Izvor: B92, 30.Sep.2015, 21:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rusija i EU bi mogle da budu partneri"
Rusija i EU bi u budućnosti mogle da budu partneri, a to će lakše ostvariti u oblastima u kojima im se interesi i vrednosti ne sukobljavaju.
To je izjavio Kristijan Nitiu iz Londonske škole ekonomije, koji učestvuje na Beogradskom bezbednosnom forumu.
"U Siriji bi, na primer, Rusija i EU mogle da nađu zajednički jezik u cilju rešavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tamošnjih problema, kao i izbegličke krize koja trenutno trese Evropu, ali bi mogle da se slože i po pitanju Irana, klimatskih promena i drugih opsežnijih međunarodnih pitanja", rekao je on danas u izjavi Tanjugu.
Kako ističe, predstojeći izbori u SAD bi mogli da ključno utiču na odnose između Rusije i EU jer, ako bude bilo više konfliktnih i agresivnih političkih stavova iz Vašingtona, EU i Rusija bi se, smatra on, u budućnosti mogle više zbližiti.
Nitiu objašnjava da je spoljna politika EU prema Rusiji u početku ukrajinske krize bila slaba i nejedinstvena pošto Unija nije znala kakve su tačno namere Moskve, ali je vremenom to shvatila i tada su njene države članice postale međusobno solidarnije.
"Međutim, odnosi između EU i Rusije nisu uvek bili konfliktni, uz odsustvo dijaloga, kao što je danas slučaj", napominje sagovornik Tanjuga i podseća da je tokom 2000-ih ulagano mnogo napora kako bi se ti odnosi modernizovali i promovisala demokratija i liberalizam u Rusiji.
Ali, kako ukazuje, na kraju drugog mandata predsednika Vladimira Putina Rusija je sve više razočaravala EU, koja na kraju Moskvu više nije smatrala sebi ravnom, te se tako Rusija sve više okretala azijskim zemljama u pokušaju da time izazove EU.
Što se postovjetskog prostora tiče, kaže Nitiu, tu je uvek bilo sukoba interesa između EU i Rusije, koje su obe nastojale da sebe promovišu u tim zemljama, pri čemu se ova prva uvek zalagala za liberalne vrednosti, demokratiju i ljudska prava, dok je Moskva uvek zagovarala konzervativne vrednosti.
Osvrnuvši se na evropske sankcije protiv Rusije, on ocenjuje da su one uglavnom simbolične i slabe, "za razliku od američkih, koje imaju konkretnije kaznene mere protiv ruskih pojedinaca i banaka".
"Ipak, sankcije koje je EU uvela Moskvi imaju uticaja na rusku spoljnu politiku jer ih Moskva nije očekivala s obzirom na podeljenost među državama članicama po tom pitanju", naglašava stručnjak za odnose EU i Rusije iz Londonske škole ekonomije.
On, u tom kontekstu, podseća da je Nemačka stavljala značajan akcenat na ekonomsku saradnju sa Rusijom, što je, kako navodi, jedna od najjačih saradnji koju je Berlin u prošlosti razvio.
Upitan da li bi EU trebalo da promeni svoju spoljnu politiku kad je reč o politici proširenja i susedstva, on odgovara da je promene u spoljnoj politici Unije teško izvesti jer je ta politika složena s obzirom na 28 država članica od kojih svaka ima sopstvene interese i vrednosti koje želi da promoviše.
"Zaista je teško postići jednoglasnu spoljnu politiku i jedinstvene stavove, što su pokazale sankcije protiv Rusije, ali je na polju politike proširenja lakše ostvariti usaglašenost i zajednički odgovor jer se interesi država članica tu ne kose toliko i konsenzus je tu širok", objašnjava Nitiu.
Situacija, kako navodi, možda neće ostati takva u narednih šest godina, ali EU, ukazuje on, treba da krene u pravcu proširenju drzava kandidata.
Politika susedstva bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da se promeni jer je EU do sada sa svim zemljama pokušavala da postupa na isti način, ne praveći razliku između njih, a trebalo bi i da više uzme u obzir bezbednosna pitanja.
"Nisam siguran da će u tome uspeti u praksi", rekao je Nitiu, zaključivši da EU u pregovore treba više da uključi lokalne političare i civilno društvo i da na terenu, kako u državama kandidatima za članstvo tako i u susedstvu, poveća broj aktera sa kojima sarađuje.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Izbori
