Izvor: Večernje novosti, 03.Feb.2013, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska karta veza Beograda sa Berlinom
RUSIJA kao “oficir za vezu” Beograda sa Berlinom, koji u svojim rukama drži evropske štihove i za rešavanje pitanja Kosova i za članstvo Srbije u EU, sugestija je koja se može čuti od stručnjaka koji prate nemačku politiku na Balkanu. Ako bi Srbija postala strateški partner Moskve, ocena je da bi Rusija imala više interesa da “podseća” Nemačku da koriguje stavove prema Srbiji.Zemlja bez čijeg aminovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Srbija ne može preko praga Evropske unije, ponovo će biti u fokusu srpskih vlasti ovog meseca. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade za evropske integracije, i Milica Delević, predsednica Odbora za evropske integracije, boraviće u Berlinu u drugoj polovini februara i jedan od njihovih ključnih susreta, prema našim saznanjima, biće sa Kristofom Hojzgenom, savetnikom nemačke kancelarke za bezbednost i spoljnu politiku. Očekivanja su da posle tog sastanka Beogradu mnoge stvari budu jasnije: od demistifikacije uslova koji se nižu u dijalogu sa Prištinom do toga da li je datum za pregovore o učlanjenju u EU nadohvat ruke ovoga leta.Rezervisan stav Berlina i novo dizanje lestvice uslova za Beograd, po nekima, ima veze sa tim što je Nemačka ušla u izbornu godinu, a njeni birači nisu naklonjeni širenju Unije. Ridiger Gebel, zamenik urednika nemačkog dnevnog lista “Junge velt”, za “Novosti”, međutim, kaže da nemačke zvaničnike ne ograničavaju birači u ključnim pitanjima. On kao primer navodi to što je 60 odsto ljudi u Nemačkoj protiv rata u Avganistanu, ali nemačka vlada i parlament tamo šalju nemačke trupe iz godine u godinu od 2001. O odnosu Nemačke prema Srbiji, Gebel kaže:- Od 1914, skoro stotinu godina, Srbija je predstavljana kao fiktivni neprijatelj i žrtveni jarac: u našim medijima i javnom mnjenju Srbija je kriva i za Prvi, i za Drugi svetski rat, kao i za rat na Kosovu 1999. Zbog građanskog rata u Bosni i Hercegovini bivši nemački ministar inostranih poslova Klaus Kinkel 1992. naložio je: “Moramo da bacimo Srbiju na kolena.” Ali gledajući na priznanje Kosova, Srbija nije na kolenima. To Nemačka neće oprostiti.Autor knjige “Geopolitika Srbije” Dušan Proroković kaže da Nemačka na ovom prostoru ima dva interesa: zaokruživanje srednjovropskog geoekonomskog i geopolitičkog prostora čiji je južni obod teritorija Vojvodine. Balkan, na drugoj strani, kontaktna je zona za prodor ka jugoistoku i ka Turskoj, pošto Nemačka ima velike interese na Bliskom istoku i Kavkazu.SAVEZNICI U DOBA NEMANjE SRBIJA i Nemačka uspostavile su diplomatske odnose susretom Fridriha Prvog Barbarose i Stefana Nemanje u Nišu, 1189. Naš vladar Nemanja posvetio je posebnu pažnju saradnji sa nemačkim carem, tada najmoćnijim vladarom Evrope. Srpsko-nemački odnosi u doba Nemanje bili su saveznički - navodi u doktorskoj disertaciji Ljiljana Nikšić.- Međutim, činjenica je da sadašnje generacije Srba i Nemaca ne mogu da izbrišu tragičnu prošlost nastalu sukobljavanjem dvaju naroda u 20. veku, ali razvoj međunarodnih odnosa nalaže da je moramo prevazići. Nemačka je najvažniji strateški privredni partner Srbije u EU i četvrta ekonomska sila u svetu sa sve većim političkim uticajem. Bori se za mesto stalnog člana u Savetu bezbednosti, reformu UN, multipolarni sistem, podelu komandne odgovornosti unutar NATO i jačanje zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike.