Izvor: Vostok.rs, 15.Maj.2014, 11:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sankcije protiv Rusije: ko će ostati prevaren?

15.05.2014. -

EU je potvrdila da će proširiti sankcije protiv Rusije. O tome se govori u komunikeu šefova diplomatija EU. Ranijem spisku dodato je 13 ruskih građana. Sada je na takozvanom crnom spisku 61 prezime. Pored toga, bilo je objavljeno da su zamrznuti aktivi dve kompanije Krima i Sevastoplja.

O tome da su evropski činovnici planirali da prošire sakncije znalo se ranije. U ponedeljak je ovo zvanično izjavljeno. Rusko MSP više puta je isticalo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je neumesno i kontraproduktivno razgovarati sa Moskvom jezikom sankcija, a eksperti, između ostalog zapadni, kažu da će uvođenje novih sankcija naškoditi ekonomiji EU i SAD. Istog mišljenja se pridržava šef katedre za međunarodnu ekonomiju i politiku Visoke škole ekonomije Maksim Braterski.

- Poslednjih 10-15 godina u svetu je ojačalo razumevanje da ekonomske sankcije ne dostižu svoje rezultate, mada je bilo izuzetaka. Tačnije ekonomska šteta se stvara, a političkog efekta nema. Drugi momenat je to što na sankcijama insistira Vašington koji ima sa Rusijom prilično ograničene trgovinske i ekonomske veze, i SAD malo šta gube, evropljanima se predlaže da ih realizuju, a oni su ekonomski sa Rusijom mnogo više povezani i mogući gubici će leći na njih. Evo dva razloga zbog kojih jedinstvenog mišljenja o sankcijama na zapadu nema.

Sa svoje strane ovih dana bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder je pozvao Zapad da manje misli o sakncijama protiv Rusije. Prema njegovim rečima, sada je bolje da se umesto toga govori o interesima Rusije u oblasti bezbednosti. Protiv pritiska na Moskvu izjasnio se i ministar inostranih poslova Holandije Franc Timermans. On smatra da sada nema potrebe za uvođenje ”trećeg stadijuma” ekonomskih sankcija. A američko ministarstvo finansija je već počelo da računa gubitke. Kako je izjavio zamenik ministra finansija SAD Dejvid Koen, uvođenje ekonomskih sankcija protiv Rusije rikošetom je već nanelo štetu evropskim zemljama. Jer integracija ruske ekonomije u svetsku osetno je skočila poslednjih godina. O tačnim ciframa analitičari za sada ne govore. U svakom slučaju, može biti reči o milijardama dolara, kaže Maksim Braterski.

- Uslovno govoreći, ako budu prikočene zapadne investicije u Rusiju, sa jedne strane Rusija neće dobiti očekivani ekonomski efekat od tih investicija — porezi, nova radna mesta. Sa druge strane zapadni investitori neće dobiti onaj profit na koji su računali. I koliko će to trajati i kakvi će biti obimi tih gubitaka, vrlo je teško reći, pošto u rukama nema nikakvih konkretnih podataka.

EU se ne pribojava tek tako mogućih gubitaka zbog ekonomskog pristiska na Rusiju. Kako piše britanski Dejli Telegraf, pozivajući se na tajni referat koji je pripremio EU, sankcije su u stanju da smanje prognozu ekonomskog rasta Nemačke — evropske lokomotive, skoro za 1%. To će približiti Berlin ekonomskom padu, što će se pogubno odraziti na čitavu zonu evra. Takav scenario je moguć ako se pretpostavi, piše britansko izdanje, da će biti uvezena zabrana uvoza gasa i nafte iz Rusije. A u dugoročnoj perspektivi negativne posledice po nemačku ekonomiju će biti još osetnije. Zato, kako ističu analitičari, sve više se u poslednje vreme pojavljuje neishitrenost prilikom proširivanja sankcija protiv Rusije. Jer od toga zavisi sudbina 28 zemalja EU. I što gore budu stajale stvari sa njihovom ekonomijom, to će bliže biti zalazak same EU. Zato ekonomski interesi su se uvažavali i uvažavaće se, bez obzira na političke obrte svetskih moćnika, kaže naučni saradnik Instituta međunarodne ekonomije i odnosa RAN Aleksandar Kokejev.

- Ne mogu samo ekonomski interesi da leže u osnovi politike, i ne mogu čisto politički, ili kako je sada moderno da se kaže, geopolitički interesi da određuju sve, a da se sasvim ignoriše ekonomija. Ili da se ignoriše šta će u Nemačkoj da kažu kompanije Simens, Adidas, BM W i druge. Uzimaće se u obzir ekonomija. Uzimaju je u obzir Nemačka i mnoge druge zemlje EU. Za Španiju je to još turizam, isto kao i za Italiju, Bugarsku, koja je u nečem antiruska, u nečem osuđuje sankcije. Vrlo ozbiljne veze sa Rusijom postoje ne samo u slovenskim zemaljama, već i u današnjim konkretnim ekonomskim vezama.

Očigledno je da za Evropu pluseva od sankcija nema. Da, EU može u perspektivi na nekoliko godina da odustane, na primer, od ruskog gasa koj ih sada košta u proseku 380 dolara za hiljadu kubnih metara. Ali tada će Evropa morati da konkuriše sa Azijom, gde gorivo košta 1,5-2 puta više. Pored rasta cena energenata, evropske kompanije će izgubiti rusko tržište koje z amnoge od njih jeste jedno od najznačajnijih. Pluseve može da izvuče Amerika. Ona može da dobije deo evropskog tržišta energenata. Tome teži Vašington, okrećući Brisel protiv Moskve. Ipak u SAD iz nekog razloga ne uzimaju u obzir jednu nijansu. Igra protiv Rusije može da dovede do rasta ekonomskih, i kao posledica, političkih veza Moskve i Pekinga. A to za SAD može da se pretvori u gubitak statusa svetskog hegemona.

Oleg Obuhov,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut

Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»    
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Vostok.rs...