Izvor: Večernje novosti, 06.Jan.2014, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Promene u vrhu EU 2014. godine

BRISEL - U institucijama Evropske unije do kraja godine biće promena na najvišim položajima pošto mandat ističe aktuelnom predsedniku Evropske komisije, predsedniku Evropskog saveta i visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.S obzirom da će u maju biti održani i izbori za Evropski parlament u svih 28 država članica Unije, može se očekivati i promena predsednika Parlamenta, a i NATO >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << će dobiti novog generalnog sekretara, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).Tri ključna mesta - pozicija predsednika EK, predsednika Evropskog saveta i šefa evropske diplomatije - međusobno su povezana. Uspešni kandidati bi trebalo da odražavaju geografski, polni i stranačko-politički balans, kao i da budu spremni da se odreknu karijere u svojim državama. Generalni sekretar NATO nije direktno deo ove jednačine, ali izabrani kandidat najverovatnije neće biti iz iste zemlje kao troje novih evropskih lidera.Aktuelni predsednik EK Žoze Manuel Barozo od 2004. godine je na čelu institucije koja predlaže evropske zakone u svim segmentima, od poljoprivrede do finansijskih regulacija, i osigurava njihovo sprovođenje u svim zemljama članicama Unije.Barozu 31. oktobra ističe drugi petogodišnji mandat, a proces izbora njegovog naslednika mogao bi uzrokovati pravu borbu između dve evropske institucije uključene u taj proces - Evropskog saveta i Parlamenta, navodi RSE.Predsednik EK će ove godine prvi put biti izabran u skladu sa Lisabonskim ugovorom - ažuriranim regulacijama EU usvojenim 2009. godine - koji parlamentu daje veće nadležnosti.Evropski savet će, kao i obično, nominovati kandidata kojeg treba da odobri Evropski parlament, ali ovaj put lideri EU moraju predložiti ime uzimajući u obzir rezultate majskih izbora za parlament.Grupe političkih stranaka u parlamentu već su počele da predstavljaju svoje potencijalne kandidate.Socijalisti žele da na čelo EK dođe trenutni predsednik parlamenta Martin Šulc, ali njegovoj kandidaturi ne ide u prilog to što, kako navodi RSE, nemačka kancelarka Angela Merkel "nije oduševljena njime", a i mnogim članicama EU ne sviđa se ideja da Nemac bude na toj funkciji jer smatraju da Berlin već ima previše uticaja u Briselu.Drugi mogući kandidat je danska premijerka Hele Torning-Šmit. Ona bi bila prva žena na čelu EK, ima iskustvo kao članica Evropskog parlamenta, a veruje se i da neće ostvariti uspeh na narednim izborima u Danskoj, što znači da bi joj ova pozicija bila dobra alternativa.Funkcija predsednika Evropskog saveta kreirana je u okviru Lisabonskog ugovora kako bi toj instituciji dala prvog stalnog predsednika, koji može služiti do dva uzastopna mandata od dve i po godine.Na taj položaj će verovatno doći neko koga će izabrati sadašnji predsednik Saveta Herman van Rompej, kojem petogodišnji mandat ističe 30. novembra.Ako na čelo EK dođe levičar, Savet će verovatno izabrati desničara. Među potencijalnim kandidatima su bivši italijanski premijer Mario Monti i i bivši evropski komesar Zzan-Klod Junker.Eštonovoj, koja je na poziciji visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost od 2009. godine, ističe mandat u decembru.RSE prenosi da se već zna ko će je najverovatnije zameniti - aktuelni ministar spoljnih poslova PoljskeRadoslav Šikorski, osim ukoliko premijer Poljske Donald Tusk ne dođe na neku visoku funkciju u EK.Šikorski je, navodno, naklonjen Francuzima i sada se smatra da je vreme da jedna od glavnih pozicija u Briselu ode u ruke nekoga ko dolazi iz novijih članica EU, iz centralne ili istočne Evrope.U slučaju da ne postane šef evropske diplomatije, Šikorski bi mogao da zameni sadašnjeg generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena, koji je na čelu Alijanse od 2009. godine.Novi čelnik NATO trebalo bi da bude imenovan pre ili za vrijeme samita Alijanse u septembru u Velikoj Britaniji. Među potencijalnim kandidatima su i aktuelni šef britanske diplomatije Vilijam Hejg, britanski ministar odbrane Filip Hamond i bivši nemački ministar odbrane Tomas de Mazijer.Promene se mogu očekivati i u vrhu Evropskog parlamenta pošto se predviđa da, posle izbora u maju, ojača uticaj evroskeptika i ekstremne desnice, poput britanske Nezavisne partije, francuskog Nacionalnog fronta ili holandske Slobodarske stranke, što bi moglo narušiti sadašnji balans snaga.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Večernje novosti...

Radio Slobodna Evropa: Godina izbora za čelnike evropskih institucija