- Nemačka jača uticaj kroz fragmentaciju prostora, a srpski narod, kao i drugi narodi, teži objedinjavanju prostora na kom Srbi žive. I tu se vide suprotni interesi. Iako nije u lagodnoj poziciji, Srbija ima prostora da se postavi prema Berlinu, i to može da učini preko Moskve, jer još od Šrederove vlade traje izgrađivanje strateškog partnerstva Berlina i Moskve. Srbija treba da bude strateški partner Moskve i tako amortizuje nemački “udar” - smatra Proroković.Po njemu, Srbiji nije u interesu da kvari odnose sa Berlinom, već da ih učini podnošljivijim. Proroković, takođe, kaže da je interes Berlina dalja fragmentacija Balkana i da Nemačka i ne računa na ulazak balkanskih zemalja u EU, pogotovu kada su Bugarska i Rumunija pokazale da EU nije rešenje za probleme koje su imale.- Interes Nemačke je autonomna Raška oblast i konferederalni status Vojvodine, jer bi time imali kontrolu prostora. U tom scenariju, Srbija, koja ni sada nema diplomatsku i ekonomsku moć odbrane složenije unutrašnje strukture, bila bi objekat spoljne politike i ne bi bila sposobna da utiče ni na svoju unutrašnju politiku - navodi naš sagovornik.Za razliku od nekih koji misle da je nemačka politika na Balkanu samostalna, Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova, drži da je Berlin dobro uklopljen u politiku SAD. Ta politika je bila usmerena na rastakanje nekadašnje Jugoslavije čiji delovi bi trebalo da budu što simetričniji.- Srbija tu po mnogo čemu štrči i treba je geografski, demografski i vojno svesti na manju meru - kaže Jovanović. - Pošto je Srbija slaba, ocenjuje se da je smrtno vezana za članstvo u EU, zbog čega se lestvica uslova podiže sve više i više.Jovanović ocenjuje da se nova vlast pokazala kao kooperativna po pitanju Kosova i da zato iz Berlina stižu pritisci da se se ovo pitanje na brzinu zatvori. Zauzvrat će, veruje Jovanović, Srbija dobiti početak pregovora sa EU, ali joj posle toga sledi put od 1.000 milja koji Nemačka neće dozvoliti da se tek tako pretrči, već će on trajati bar desetak godina.Kao najjača članica EU Nemačka je “opremljena” da vrši pritisak na Srbiju. Kako zbog ekonomske zavisnosti Srbije, tako i zbog velikog broja Srba koji žive u Nemačkoj, smatra Jovanović, i podseća na reči bivšeg nemačkog ambasadora Andreasa Cobela koji je povezao Kosovo sa Sandžakom i Vojvodinom.- To je Demoklov mač, namerno postavljen da bi Srbija videla šta je čeka ako ne bude kooperativna po pitanju Kosova - ukazuje Jovanović.Rusija i Nemačka sve više zavise jedna od druge i tu je ključ za Srbiju, smatra ovaj diplomata. Kada bi se Rusija jače “uvukla” u Srbiju, Moskva bi imala više interesa da podseća Berlin da koriguje stav prema Srbiji. Bez spektakularnih investicija velikih zemalja poput Kine, Indije, ili arapskog sveta, Srbija će ostati “testo za mešanje” sa kojim svako misli da može da radi šta hoće. “Slugarenje” Zapadu, po Jovanoviću, samo vodi u goru situaciju u kojoj se na Srbiju ide đonom, dok bi pravi put bio - ne konfrotacija, već ubeđivanje Amerike da sa Srbijom na Balkanu može mnogo više, nego kada je protiv nje.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije, Moskva
Nastavak na Večernje novosti...
