Izvor: VOA, 16.Apr.2024, 16:03

Šta posle uključivanja Ohridskog sporazuma u pregovarački okvir Srbije?

Brisel/Vašington — “Izmene pregovaračkog okvira kojim su obuhvaćeni Ohridski sporazum i njegov Aneks povezujem sa rastućim nestrpljenjem da se Srbija vrati na put pristupanja Evropskoj uniji”, ocenio je za Glas Amerike Majkl Kirbi – bivši američki ambasador u Srbiji. Jednoglasnu odluku o uključivanju sporazuma postignutog u okviru procesa dijaloga Kosova i Srbije u pregovaračko poglavlje 35, doneo je Odbor stalnih predstavnika država članica Evropske unije. Kako su Glasu Amerike preneli izvori u Briselu - preostalo je da je formalno potvrdi Savet za opšte poslove Unije. “Potrebno je da Srbija u potpunosti sprovede obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenom 18. marta 2023. Svi razgovori u vezi sa primenom Sporazuma odvijaće se u okviru dijaloga uz podršku EU”, navedeno je izmeni u koju je Glas Amerike imao uvid. Inače, poglavlje 35 u pristupnim pregovorima Srbije obuhvata susedske odnose - odnosno regulisanje odnosa sa Kosovom koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije. Do predviđenog roka i zaključenja teksta Glas Amerike nije dobio komentare Ministarstva za evropske integracije Srbije u vezi sa izmenama pregovaračkog poglavlja 35 u procesu pristupanja EU. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da još nije imala uvid u to. “Srbija se mesecima borila da se u pregovaračkom okviru za poglavlje 35 nađe sve ono što je Srbija istakla kao svoje crvene linije. To podrazumeva ‘ne’ Kosovu u Ujedinjenim nacijama, niti u bilo kakavim organizacijama i institucijama UN”, rekla je Brnabić. To je, međutim, u potpunom neskladu sa članom 4 Ohridskog sporazuma koji podrazumeva da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Poslednji put ta odredba je prekršena protivljenjem članstvu Kosova u Savetu Evrope čija je Skupština, u utorak, usvojila preporuku o prijemu te države u članstvo. Aktuelni odnosi Kosova i Srbije, obeleženi napetostima, suprotstavljeni su predominantnom stavu unutar Unije - koja ne želi podele u svojim redovima. "Evropska komisija je više puta jasno stavila do znanja da Srbija i Kosovo neće postati članice pre nego što reše bilateralni spor. Učestala formulacija koja odgovara tom stavu je da Evropska unija ne želi da uvozi sporove. To praktično znači potrebu da Srbija - ili prizna Kosovo, ili pak da se primeni kompromis zacrtan u Ohridskom sporazumu", kaže za Glas Amerike Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Očekivalo se da će Ohridski sporazum i Aneks primene, sa kojima su se Srbija i Kosovo usaglasili početkom 2023, ubrzati proces njihovog pomirenja i normalizacije odnosa u pregovorima koje, uz posredstvo Evropske unije, vode duže od decenije. Ipak, umesto toga, održano je više neuspešnih susreta predstavnika dve strane, razmenjivana oštra retorika, što nije donelo nikakav opipljiv napredak. Normalizacija odnosa između suseda Kosova i Srbije neizostavan je uslov njihovog napretka u evrointegracijama – na šta učestalo podsećaju predstavnici međunarodne zajednice i njihovi partneri. “Ovaj potez mogao bi da razjasni želi li Srbija da postane članica Evropske unije ili je za to više nije briga. Predsednik Srbije, gospodin Vučić, ne ponaša se isuviše dosledno u vezi sa tim”, smatra Majkl Kirbi - penzionisani američki diplomata koji je ambasadorsku funkciju u Beogradu obavljao od 2012. do 2016. Ista obaveza, prema najavama iz Evropske unije važi i za Kosovo. Međutim, imajući u vidu da Kosovo još nema status kandidata za članstvo u Uniji – njegovim učinkom bavi se specijalizovano telo za normalizaciju odnosa sa Srbijom, uspostavljeno na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova. Inicijativa u izmenama pregovaračkog okvira za Srbiju i obaveza za Kosovo, koje bi na njihovom evropskom putu obuhvatile normalizaciju odnosa, akteuelizovana je krajem 2023. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada, reagujući na najavljenu mogućnost, rekao da će to jasno značiti da Evropska unija ne želi Srbiju u svom članstvu. “Ako stavite članstvo Kosova u UN, kao deo poglavlja 35, onda je jasno da ne želite Srbiju. Ja ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće doneti“, rekao je predsednik Srbije u decembru 2023. Prema tumačenju Erika Gordija - deluje da Srbija trenutno ispituje granice odnosa sa Evropskom unijom. "Trenutno, u okolnostima spora u vezi sa izborima, novih nastojanja negiranja genocida u Srebrenici i eskalacije tenzija sa Kosovom, izgleda da Vučić testira strpljenje EU. Možda je izabrao loš trenutak za to", zaključuje za Glas Amerike Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Pregovore o članstvu u Uniji Srbija je otpočela 2014. godine. Tokom prethodnih deset godina otvorena su 22 od ukupno 35 poglavlja i privremeno zatvorena dva. Od 2021. u tom smislu nije bilo nikakvih pomaka u napretku države koja se nikada nije usaglasila sa kaznenom politikom Zapada prema Rusiji – zbog agresije na suseda Ukrajinu. Uz to, njeni politički predstavnici gaje bliske veze sa predstavnicima ruskog režima koji su, zbog brutalnog rata, na meti više paketa sankcija zapadnih partnera.

Nastavak na VOA...

JUGpress.com: EU izmenila pregovarački okvir sa Srbijom, obuhvaćene obaveze iz Ohridskog sporazuma