Izvor: Kurir, 08.Feb.2011, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STO HILJADA LJUDI SAKUPLJA OTPAD
BEOGRAD - Razvojem socijalnog preduzetništva u oblasti reciklaže sistemski se može rešiti položaj neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, koji u Srbiji ima oko 100.000, složili su se danas predstavnici Mreže podrške socijalnom preduzetništvu u reciklaži.
Prema njihovim rečima, uspostavljanjem mreža sakupljača različitih vrsta sekundarnih sirovina pripadnicima socijalno ugroženih kategorija, poput Roma, osigurala bi se radna mesta, ali i privukle strane investicije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
"Reciklaža u Evropskoj uniji sa 18 odsto zauzima drugo mesto među privrednim granama u kojima se razvija socijalno preduzetništvo, čiji je udeo u bruto nacionalnom proizvodu i do 10 odsto", rekao je predsednik Centra za razvoj socijalnog preduzetništva Mišo Babović na konferenciji za novinare.
Babović je naglasio da je u Srbiji taj procenat na nivou statističke greške, kao i da ne postoji nijedno uspešno socijalno preduzeće, naglasivši značaj zajedničkog angažovanja i delovanja javnog, biznis i civilnog sektora.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović predočio je da investitori nisu spremi da ulažu u zelenu industriju, ukoliko nemaju odgovarajuću logističku podršku - izgrađeni mrežu sakupljača.
Mitrović je kazao da treba uspostaviti institucionalni okvir, koji bi ljudima koji se individualno bave sakupljanjem otpada omogućio da nađu svoje mesto u društvu, ostvare pravo zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i penziju.
"U 2009. godini Srbija je za uvoz starog papira dala 510 miliona dolara, a naši sakupljački kapaciteti starog papira su na 34 odsto", naveo je Mitrović kao jedan od razloga za uspostavljanje mreže sakupljača.
U prilog tome, dodao je, govori i podatak da Srbija godišnje generiše 500.000 tona ambalažnog otpada, a da se sakupi samo 10.000 tona PET ambalaže. Mitrović je naveo da je tona sakupljene PET ambalaže početkom 2010. godine koštala 150, a danas je njena cena 400 evra.
On je naglasio da se iz urbanih sredina odnosi samo 65 odsto otpada, (dok je procenat u selima još manji), iako je na tržištu sekundarnih sirovina u Srbiji svake godine u opticaju 350 miliona evra.
"Srbiji je potrebno 50 reciklažnih dvorišta - u svakoj opštini sa više od 50.000 stanovnika, a svako treba da opskrbljuje 20 ljudi, a to je 1.000 novih radnih mesta", dodao je Mitrović govoreći o značaju reciklažne industrije za privredni razvoj zemlje.
Predsednica Inicijative za demokratsku tradiciju Jelena Nešić je naznačila da bi u 2011. godini trebalo da bude usvojen zakonski okvir za socijalno preduzetništvo, čime bi i u Srbiji, kao što to čine zemlje EU, socijalne kategorije bile pretvorene u ekonomske.
Nešićeva je istakla da se za model socijalnog preduzetništva interesuje sve više lokalnih samouprava, a predsednik Ekološkog udruženja "Heliks" Nebojša Đorđević je ukazao na značaj obučavanja sakupljača kako bi razlikovali sekundarne sirovine i prodali ih po realnoj ceni.
Đorđević je naveo da model socijalnog preduzetništva, koji podrazumeva usku saradnju javnog, civilnog i biznis sektora, sakupljačima, najčešće Romima i pripadnicima drugih ugroženih kategorija, nudi mogućnost da opstanu u sektoru reciklažne industrije.
Mreža podrške socijalnom preduzetništvu u reciklaži, koja okuplja više od 40 članova iz civilnog i biznis sektora i lokalnih samouprava, osnovana je sa ciljem da unapredi položaj sakupljača i pomogne otvaranje novih socijalnih preduzeća u toj oblasti.
.jpg)
