Izvor: Politika, 28.Maj.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proboj evroskeptika
Ova heterogena grupacija skoro udvostručili broj mandata i sa oko 140 poslanika izbija na treće mesto u Evropskom parlamentu
Ovo pitanje se postavilo već u prvim reakcijama čelnika EU posle rezultata izbora za Evropski parlament, održanih 22–25. maja u zemljama članicama. Snažan apel još uvek aktuelnog predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza za mobilizaciju proevropskih snaga generalno i u institucijama EU, a odmah posle prvih rezultata izbora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najbolje odslikava novonastalo stanje posle tih izbora. Rezignirana reakcija dosadašnjeg prvog čoveka Evropskog parlamenta Martina Šulca na dobar rezultat krajnje desnice i evroskeptika dodatni je argument u prilog oceni da su stvarni pobednici ovih izbora upravo te grupacije, što će se odraziti na buduće stanje i odnose u EU.
Prema objavljenim rezultatima izbora pobedili su predstavnici desnice. Ovim su potvrdili prethodni primat u Evropskom parlamentu i poslanička grupacija Evropskih narodnjačkih partija će i dalje imati većinu. Slede socijaldemokrati, što je takođe potvrda prethodnog stanja. Delovanje ovih grupacija će obeležiti i novi petogodišnji mandat institucija EU i u tom smislu ne bi trebalo očekivati značajnije promene političke strategije koja se do ovih izbora ostvarivala.
Evroskeptici su, međutim, skoro udvostručili broj mandata i sa oko 140 poslanika izbijaju na treće mesto. Koliko god je ova grupacija heterogena po ideološko-političkoj orijentaciji (francuski desničarski Nacionalni front Mari le Pen, britanski desničari Najdžela Faraža, grčka levičarska Siriza itd.), anti-EU politička strategija članica te grupacije može biti važan kohezioni faktor i motiv za njihovu političku mobilizaciju i delovanje u Evropskom parlamentu i institucijama EU. Nezavisno od efekata tog delovanja, ono što je sigurno jesteto da se ta grupacija više ne može ignorisati i da će njene aktivnosti uticati na ukupan politički ambijent u celini EU i institucijama EU i na njihovo postavljanje. Isticanje manje izlaznosti ispod 50 odsto kao argumenta za relativiziranje nove situacije ne može da umanji politički značaj ovog proboja evroskeptika, jer mala izlaznost za ovu vrstu izbora postaje tradicionalna. Da je to tačno potvrđuju apel predsednika EK Baroza i konsternacija zbog rezultata izbora dosadašnjeg predsednika EP Šulca na početku ovog teksta, kojim oni u suštini izražavaju zabrinutost za dalji politički razvoj na prostoru EU i odraz tog razvoja na političko stanje u EU. Mada uspeh evroskeptika ne dovodi u pitanje sudbinu EU on u osnovi ukazuje na porast anti-EU raspoloženja u zemljama članica, među kojima su i one najveće i najuticajnije Velika Britanija i Francuska, gde su evroskeptici bili ubedljiviji od vladajućih partija, što neminovno menja odnos političkih snaga u tim zemljama. To stvara i uslove za političke promene u tim zemljama, zbog čega se zabrinutost gospode Baroza i Šulca može smatrati opravdanom.
Pored porasta evroskepticizma zabrinutost čelnika EU izaziva i uspeh krajnje desnice, posebno ubedljivo u Francuskoj i V.Britaniji, imajući u vidu političke platforme tih stranaka. One, pored generalnog suprotstavljanja EU, imaju političke programe koji su protiv imigracionih i socijalnih politika, određenih multikulturalnih standarda, političkih tendencija koje su suprotne čvrstom državnom i nacionalnom suverenitetu u svojim zemljama itd. To otvara mogućnost političkih promena u zemljama članicama EU gde je uspeh krajnje desnice ostvaren, a na štetu EU u domenu korpusa dostignutih standarda i političko-socijalnih i multikulturalnih vrednosti i određenih pravnih tekovina koji su u EU zaživeli.
Za Srbiju je posebno interesantan uspeh desnice u Hrvatskoj i Sloveniji za koje nas zbog zajedničke prošlosti vezuju specifični susedski i regionalni interesi. Opozicioni HDZ u Hrvatskoj je ubedljivo pobedio vladajuće socijaldemokrate, a stranka desnice Janeza Janše u Sloveniji vladajuću levicu čak i u uslovima sudskog procesa protiv njega zbog krivične odgovornosti i potom i osuđujuće presude. To pokazuje promenu odnosa snaga na političkoj sceni u tim državama i porast nezadovoljstva vladajućim politikama i njihovim rezultatima, što može imati i određene političke posledice u narednoj novoj preraspodeli političke moći.
Dr Zoran Milivojević
objavljeno: 28.05.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
