Izvor: B92, 10.Maj.2023, 21:48
Rat je sve promenio: "Zemlja vatre" postaje važan izvoznik gasa u EU preko Hrvatske
Azerbejdžan bi u narednim godinama mogao postati izvoznik gasa u Hrvatsku koja razmatra spajanje na tamošnji gasovod, piše Hina.
Šest naftnih kompanija izvlači gas s dubine od 600 metara, pa ga utiskuju u cevi koje se protežu do susedne Gruzije. Odande idu kroz Tursku i Grčku do Albanije. Jedan krak zatim ulazi u Italiju dok se razmatra gradnja drugog koji bi išao preko Crne Gore i BiH u Hrvatsku.
"Hrvatska podržava taj projekat. Smatramo da je važno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imati još jedan dodatni dobavni pravac gde bi gas iz Azerbejdžana došao do Splita, dokle ide naša gasna mreža", rekao je nedavno hrvatski ministar privrede Davor Filipović.
On i premijer Andrej Plenković su o tom projektu razgovarali u januaru sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim na forumu u švajcarskom Davosu.
"Razgovarali smo tada i s predstavnicima Crne Gore, kontinuiramo vodimo razgovore i s našim prijateljima u BiH. Postoji veliki interes u tom smeru pa verujem da ćemo na kraju i napraviti taj projekat", kazao je Filipović.
Projekt poznat kao Jadransko-jonski gasovod razmatra se od 2012. kada su hrvatska firma za transport prirodnog gasa Plinacro i ministarstvo privrede počeli da učestvuju na sastancima zainteresovanih zemalja. Ali, u to vreme nije se krenulo u realizaciju jer je gas iz Rusije bio jeftiniji, a količina gasa iz Azerbajdžana ograničena.
Sve se promenilo pet meseci nakon što je Rusija, kažu, započela sukob sa Ukrajinom.
EU, koja je do tada 40 posto gasa uvozila iz Rusije, okrenula se tečnom gasu iz SAD, Norveške, Alžira i Azerbejdžana.
Jadransko-jonski gasovod od albanskog grada Fierija do Splita bio bi dugačak 511 kilometara. Njime bi Hrvatska dobijala polovinu od ukupno pet milijardi kubnih metara godišnje koliki bi bio njegov kapacitet, saopšteno je iz Plinacra na njihovoj internet stranici, a završetak projekta najavljen je za 2025. godinu.
"O vremenskoj dinamici teško je sada govoriti jer se još uvek obavljaju razgovori ali interes postoji u svim zemljama", kaže Filipović.
Uvezeni gas bi, kao i deo onog s LNG terminala na Krku, Hrvatska izvozila u zemlje EU jer bi te količine premašile domaću potrebu hrvatskih domaćinstava i industrije.
Filipović napominje da Hrvatska želi da se pozicionira "kao energetsko čvorište ovog dela Evrope" i pomagati drugim zemljama u snabdevanju.
Polje Šah Deniz u Kaspijskom jezeru otkriveno je 1999. godine a crpljenje gasa počelo je 2006.
Togrul Velijev, analitičar Baku Researć Instituta, smatra da Azerbejdžan može da zadovolji od pet do šest posto potreba EU-a za gasom. Evropska komisija saopštila je prošlog leta da će Azerbejdžan isporučivati 20 milijardi kubnih metara u EU do 2027. godine.
Za Velijeva je, piše agencija, ta izjava preoptimistična. On smatra da Azerbejdžan može da izveze između 12 i 13 milijardi kubika gasa u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Turska, Grčka
.jpg)
