Izvor: Politika, 31.Jul.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samaras: EU krivac za sve dublju recesiju u Grčkoj
Novi krediti Atini većinski namenjeni za vraćanje duga ali ne i obnovu grčke privrede
Od našeg dopisnika
Atina – Grčkoj su odobreni novi krediti ali uz nove uslove iz kojih je jasno da u naredne tri godine treba očekivati dodatno „stezanje kaiša”, možda i smanjenje plata i penzija, nove poreze na luksuz i pomoć onima koji nemaju, nova otpuštanja, smanjenje javnih troškova... Za obnovu privrede, koja se kao i nezaposlenost uvek spominje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u praksi – malo ostaje!
Od 5,8 milijardi kredita Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, više od dve milijarde odmah u avgustu odlaze na vraćanje dugova poveriocima, na obaveze države, kao i na popunjavanje „rupa”, što znači da za obnovu privrede ima sasvim malo sredstava.
Prema nekim izvorima, kako piše list „Katimerini”, od 2010. godine gotovo polovinu kredita koje je dobila Atina je potrošila na plaćanje kamata i dugova. List „Naftemporiki” precizira da je 60 milijardi plaćeno na ime dospelih dugovanja, 40 milijardi za kamate, 48 milijardi za rekapitalizaciju banaka, 35 milijardi „odštete” deoničarima u procesu oproštaja dela duga... Istovremeno, za pokrivanje svojih budžetskih potreba, državi je bilo potrebno 15 milijardi evra.
Premijer Antonis Samaras smatra da je EU veliki krivac za sve dublju recesiju u Grčkoj i poziva evropske lidere da koriguju ekonomsku politiku unije i usmere je na stimulisanje privrednog rasta.
„Grčka privreda ne može stati na noge sve dok Evropa ne izađe iz recesije”, rekao je grčki premijer tokom susreta sa italijanskim kolegom Enrikom Letom koji je tokom boravka u Atini kritikovao finansijsku pomoć Grčkoj i istakao da su učinjene greške i nepravda.
Šefica MMF-a Kristin Lagard ističe da je Atina učinila veliki napredak u regulisanju fiskalnih problema, institucionalnim i strukturalnim reformama, javnom i bankarskom sektoru, ali da još nije u potpunosti rešila probleme, pre svega u sferi naplate poreza.
Kako je EU objasnila u „novom memorandumu” obelodanjenom u Briselu, i pored očiglednih uspeha „grčki program” je i dalje rizičan. Dodatni napori očekuju se u sprovođenju reformi u zdravstvu, liberalizaciji profesija, javnoj administraciji, sferi energetike i pravosuđa. Proces privatizacije ide sporo pa je Grčka za ovu godinu dobila olakšice, pre svega zbog neuspele prodaje Nacionalne gasne kompanije. Međutim, već iduće godine će suma koja se očekuje od privatizacije biti veća i iznosiće 3,5 milijardi evra.
Najava prve prodaje ostrva Spalatronisija u regionu Halkidikija na severu zemlje za početnu sumu od 10 miliona evra samo malo će popraviti utisak kod evropskih poverilaca koji su, ne jednom, pokazali ozbiljan interes da dugove menjaju za grčka ostrva.
Do povratka „trojke” inspektora Evropske komisije, MMF-a i Evropske centralne banke, koja najavljuje novo „stezanje kaiša”, od Grčke se očekuje da konačno reši pitanje 12.500 državnih službenika koji moraju da budu uključeni u takozvani mobilni program. Preciznije, neophodno je da budu poslati na prinudni odmor sa osmomesečnom platom od 75 odsto, a zatim, ukoliko ne dobiju novi posao, da budu otpušteni.
Vlada ima ponovo težak zadatak jer otpuštanje dela od 614.000 državnih službenika već mesecima predstavlja „kamen spoticanja” u odnosima sa „trojkom”. Prema pisanju lista „Katimerini”, u narednih nekoliko nedelja treba naći još osam hiljada službenika za „listu”, i to najviše među radnicima opštinske policije, lokalnih organa, u sferi obrazovanja, zdravstva i mnogo manje u samim ministarstvima. Zahtev „trojke” je da do kraja na prinudni odmor bude upućeno 25.000 državnih službenika.
U međuvremenu, u zemlji gde je stopa nezaposlenosti najviša u EU i prelazi 27 odsto, podaci pokazuju da su plate i penzije za godinu dana opale za 18 odsto, dok je porez porastao za 52 procenta. Tako gledano, upravo je izbegavanje poreza ono što mnogim Grcima još omogućava da žive iznad opštih uslova krize.
Pre nekoliko dana jedan poslanik je u parlamentu kao očigledan primer da treba pooštriti poresku kontrolu naveo činjenicu da se u zemlji koja je šestu godinu u dubokoj recesiji – povećava prodaja skupih mobilnih telefona. U 2011. prodato je milion i trista hiljada, a već u 2012. milion šest stotina hiljada „pametnih telefona”.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 31.07.2013.
Pogledaj vesti o: Grčka, Nova godina
.jpg)
