Izvor: B92, 26.Jul.2010, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija štedi da ne prođe kao Grčka
Beograd -- Španija je još jedna evropska zemlja koja uvodi oštre mere štednje koje možda nisu popularne, ali se smatraju neophodnim da se zemlja održi na površini.
Ta zemlja je zajedno sa Grčkom, među evropskim zemljama koje imaju veliki dug i čija se ekonomija smatra podložnom krahu koji bi mogao za sobom da povuče i evro.
Zbog toga je Evropska unija uspostavila paket za garantovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozajmica vredan oko hiljadu milijardi dolara, ne bi li pokušala da stabilizuje valutu. Ali zauzvrat, vlade moraju da smanje javne troškove.
Iako je njena ekonomija daleko veća, investitori strahuju da Španija, poput Grčke, uskoro neće moći da isplati svoje kreditore. Vlada zbog toga smanjuje javne troškove za 15 milijardi evra u naredne dve godine.
Španija ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, od oko 20 odsto. A verovatno je da će biti i veća. Mogućnost smanjenja plata i zamrzavanja penzija je izazvala ulične proteste. Sindikati pozivaju na opšti štrajk u septembru, uprkos planovima da se kompanijama olakša zapošljavanje i otpuštanje radnika.
Havijer Ortega, ekonomista na Univerzitetu grada Londona, kaže da se španski dug proteklih godina naglo povećao.
„Suštinski razlog za to povećanje je nezaposlenost, jer mora da se plati više nadoknada za nezaposlene. Tako da se sada javlja problem poverenja u ono što vlada namerava da uradi i situacija je, naravno, sada drugačija nego ranije, jer sada imamo jedinstvenu valutu", rekao je Ortega.
Huan Karlos Rodriges, komercijalni direktor agencije za naplatu dugovanja „El Kobrador del Frak" kaže da je „među najteže pogođenim građevinarstvo. Sve je počelo pre tri ili četiri godine, usred građevinskog buma. A onda, kada je počeo krah, niko nije završavao radove, niko nije bio plaćen. Posledice toga možete da vidite naročito u Andaluziji, na jugu Španije".
Na južnoj obali, poznatoj Kosti del Sol, nizovi stambenih objekata su prazni ili nezavršeni, s tim što su mnogi od njih projektovani za strane kupce, koji su odavno odustali od ideje da ulažu u Španiju.
Injes Riks, iz firme za Direktnu aukciju imovine, specijalizovala se za pružanje pomoći vlasnicima koji se bore da se ratosiljaju svog mesta pod suncem.
„U vreme buma je bilo potpuno ludilo. To je u stvari bilo krajem 1990-ih, početkom 2000-ih. Cene su jednostavno skakale i ljudi su tražili da kupe bilo šta što bi im došlo do ruku. Sada imamo stotine ovakvih mesta širom Koste del Sol, jer su preduzimači ostali bez novca, a banke su se naravno povukle", kaže on.
Ekonomista Havijer Ortega kaže da Evropa mora da postane konkurentnija. „Da bi evropska država socijalnog blagostanja mogla da opstane, mora da dođe do promena. Suštinski, moramo brže da se prilagodimo na konkurenciju iz drugih zemalja, jer stvari više nisu kao nekada", objašnjava on.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
