Izvor: B92, 30.Okt.2011, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SU: Azilanti na bedemima Šengena
Od nadvožnjaka kod sela Horgoš, ka mađarskoj granici, prostire se najfrekventniji koridor za upad ilegalnih imigranata iz Trećeg sveta u tvrđavu zvanu EU.
Zato četvoročlana patrola Regionalnog centra Granične policije MUP-a u Subotici, u dva džipa, često dežura u ovom rejonu.
Od nadvožnjaka kod sela Horgoš, ka mađarskoj granici, prostire se najfrekventniji koridor za upad ilegalnih imigranata iz Trećeg sveta u tvrđavu zvanu EU
" Pre oko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mesec dana, uhvatili smo petoricu Albanaca s Kosova i 14 Kurda, turskih državljana, u blizini Mrtve Tise. Kamera ih je uhvatila kao na dlanu", pričaju policajci.
" Ovde je kao na granici Teksasa i Meksika!"
S tim da uloga Teksašana pripada Mađarima. Mi smo oni drugi. A Tisa je evropska reka Rio Grande, na granici između Srbije i Mađarske, duge oko 180kilometara, koja je po broju ilegalnih migranata, posle grčko-turske, najopterećenija granica šengenskog prostora. Načelnik regionalnog centra Granične policije prema Mađarskoj, Miroslav Janić, podseća da je to prva granica EU s punim šengenom. Kada ilegalni imigranti pređu granicu, slobodni su, sve do Stokholma.
Zato je Subotica, pod lupom Brisela, Vašingtona i Beograda, nova vojvođanska i srpska Kazablanka, koji vrvi od begunaca iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka, ali je među njima,u poslednje vreme,sve više „plodova Arapskog proleća” – nesrećnih mladića iz Libije, Tunisa i Egipta. Na gradskoj deponiji kojoj se ne vidi kraj, kao i u susednoj šumi prema stadionu Spartaka, više od 200 ljudi čeka da zakorači u noć i zauvek ostane iza magične linije EU.
"Došli smo iz zemlje u kojoj se dešavaju svakodnevna ubistva. Samo hoćemo u Mađarsku" – kažu mi Zahid i Mustafa, mladi Pakistanci koji se spuštaju niz deponiju ka gradu. Ne kriju da čekaju na prelazak granice. Ali sirena belog policijskog džipa ih tera da izgovore tiho: „Nećemo probleme”, i da,povijenih ramena, nestanu ka parku u naselju „Prozivka”. Majke s decom šetaju dok pored njih prolaze Nesir i Ahlag. Opet Pakistanci i iste mantrekoje izgovaraju napamet svi koji dolaze u Suboticu:
Nesir je 10 puta bežao preko granice i 10 puta su ga hvatali, pa se njegov život u „džungli”, šumi pored deponije, protegao na više od dva meseca. Jedan od policajaca, koji šeta ćerkicu u parku, zastaje pored njih. Oni ne beže, samo saginju glave. Možda će se sresti noćas, možda će se Nesirova silueta nazreti na ekranu termovizijske kamere i 11. put.
Momci iz noćne patrole to potvrđuju. Dešavaju se svakojaka čudesa na granici. Tokom noći su dva puta hvatali – iste begunce. Načelnik Janić to naziva – igrankom bez prestanka.
"Pre tri godine sprečili smo ulaz 465 imigranata, a samo ove godine više od 1.000. To su ljudi bez ikakvih papira. Kada nemaju dokumenta, sprovodimo ih u azil u Banji Koviljači,gde dobijaju papire tražioca azila. Oni su, praktično, slobodi ljudi. Ako odu u zatvor ili plate novčanu kaznu zbog ilegalnog prelaska, dobijaju meru o otkazu boravka. U otkaznom roku, oni opet dolaze u Suboticu i čekaju na prelazak ", priča načelnik Janić.
Kao što su nekada svi putevi vodili u Rim, sada svi putevi ilegalnih imigranata Trećeg sveta vode u – Suboticu. Naoružani „Guglovim” mapama, stižu ovde ili u Horgoš. Subotica je, praktično, naslonjena na granicu i dovoljno je da se uđe u gradski autobus i izađena poslednjoj stanici da bi se došlo na minut do evropskog carstva.
Pruga koja preseca selo Horgoš vodi tačno preko granice, a sa auto-puta, kroz selo Bački Vinogradi, treba pretrčati stazu dugačku 200 metara da bi se, i bez kandidature, ušlo u EU. Mnogi od begunaca taksijem, kao hadžije, stižu nadomak šengenske tvrđave.
Približava se kraj smene. Na ekranu se ocrtavaju mađarski graničari. Brisel ne žali novac kako bi obezbedio svoje spoljne šengenske granice, pa su Mađari podigli nekoliko tornjeva, visokih 40 metara, s fiksnom termovizijom ogromnog opsega, uz armiju špijunskih džipova koji ordiniraju regijom i helikopterskom jedinicom koja motri s neba. Graničari su u stalnoj vezi, dvostruki zid je sve neprobojniji, ali ljudi iz nama dalekih svetova, još veruju da ih iza nevidljivelinije, šume i močvara, čeka neopisiva sreća.
Jedina srpska pokretna termovizijska kamera duž opasne granice, donacija EU, otkriva s krova „nisana” siluete nekoliko srna i zečeva. Ali lov na ljude ove noći nije uspeo.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
