platforme EU za kosovsko poglavlje. Najveća zamerka Srbije je ta što su se u nacrtu pregovaračkog okvira našle teme o kojima nije bilo "ni slova" u dosadašnjem dijalogu sa Prištinom, a okvir čak i prejudicira rešenja za neka pitanja. Kao na primer, o prestanku finansiranja privremenih organa srpskih opština na KiM, o čemu do sada nije bilo reči. - Kada bi Beograd sproveo ovaj zahtev, oko 5.000 ljudi ostalo bi bez posla i time bi se direktno urušio i autoritet naše zemlje u pokrajini - rekao nam je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.PORUKA KINE: SAMO PO 1244 KINESKI ambasador u Srbiji Li Mančang izjavio je da je zvaničan stav Kine da pitanje KiM treba rešiti na osnovu Rezolucije SB UN 1244. - U Rezoluciji, tačno piše kakav je status Kosova, da je Kosovo sastavni deo Srbije i u tom smislu Srbija ima našu punu podršku. Poštujemo izbor Srbije i podržavamo pregovore sa EU, ali niko ne treba da unapred stavlja neke prednosti, to je moje mišljenje. U rundama dijaloga nikada se nije govorilo ni o tome da Srbija treba da ukloni rukovodstvo koje je postavila u "Gazivodama", a sada se to doslovce traži. Sporna je i tačka koja se odnosi na obavezu izveštavanja o isplatama penzija policajcima, sudijama i tužiocima koji su se integrisali u kosovski sistem. Po njoj, Beograd treba da "raportira" MUP-u Kosova, čime bi priznao da postoji kosovska država, a uz to, naš državni vrh ovo doživljava i kao stavljanje u kolonijalni položaj prema Kosovu. Zahtev je i da se prihvate obeležja prilikom zvanične korespondencije sa Kosovom - pečati i zaglavlja pisama čiji izgled nije dogovoren. Ovo merilo Beograd smatra problematičnim jer Priština namerava da na pečate i memorandume stavi oznake tzv. Republike Kosovo. Skandaloznim se smatra i zahtev da Srbija "državljanima trećih zemalja" dopusti da ulaze sa Kosova, jer se ovim implicira da su za Srbiju i građani sa KiM "državljani Kosova". Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je da se amandmanom na predlog platforme EU za poglavlje 35, od Srbije traži da direktno ili indirektno prizna nezavisnost Kosova. - To je pritisak na Srbiju. Uveren sam da će taj dokument morati da se promeni. Premijer Vučić će u narednim danima sigurno pokušati da pronađe rešenje koje Srbiju ne udaljava od evropskog puta, ali i štiti nacionalne interese naše zemlje. Ne možemo da se odreknemo naše zemlje, ne možemo da ostavimo Srbe na cedilu i nastavićemo na takav način da se ponašamo. Nemački ambasador u Beogradu Aksel Ditman izjavio je da su neosnovane izjave da EU ili Nemačka od Srbije traže priznavanje Kosova. - Poznato je da se Nemačka unutar EU zalaže da, između ostalog, poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu u EU bude otvoreno sada. Po Ditmanu, jasno je da su u nacrtu EU o njenom zajedničkom pregovaračkom stavu u vezi sa poglavljem 35 formulisani međukoraci. - Ti međukoraci se odnose na implementaciju sporazuma dogovorenih u političkom dijalogu sa Kosovom, što je potpuno u skladu sa dosadašnjim dokumentima EU i sporazumima sa Srbijom. U januaru 2014. EU i Srbija usaglasile su pregovarački okvir koji je osnov za celokupni pregovarački proces Srbije sa EU. U njemu se ističe koliko je za napredak važna implementacija Briselskog sporazuma, te nastavak procesa normalizacije. Utvrđeno je i da na kraju pristupnih pregovora treba da bude pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa. Daljih uslova nema ni EU ni Nemačka. Ministar za rad Aleksandar Vulin kaže da sve što je dogovoreno u Briselskom sporazumu treba da bude sprovedeno, a sve preko toga može da bude predmet pregovora i ne može da bude diktat: - Ne može nešto da bude samo poslato na način da se kaže "ukoliko to ne uradite neće biti otvoreno poglavlje". Potpuno podržavam stav premijera. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da poglavlje 35 nikada nije i ne bi trebalo da bude zamena za politički dijalog, kao i da je uverena da će premijer Vučić naći način da se uvaže argumenti Srbije. Šef poslanika SPS Đorđe Milićević poručio je da niko ne može Srbiju uslovljavati bilo čime i da je to nekorektno. - Srbija je ispunila sve zadatke, pokazala je da otvorena pitanja želi da rešava u dijalogu i da želi da implementira sva dogovorena rešenja. Opozicija poručuje da je od početka jasno da je priznanje Kosova uslov za evrointegracije Srbije. Šef poslanika DS Borislav Stefanović poziva Vladu na široku diplomatsku akciju, ali i da sama napravi svoj predlog bilateralnog sporazuma sa Kosovom, ne čekajući na dodatne ultimatume. - Najgore u ovoj situaciji bilo bi okretati leđa evropskim integracijama. Vučić, ako hladne glave razmisli, ne treba to da radi. Zoran Živković iz Nove stranke kaže da je očigledno da se u Briselu dogodilo ono što je svakom ko se bavi politikom jasno - da je nezavisnost Kosova od početka bio uslov za evropske integracije Srbije. AKO SU PREGOVORI "NA LEDU", OBAVEZE OSTAJU U SLUČAJU kada bi državni vrh rešio da se zamrznu pregovori sa EU o članstvu, takvu odluku najpre bi morao da potvrdi parlament, a zatim bi Vlada o tome obavestila Evropsku komisiju, dok referendumsko izjašnjavanje građana o ovome ne bi bilo obavezno. Zamenik šefa skupštinskog Odbora za evropske intergacije Laslo Varga objašnjava za "Novosti" da se u ovakvim slučajevima pregovori stavljaju "na led", ali da ranije sklopljeni ugovori sa EU, poput SSP, ostaju na snazi. Ipak, Varga sumnja da bi do ovakvog scenarija uopšte moglo da dođe i kaže da je on samo u domenu teorije. - To bi bila loša situacija, jer bi na snazi ostale obaveze koje su po nas nepovoljne, kao recimo da se od 2017. dozvoljava da naše zemljište kupuju stranci, dok na drugoj strani domaći poljoprivrednici ne bi mogli da konkurišu za EU fondove.
Pogledaj vesti o: Izbori, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Večernje novosti...
