Izvor: Vostok.rs, 04.Jun.2013, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija - EU: ekonomija diktira prioritete
04.06.2013. -
Redovni samit Rusija-EU, koji je počeo u ponedeljak (3. juna) u Jekaterinburgu, pozvan je da podstakne razvoj odnosa između Moskve i Brisela u svim ključnim sferama. Međutim, izgleda, najvažnije je u savremenoj etapi aktiviranje političke saradnje. Komentar našeg posmatrača Petra Iskenderova.
Upravo za današnji samit Rusija-EU zvanična statistička agencija EU Eurostat objavila je podatke, koji svedoče da je u obimu uspostavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << novi rekord, on je postigao vrhunac u iznosu od 123 milijarde evra. Dinamika uvoza iz Rusije takođe je pretrpela impresivne promene, postignuvši iznos 213 milijardi evra.
Sa gledišta regionalnih prednosti, Rusija zauzima treće mesto u spoljnoj trgovini EU posle SAD i Kine. Osnovni izvoznici u Rusiju među zemljama-članicama EU su Nemačka (38 mlrd evro 2012. godine), Italija (10 mlrd evro) i Francuska (9 mlrd evro).
To su samo cifre. Šta stoji iza njih? Pre svega, tesna trgovinsko-ekonomska saradnja Rusije i EU. I to, ta se saradnja, kako svedoči dinamika trgovine samo pojačala u periodu krize. Nije slučajno Brisel primoran da podržava redovne konsultacije s Rusijom, SAD, Kinom i drugim partnerima. U Briselu su od početka pridavali veliki značaj sopstvenim finansijskim intervencijama – pre svega, preko Evropskog mehanizma stabilizacije (ESM), planiralo se «uložiti» do 1 biliona evra. Međutim, stvarnost je ispala složenija od proračuna briselskih eksperata – podsetio je u razgovoru s «Glasom Rusije» šef katedre svetske politike Više škole ekonomije Maksim Braterski:
- Pitanje je u tome ko će izdvojiti taj bilion evra, jer svi znaju da su osnovni donatori evrozone pre svega nemci. Zato se odluka o ESM nalazila u rukama sopstveno nemačkih političara. Upravo će nemačka ekonomija vući voz. Pored toga, nemačkim poreskim obveznicima nije jasno, zašto oni, radeći punom parom, moraju da plate, naprimer za Grke. Zato tehničko rešenje postoji. Veoma se teško usvaja političko rešenje.
Mnogi zapadni analitičari često ističu da je reč u odnosima Rusije i EU ne o recipročnoj trgovini, već o zavisnosti Brisela od Moskve i, u vezi sa time postojanju kod ruskih vlasti «gasne», «naftne» ili još neke slične «batine». Kako je poznato, EU uvozi do polovine neophodnih energenata. U perspektivi će zavisnost EU od spoljnih izvora energenata samo rasti, te do 2030. godine može da postigne 70%. U skladu sa sopstvenim prognozama briselskog Centra ekonomskih i političkih istraživanja (CEPS), 2020. godine bi Rusija mogla da isporučuje u Evropu oko 250 mlrd kubika gasa, što će sačinjavati otprilike polovinu evropske potražnje za gasom. Međutim, nažalost, politika EU upravo u energetskoj sferi kao da ima za cilj ne saradnju s Rusijom, već njeno kažnjavanje. Ipak bez Rusije u rešavanju energetskih problema EU očito ne može da izađe na kraj. Međutim, radi toga je neophodno ukloniti glavnu smetnju u odnosima Moskve i Brisela u energetskoj oblasti – nametanje ruskoj strani «Trećeg energetskoo paketa». To je ponovo potvrdio stalni predstavnik Rusije pri Evropskim Zajednicama Vladimir Čižov, istupajući nedavno u Evroparlamentu. On je pozvao EU da otklone od delovanja tog paketa transgranične energetske projekte.
Međutim, ekonomska saradnja RF i EU nikako se ne sme svoditi na эnergente. Zemlje-članice EU aktivno investiraju u rusku eэkonomiju. Među vodećim investitoria u Rusiju su takve ključne s finansijsko-ekonomskog gledišta države EU kao što su Holandija i Luksemburg. Visoki pokazatelji u toj sferi su takođe kod Nemačke i Velike Britanije. Bez sumnje, napredak u toj sferi bi bio veći da nije destruktivan uticaj političkih situacija, povezanih s preteranom angažovanošću politike EU prema Rusiji - ispričao je «Glasu Rusije» ekspert Međunarodnog instituta humanitarno-političkih istraživanja Vladimir Bruter:
- Između Rusije i Evrope, između Rusije i svake zemlje EU postoji nedopustivo ograničena razmena političkih informacija i razmena mišljenja na nivou političara i eksperata. Ta se razmena često svodi na to, da u Evropi primaju samo one, ko sam u principu to želi, a ko je dovoljno angažovan.
Razvoj odnosa toliko važnih geopolitičkih igrača, kao što su Rusija i EU je suviše važan i aktuelan zadatak da bi njegovo rešavanje zaviselo od konkretnih ličnosti. Kako svedoče statistike – Moskva i Brisel više zavise jedni od drugih nego što bi hteli oni, koji i dalje koriste zastarele kategorije «hladnog rata».
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
