Izvor: Vesti-online.com, 14.Jun.2018, 00:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD žele da ućutkaju Rusiju

Pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje EU već duže su u krizi i to je jasno i najvećim optimistima. Sa zastojem u dijalogu istovremeno se spekuliše da SAD i Rusija nastoje da se direktnije uključe u rešavanje kosovskog Gordijevog čvora i to ne samo zbog nemoći evropskih mentora već da kao velike sile budu prisutnije na Balkanu.

Autorski tekst Aleksandra Čepurina, ruskog amabasadora u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u dnevnom listu "Politika" dodatno je utvrdio tezu da se Moskva vraća na Balkan uključivanjem u pregovore o statusu Kosova i Metohije.

- Mogu da se pojave mogućnosti za još dublje uključivanje Rusije u proces regulisanja, ako takvi predlozi budu stizali - napisao je Čepurin uz isticanje da će Moskva biti na strani Beograda i podržati odluku koju Srbija i srpski narod smatraju prihvatljivom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovim povodom poručio da Srbija radi na nastavku dijaloga Beograda i Prištine u istom formatu, pod okriljem EU, ali da je potpuno jasno da se problem ne može rešiti bez velikih sila. On je potvrdio da je o svemu tome već pričao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i s ruskim i američkim ambasadorima u Srbiji.

List "Danas" tvrdi da će Amerikanci u narednoj fazi rešavanja kosovskog pitanja tražiti da dobiju status savetnika kako bi izbegli da se Rusi direktno uključe u pregovore o konačnom statusu Kosova. Prema neimenovanim diplomatskim izvorima ovog beogradskog lista, EU i SAD neće dozvoliti da se Rusi direktno uključe jer nisu prisutni politički i vojno na Kosovu, tako da će njenu ulogu svesti na delovanje u Savetu bezbednosti UN.

Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti s pravom veta, pa je izvesno da će zapadne zemlje, koje su ključno doprinele i među prvima priznale nezavisnost Kosova, učiniti sve da se u rešavanju konačnog statusa otcepljene pokrajine izbegne Ist River.

Ambasador Čepurin je napisao da je stav Moskve nepromenjen i da je Rusija bila i jeste na strani Beograda koji se, kada je reč o Kosovu, nalazi "pod ultimativnim pritiskom tradicionalnih srbomrzaca".

- Naš stav ostaje nepromenjen - podržaćemo onu odluku koju će Srbija i srpski narod smatrati prihvatljivom za sebe. Polazimo od toga da je pravni osnov za dogovor Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 - napisao je ruski ambasador u autorskom teksu povodom 12. juna, Dana državnosti Ruske Federacije.

Svesna da saveznike ima samo u Savetu bezbednosti, Srbija ne želi da pristane da se u pregovore direktno uključi još jedna velika sila koja je priznala Kosovo, bez uključivanja druge velike sile koja to nije učinila. Prema rečima Aleksandra Vučića, ukoliko u tom dijalogu učestvuju i SAD, onda mora i Rusija.

- Mi smo spremni za nastavak razgovora, ali za velika rešenja, rešenja koja treba da obeleže našu budućnost, mirom i kompromisom, za to morate da imate EU, ali i velike sile SAD, Rusiju i Kinu - rekao je predsednik Srbije.

Kao jedan od mogućih modaliteta diplomatskog rešavanja kosovskog problema pominjalo se sazivanje i međunarodne konferencije, nešto poput Rambujea, koji je, podsećamo, bio neuspešan i prethodio bombardovanju, a na kojem je Jeljcinova Rusija imala beznačajnu ulogu. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da Rusiji ne odgovara da se uključuje u kosovski problem.

- Rambuje, ali i Dejton, organizovani su u vreme oružanih sukoba. Rata sada nema i rat se neće dozvoliti. Pored toga, tada je Rusija imala punu saradnju sa Zapadom, što sada više nije slučaj. Rusiji više odgovara izazivanje krize, upravljenje krizom, povremeno zaoštravanje i da proda malo svoje stare tehnologije - smatra Janjić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...