Izvor: B92, 29.Mar.2013, 08:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prištini sever, Srbima na KiM vlast
Beograd -- Sporazumi Beograda i Prištine treba da budu jasni i nedvosmisleni, a odgovornost za njihovo sprovođenje treba da preuzme i EU, smatra Iljir Deda.
U toku je priprema javnosti za dogovor Beograda i Prištine kojim će se sever Kosova uključiti u ustavni okvir Kosova, a zauzvrat Priština će dati treći stepen vlasti za asocijaciju srpskih opština, što znači modifikaciju Ahtisarijevog plana, kaže direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kosovskog instituta za političko istraživanje, prenosi "Danas".
Prema njegovim rečima, za Kosovo je važno da se postigne ne samo sporazum za sever nego i sporazum o normalizaciji odnosa, što će mu omogućiti integraciju u međunarodnu zajednicu i organizacije.
Većina učesnika okruglog stola "Beograd - Priština: Šta normalizacija odnosa znači u praksi", koji je Fondacija Konrad Adenauer juče organizovala u Beogradu, bila je na poziciji "dobro obaveštenih pesimista" koji očekuju da će se osma runda briselskog dijaloga 2. aprila završiti dogovorom o severu Kosova i Metohije, ali su svesni problema u njegovom spovođenju.
Skupu su prisustvovali u ime vladine Kancelarije za KiM Krstimir Pantić, poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi, predstavnci civilnog sektora iz Beograda i Prištine, kao i diplomatskog kora.
"Za Beograd i Prištinu i nema druge opcije osim da dođe do sporazuma. Jedino visoka predstavnica EU Ketrin Ešton može da prekine ili odloži proces, mada ona zapravo želi da ga što pre izmesti u departman za proširenje Unije. U osmom krugu treba da se reši ključno pitanje - zajednica srpskih opština. Moj optimizam da je dogovor moguć podstaknut je izjavama zvaničnika na obe strane i mekim zahtevima Beograda. Pesimista sam zato što nije pronađen dobar okvir za tranzicioni period na severu KiM i što nedostaje implementacioni mehanizam", rekao je Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Enđeluše Morina iz Kosovskog saveta za međunarodne odnose ukazala je da proces normalizacije odnosa između Srba i Albanaca nije ni počeo, između ostalog, zato što se pregovara netransparentno, u zatvorenom uskom krugu političara i evropskih zvaničnika, iako ih vodi EU.
Kako se juče čulo, tehnički sporazumi Beograda i Prištine, ipak, nisu olakšali život građana, pogotovo kada je reč o slobodi kretanja. Više učesnika skupa založilo se za razdvajanje pregovora u Briselu od narednih izbora u Srbiji i na KiM.
Aleks Grigorev iz američkog Saveta za inkluzivno upravljanje založio se da budući sporazum Beograda i Prištine bude detaljan, sa rokovima i jasnom ulogom državnih institucija obe strane u spovođenju, čiji će garant biti EU. Razgovarano je i o mestu i ulozi civilnog društva u spovođenju dogovora iz Brisela.
